Buntovnik u potrazi za istinom

Specijalno za NIN iz Firence Prva Vejvejova velika retrospektiva u Italiji očekivano je pobudila izuzetno interesovanje, o čemu svedoči veliki broj posetilaca. Izložbu je videlo sto pedeset hiljada ljudi i uspela je, međutim, da još pre zvaničnog otvaranja zaintrigira javnost i rasplamsa polemiku kako u umetničkim tako i u političkim krugovima. Naime, tokom pripremanja izložbe, na fasadi palate Stroci, jedne od najlepših firentinskih renesansnih građevina, pojavila su se dvadeset dva gumena čamca za spasavanje narandžaste boje. Radi se o novoj umetnikovoj instalaciji Reframe (Novi ram) – velikom projektu koji ukazuje na problem i sudbinu izbeglica koji svakodnevno rizikuju život da bi stigli u Evropu preko Sredozemnog mora. Ti neobični okviri za prozore ne samo da su iznenadili i probudili znatiželju brojnih prolaznika, već su izazvali i burne reakcije izvesnih političkih predstavnika desničarske provenijencije koji su se, uz pomoć izvesnih nacionalnih i lokalnih novina, ujedinili protiv Vejvejovih čamaca, odnosno „najezde“ izbeglica. Na sreću, umesto paljenja eksponata „degenerisane umetnosti“, izlivi srdžbe su eksplodirali u verbalnoj formi na društvenim mrežama. Posetioce je na izložbi pratilo zanimljivo putovanje preko istorijskih dela i novih produkcija, potpuno uranjanje u umetnički svet i ličnu Vejvejovu biografiju. Izloženi su bili radovi iz njujorškog perioda (osamdesete i devedesete godine), u kojima umetnik otkriva umetnost svojih „učitelja“, Endija Vorhola i Marsela Dišana. Slede velika simbolična dela, asamblaži od materijala i predmeta kao što su bicikli i šamlice, sve do kontroverznih političkih radova koji su obeležili poslednji period umetnikove produkcije. Izložbu je otvorila ogromna instalacija, sačinjena od 950 bicikala, kojom Vejvej, koristeći ovo prevozno sredstvo kao integralni deo kineskog identiteta, podvlači velike saobraćajne probleme u Kini. U sali posvećenoj renesansi, pažnju naročito privlače portreti čuvenih disidenata iz prošlosti, kojima je bila uskraćena sloboda. U prostoru posvećenom sećanju na žrtve razornog zemljotresa u pokrajini Sečuan 2008, koji je za sobom ostavio oko 70.000 mrtvih, nekoliko potresnih radova evocira taj događaj. Upečatljiva je Zmijska torba, formirana od 360 đačkih torbi, spojenih u obliku zmije, koja svedoči o često nedopustivoj nebrizi državnih institucija (naravno, ne samo u Kini) o sigurnosti javnih objekata… Evo šta je povodom Vejvejove firentinske izložbe ugledni likovni kritičar Frančesko Bonami, između ostalog, napisao o umetniku u italijanskom dnevniku Stampa: „Pre nekoliko godina javno sam izjavio da Aj Vejvej nije trebalo da bude u zatvoru zbog svojih ideja već zbog svoje umetnosti. Šalio sam se. Danas, videvši narandžaste gumene čamce obešene na prozorima palate Stroci, kada bi me ponovo pitali za mišljenje, potvrdio bih ga. Čak bih ga i pooštrio. Završivši tendenciju aktivizma u Kini, Aj Vejvej se preobrazio u jednu vrstu Amnesty International-a iskorišćavajući tragediju izbeglica u Evropi, fotografišući se u istoj poziciji kao sirijski dečak, udavljen na plaži grčkog ostrva Lezbos, ili praveći selfije sa iznurenim izbeglicama. Te slike su mu donele ogromnu vidljivost i potonju slavu. Ali umetnost je nešto različito, nije jednostavno podražavanje hronike. Nema potrebe za Aj Vejvejom da bismo bili potreseni onim što se danas događa u svetu. Umetnost ne može da bude samo komunikacija. Uporediti Aj Vejveja sa Nelsonom Mandelom, kako je neko uradio, skandalozno je“. I konferencija za štampu, održana uoči inauguracije izložbe, donela je poneko iznenađenje. Organizatori su, imajući u vidu ustalasanu atmosferu zbog pomenute provokativne instalacije, preventivno reagovali da bi sprečili eventualne proteste u prisustvu Aj Vejveja. On je tom prilikom rekao: „Za moju prvu veliku izložbu u Italiji izabrao sam Firencu zato što je grandiozan grad sa izuzetno jakom umetničkom i kulturnom tradicijom, a i zato što mi je moj otac uvek pričao o Firenci i njenoj kulturi. Prvi put sam se susreo sa renesansnom umetnošću kao dečak za vreme egzila mog oca. Tada sam, čitajući jednu knjigu, otkrio Botičelijeva remek-dela. Tek nedavno, prilikom prvog obilaska firentinske galerije Ufici, bio sam u prilici da, umesto divljenja reprodukcijama, uživam u originalnim slikama firentinskog genija. Želeo sam opipljivo svedočanstvo o kulturi Firence. Srećan sam i ponosan zbog ovog izbora“, obrazložio je ovaj svestrani umetnik koji se uspešno okušao u slikarstvu, dizajnu, fotografiji, vajarstvu i arhitekturi. Tokom konferencije Vejvej je istakao da su „izbeglice istinski heroji našeg vremena“. „Ko napušta svoju zemlju i traži slobodu rizikujući sopstveni život i život najbližih zaslužuje naše apsolutno poštovanje. Ja sebe smatram njihovim bratom, sve ih nazivam mojom braćom. Ovo je tema o kojoj svi treba da se ujedinimo u društvenoj akciji za njihovu dobrobit“. A što se tiče polemika povodom gumenih čamaca postavljenih na fasadi palate Stroci, on smatra da su kritički stavovi dobrodošli jer služe da pokrenu javno mnjenje u vezi sa aktuelnim problemima. „Treba imati na umu da umetnik svojim delima reflektuje svet u koji veruje. Znam da je Firenca grad renesanse, ali želeo sam da ostavim dodatni znak istorijskom gradu, da kažem da je ovaj grad i savremen. Uostalom i Leonardo Davinči je bio pionir, kao što sam i ja u izvesnom smislu. Portrete Galileja, Dantea, Savonarole i Filipa Strocija uradio sam jer sam opčinjen ličnostima iz prošlosti, naročito onima koji predstavljaju osobe koje su se kretale „uzvodno“, odnosno koje su se ponašale nasuprot uobičajenom mišljenju. Buntovnici, kao Galilej, koji je uvek tražio apsolutnu istinu, postojali su i postoje, kao što sam već ranije realizovao, na primer, 176 likova, zatvorenih zato što su slobodno izneli svoje mišljenje“. Upitan da objasni zašto se intenzivno služi novim metodima komunikacije, kaže: „Ja sam aktivni komunikator. Mnogo koristim društvene mreže pošto verujem da su veliki instrument demokratije zato što svi mogu da ih koriste nezavisno od društvenog sloja“, afirmišući istovremeno da „umetnost neće imati nikakvu budućnost ukoliko ne uspe da se prilagodi tehnologiji i životu današnjice“. Političku situaciji u svetu vidi kao „veoma konfuznu i neizvesnu, ali ono što je sigurno jeste da su potrebne promene. Svakog dana u novinama i na televiziji vidimo mnoge sukobe u različitim delovima sveta. Ali, konflikti nisu samo između naroda. Mnogi su u našim srcima. Dakle, moramo da se upitamo šta treba da branimo, koje su to vrednosti koje moramo da zaštitimo. Jasno je da to traži napor, a umetnost može da pomogne“. Kao da se čitav grad otvorio Vejvejovom radu. LJubitelji savremene angažovane umetnosti dobili su izuzetnu priliku da otkriju kreativni genije Aj Vejveja koji egzaltira odnos između tradicije i modernosti upravo u Firenci, simbolu renesanse. U svojim radovima umetnik se kreće između antičkog i savremenog, pokazujući ambivalentan odnos sa svojom zemljom – podeljenom između dubokog osećaja pripadnosti i isto tako jakog osećaja pobune – pomoću manipulacije objekata, slika i metafora kineske kulture, denuncirajući kontradikcije između pojedinca i društva u savremenom svetu. Zanimljivo je da je povodom firentinske izložbe, umetnik obogatio svoju seriju još jednim uzdignutim srednjim prstom, ovog puta „protiv“ same palate Stroci.