Todorić na ivici

Poplava bankrota, stečajeva i predstečajnih postupaka u poslednje dve-tri godine sa privredne mape prosto je zbrisala kompanije Miroslava Bogićevića, Željka Žunića, Gorana Perčevića i još nekih ovdašnjih biznismena. Svi su se oni, kao što je na početku globalne krize priznao Đorđije Nicović, preigrali. NJihovo posrtanje, uz istovremenu fiskalnu konsolidaciju, delom je krivo i što je Srbija 2014. završila u recesiji, a godinu dana kasnije na jedvite jade uspela je da poveća bruto domaći proizvod za samo 0,8 odsto. Otuda i zebnja kakve bi mogle biti posledice po srpsku ekonomiju eventualnog bankrota hrvatskog tajkuna Ivice Todorića, jer je srpski ogranak njegove poslovne imperije danas bar dva-tri puta jači nego što su ikada bili Bogićević, Žunić i Perčević - zajedno. Zabrinutost, dakle, postoji i zbog same veličine Agrokora, koji je pre dve godine imao godišnji promet od 6,64 milijarde evra (to je čak 20 odsto srpskog BDP-a), ali i zbog toga što su od 100 srpskih kompanija sa najvećim poslovnim prihodima čak tri vlasništvo Todorića, o čijim finansijskim problemima bruji štampa u čitavom regionu. Najveća Todorićeva kompanija u Srbiji je Merkator S (u njegovom sastavu posluju još dva trgovinska lanca, Idea i Roda), koji je 2015. ostvario poslovni prihod od 112,23 milijarde dinara. Po tom parametru ispred Merkatora S su samo četiri kompanije - NIS, EPS Snabdevanje, EPS i Fijat automobili Srbija. Pre nego što ih je Todorić spojio, Merkator S je 2014. u Srbiji imao poslovni prihod oko 553 miliona evra, a Idea 482,4 miliona evra. Na zvaničnom sajtu kompanije piše da je Merkator S najveći maloprodajni lanac na srpskom tržištu, da je treća kompanija po veličini ukupnih prihoda i da svakog dana uslužuje više od 300.000 potrošača. Todorić, čiju je ličnu imovinu američki magazin Forbs procenio na 581 milion evra, ima još dve firme u „top 100“, Dijamant iz Zrenjanina na 64. i Frikom na 74. mestu. Samo te tri njegove kompanije su imale prihod od 1,16 milijardi evra, ili skoro tri odsto BDP-a Srbije. Pored „velike trojke“, Todorić u Srbiji poseduje još tri preduzeća, Kikindski mlin, Mg Mivelu iz Beograda i Novu slogu iz Trstenika, koje imaju godišnji obrt oko 40 miliona evra, neuporedivo su manja i ne predstavljaju „sistemski rizik“. Zato su sve oči uprte pre svega u Merkator S, Frikom i Dijamant, jer oni uz pomoć „male trojke“ ostvaruju skoro dva odsto poslovnih prihoda cele srpske privrede. Nema nikakve sumnje da bi bankrot poslovne imperije čoveka za koga je godinama bilo rezervisano prvo mesto na Forbsovoj listi najbogatijih ljudi na Balkanu, pogodio 10.796 radnika, koliko ih je u proseku tokom 2015. bilo na Todorićevom platnom spisku u Srbiji. Možda u još goroj poziciji u tom slučaju našli bi se dobavljači i banke, snabdevači i kreditori ovdašnjih preduzeća u sastavu Agrokora. U dobro obaveštenim poslovnim krugovima procenjuje se da samo dobavljačima i bankama iz Srbije gazda Agrokora duguje bar nekoliko stotina miliona evra. Uostalom, i analitičari u Hrvatskoj uočili su da su obaveze prema dobavljačima gotovo tri puta veće od potraživanja od kupaca. To, zaključuju oni, jasno pokazuje da Todorić svoje operacije dobrim delom finansira tuđim novcem, na teret dobavljača. A ako je tako u Hrvatskoj, malo je verovatno da se drugačije ponašao u Srbiji. Uz to, Todorić je jedan od najvećih poslodavaca u Srbiji. NIN je uvidom u finansijske izveštaje, dostavljene Agenciji za privredne registre, utvrdio da su samo u Merkatoru S tokom 2015. u proseku bila 8.723 zaposlena, u Frikomu 960, u zrenjaninskom Dijamantu 855, Kikindskom mlinu 129, u Mg Miveli 81, dok najmanje radnika ima Nova Sloga iz Trstenika, samo 48. Ukoliko bi zbog finansijskih problema vlasnik Agrokora morao u Srbiji da smanji broj zaposlenih za samo 10 odsto, bez posla bi, dakle, ostalo čak 1.080 ljudi. I iz finansijskih izveštaja može se naslutiti da Todoriću ne cvetaju ruže, iako su sve njegove kompanije u Srbiji, osim Kikindskog mlina, profitabilne. Bar su to bile do 2015, jer još nema zvaničnih podataka za 2016. Dugo je, međutim, najbogatiji čovek na Balkanu uspevao da u javnosti stvori utisak da je sa Agrokorom sve u redu, čak i kada je počeo da prodaje delove svog biznisa. Tako je 5. juna 2015. za nepunih 7,4 miliona evra Petru Matijeviću prodao Dijamant agrar iz Zrenjanina. Tačno godinu dana kasnije najavio je inicijalnu javnu ponudu akcija svog koncerna na Londonskoj berzi, za leto 2017, u uverenju da će tako prikupiti neophodni svež kapital, koji je, po svemu sudeći, počeo da mu ponestaje nakon kupovine slovenačkog Merkatora. A i za tu transakciju morao je da se zaduži. No, ta akvizicija promenila je strukturu prihoda i Agrokor je posle preuzimanja Merkatora prvi put više - 53 odsto - prihoda ostvario na drugim nego na hrvatskom tržištu. Prva veća pukotina u Todorićevoj imperiji pojavila se početkom ove godine, kada sa konzorcijumom četiri velike banke - BNP Pariba, Kredi Svis, Goldman Saks i DŽej-Pi Morgan – nije uspeo da se dogovori o refinansiranju i tako produži rok otplate 500 miliona evra kratkoročnog duga. To, međutim, nije bio izolovani incident, već logična posledica onoga što se desilo mesec dana ranije, kada je agencija Mudiz smanjila kreditni rejting i povećala verovatnoću bankrota Agrokora, jer su mu u prvih devet meseci prihodi pali za 2,2 odsto, a finansijski troškovi porasli za 3,9 procenata. To je, očito, pokolebalo i bankare, koji nisu hteli previše da rizikuju. Jedan od ta dva šoka Todorić bi lakše amortizovao, ali oba u paketu teško da će iko od potencijalnih investitora i finansijera brzo zaboraviti, zbog čega bi Todoriću život mogao dodatno da se zakomplikuje. NJegov neuspeh tim je veći što je početkom februara Hrvatska uspela da se zaduži za čak milijardu i po evra uz kamatu od tri odsto, najnižu u svojoj istoriji. I to je očit dokaz da oni koji raspolažu viškovima novca imaju veće poverenje u hrvatsku državu nego u najbogatijeg hrvatskog tajkuna. To se pokazalo i na berzi, koju je uzdrmala vest da je vrednost obveznica Agrokor koncerna pala za 15 odsto, što je dodatno podgrejalo spekulacije o sve većim finansijskim nevoljama, pa i mogućem bankrotu, izazivajući pravu pometnju među investitorima i poslovnim partnerima doskora neprikosnovenog Todorića, koji je bez problema mogao da spreči čak i prikazivanje po bioskopima dokumentarnog filma, za koji mnogi misle da opisuje njegov životni put. Dodatni problem je i u tome što je Todorić najveći poslodavac u regionu, jer u Hrvatskoj zapošljava više od 60.000 radnika, a u Srbiji dodatnih 10.000, mada ga u matičnoj zemlji bije glas da svoje zaposlene plaća lošije od drugih poslodavaca. Srpski biznismeni, upoznati sa poslovanjem Ivice Todorića, kažu za NIN da je njegov najveći problem izuzetno visoka zaduženost. Analizirajući konsolidovane finansijske izveštaje, ekonomisti Dragovanu Milićeviću su pažnju privukli veliki finansijski rashodi od gotovo 345 miliona evra u 2015. Oni su kao tri četvrtine poslovne dobiti, a čim je taj odnos veći od 0,5 radi se o finansijski nesigurnoj kompaniji, objašnjava on. Za Milićevića je nepovoljno i to što je u ukupnoj imovini, čija je knjigovodstvena vrednost 7,1 milijardu evra, učešće fiksne imovine veće od dve trećine. To je, konstatuje sagovornik NIN-a, veoma nepovoljno ako se ima u vidu da je osnovna delatnost Agrokora trgovina, jer maloprodaja u ukupnim prihodima učestvuje sa 78,9 odsto, proizvodnja hrane sa 16,9 a ostale aktivnosti sa 4,2 odsto. „I spor obrt zaliha od 104 dana i dužina ciklusa plaćanja obaveza od preko 200 dana u 2016. ukazuju na problem likvidnosti. Agrokor za poslovanje dominantno koristi tuđe izvore, sredstva dobavljača, kratkoročne i dugoročne kredite, na koje plaća prosečnu kamatu od 10,84 odsto, dok je prosečna profitna stopa samo 2,64 odsto. A kada god je cena na pozajmljeni kapital veća od profitne stope, kompanija gubi vrednost i pada u zonu nelikvidnosti. Udeo sopstvenog kapitala u izvorima finansiranja je samo 14,5 odsto“, ukazuje Milićević i zaključuje da svi ti pokazatelji govore da je Todorićev koncern prezadužen. Svim ovim problemima je delom kumovala i odluka Todorića da nastavi da se širi, a deo te strategije bilo je i preuzimanje slovenačkog Merkatora. Pošto za to nije imao sopstvenog novca, zadužio se, a izgleda i prezadužio. Ni pre toga nije sve bilo tako sjajno kao što se činilo. Hrvatska Finansijska agencija je pre mesec dana, na osnovu konsolidovanih finansijskih izveštaja, saopštila da je u 2015. Agrokor bio najveći koncern sa 6,9 milijardi evra ukupnih prihoda, ali je profit cele grupe bio tek 160 miliona evra. Tako je te godine Agrokor uz šest puta veće prihode od Telekoma Srbije imao samo za četvrtinu veći profit. I Dragovan Milićević smatra da će Agrokor morati da se finansijski restrukturira, jer je u poslednje četiri godine izgubio oko pola milijarde evra sopstvene vrednosti i sada mu „definitivno preti izrazita nelikvidnost ako se obustavi dotok eksternih izvora finansiranja“. Problem je što su i ti spoljni izvori pre dve nedelje presušili, a nove u međuvremenu Todorić nije obezbedio. Zahvaljujući modelu po kome je poslovno carstvo uglavnom širio tako što se zaduživao, ukupan dug Agrokora do septembra prošle godine narastao je na skoro 6,1 milijardu evra, a sopstveni izvori finansiranja pali su na 1,1 milijardu evra, pri čemu Todorićev udeo nije ni 310 miliona evra. Te brojke deluju zaista uznemirujuće, a nervozu onih kojima hrvatski tajkun duguje milijarde evra nije smanjila ni izjava ministra finansija Zdravka Marića, doskora jednog od vodećih Todorićevih menadžera, kako je uveren da Agrokor neće bankrotirati. Na pitanje novinara da li postoji i „plan B“ u slučaju da tako velika kompanija krene nizbrdo, Marić je rekao da „misli kako je kompanija i dalje u dobrom stanju i da do toga neće doći“. I premijer Andrej Plenković je poručio da će se naći rešenje, da je Agrokor najveća hrvatska kompanija i da će Vlada sigurno pratiti sve što se događa. Nervozu pokušavaju da ublaže i u Agrokoru, podsećanjem da su u novembru prošle godine postigli dil sa bankama da se za dve-tri godine produži rok otplate 840 miliona evra postojećih kredita i tvrde da su od novog reprograma sami odustali „zbog boljih strateških opcija koje razmatraju, iako je postojao interes postojećih i novih kreditora“, ali u tu priču mnogi baš i ne veruju. Ako uskoro ne produži rok za vraćanje kredita koji dospevaju u dogledno vreme, jedna od opcija koje Todoriću stoje na raspolaganju je da proda neku od čak 50 kompanija iz sastava Agrokor koncerna. Na tom spisku za prodaju mogle bi se naći i neke firme iz Srbije. Najmanje je verovatno da će Todorić, čak i ako bude prinuđen na to, prodati lance maloprodaje, već se pre može očekivati da na „doboš“ stavi Frikom, Dijamant, Novu slogu i Kikindski mlin. Kupaca će sigurno biti, samo po kojoj ceni? To je posredno za srpske medije već potvrdio Petar Matijević, koji ima iskustvo u trgovini sa Todorićem, jer je pre godinu i po od njega kupio Dijamant agrar. Za zaposlene je verovatno još važnije da li će im novi vlasnici biti bolje gazde od Todorića, koji u Hrvatskoj baš i nije na glasu kao dobar poslodavac, s obzirom na to da su njegovi zaposleni u principu plaćeni slabije od proseka. Ne može se, naravno, do kraja isključiti ni mogućnost da će hrvatska država priskočiti u pomoć svom najvećem tajkunu. I ne bi joj to bilo prvi put. Mnogi biznismeni iz Srbije godinama su zavideli Todoriću na tome kakvu mu podršku pruža njegova država. Uostalom, 16. januara, dakle nakon što je Agrokoru smanjen rejting i samo par dana pre nego što su strane banke odbile da refinansiraju njegove obaveze, Hrvatska banka za obnovu i razvoj odobrila je 15 miliona evra kredita Jamnici, 3,3 miliona evra Ledu, 10 miliona evra Zvijezdi i 20 miliona evra PIK Vrbovec, sve zajedno 48,3 miliona evra za četiri kompanije, a sve četiri su deo Agrokor koncerna. I neće biti da je, za razliku od stranih bankara, državnoj Hrvatskoj banci za obnovu i razvoj dovoljna garancija bila to što je nedelju dana ranije novi reklamni spot za Ledo sladolede snimio bivši igrač i trener FK Crvena zvezda, sada trener Azerbejdžana Robert Prosinečki.