Промени језик   Sitemap   Верзија за штампу   25.11.2017. 12:06
 НАСЛОВНА    АРХИВА    САДРЖАЈ      ПРЕТПЛАТА    E-ПРОДАЈА   НИН трибина   КОНКУРС 
 
Уводник
Лажни саветници и прав(н)а држава

Лако је сада судити Миши Вацићу, свим бившим министрима, функционерима, директорима... Али нема правне државе док за грешке не буду одговарали политичари и пре него што постану бивши

Понекад заиста не могу да се отмем утиску да власт верује да може направити магарца од сваког, као да смо сви укључили телевизоре и искључили мозак. У почетку сам мислио да су колеге из Њуз.нета успеле да подвале вест да је прошле седмице Трећем основном тужилаштву у Београду стигла кривична пријава против Мише Вацића и то, чуј, због - лажног представљања!?

Неко је, дакле, Вацића пријавио зато што се представљао као саветник Марка Ђурића, директора Канцеларије за КиМ! Ма јок, био је мој саветник! Са мном је, а не са Ђурићем, кренуо у прву вожњу осликаним возом, сваки дан је долазио у редакцију НИН-а, а не у Палату Србија, у канцеларију 330, у којој је примао и новинаре.

„Тужилаштво ће испитати наводе кривичне пријаве и одлучити о даљем поступању“, потврдио је портпарол Тужилаштва, коме месецима није падало на памет да провери да ли се Вацић лажно представљао док је новинарима делио визиткарте на којима је писало да је саветник директора Канцеларије за КиМ. Али, зато је експресно покренуло поступак чим је сумњиво лице - отпуштено из државне службе.

Само, шта би било да није отпуштен? Да ли би икада тог поступка било? А у томе је суштина проблема. Нема правне државе у земљи у којој правосудни органи не предузимају ништа све док не добију миг из врха извршне власти. Невоља је, дакле, што је Тужилаштву Вацић постао сумњив тек после отказа. До тада није био. А ни отказ не би добио да неко није схватио да његове бламаже штете СНС-у.

Лако је сада судити Вацићу. Као, уосталом, и бившим министрима, државним секретарима, директорима јавних предузећа, ма свим бившим... Њима сви радо суде. А шта је са садашњим властодршцима? Хоћемо ли икада, не само за мандата ове, већ и неке будуће владе, дочекати да се иједна афера, у коју су умешани актуелни политичари на власти, дотера до краја, до правоснажне пресуде? Или ћемо морати да сачекамо да и садашњи постану бивши да би се Тужилаштво заинтересовало за њихове случајеве?

Није, додуше, другачије било ни пре 2012, а не верујем ни да ће се у догледно време нешто битно променити. Опет, волео бих да знам да ли ико из СНС-а верује да Ђурић није запослио Вацића, иако је то негирао све док необоривим доказима није сатеран у ћорсокак. Има ли ту бар моралне одговорности, ако се од српских политичара још ико сећа шта је то?

Но, чак ни такви политичари нису кључни проблем, већ начин на који функционише правна држава у Србији. Све док је Вацић радио за „државу“, Тужилаштву није падало на памет да испита и другу, скоро пет година стару кривичну пријаву, због сумње да је још 5. марта 2012. са истомишљеницима из покрета 1389, користећи мотке, премлатио неколико припадника Двери. „Вацић је био под истрагом, јер надлежни нису дуго могли да га лоцирају, па је истрага која се води против њега због насилничког понашања ишла спорије“, речено је Новостима у Тужилаштву. Да није тужно, било би смешно. Ама, како је Ђурић могао да га лоцира - јер, да није могао да га лоцира, како би га запослио - а Тужилаштво није? Па што нису питали Марка где му је Миша? Или су, анализом његових изјава, закључили да Ђурићу баш и не може да се верује на реч?

Ова правна фарса може постати занимљива само ако Тужилаштво у судском поступку суочи Вацића као запосленог и Ђурића као његовог послодавца. И баш ме интересује каква ће пресуда бити ако се установи да се Вацић лажно представљао, а да је и Ђурић лагао?

Е, у таквој правној држави, 15. фебруара прославићемо 182 године од усвајања Сретењског устава, за који неки српски историчари тврде да никоме није био по вољи - ни кнезу Милошу Обреновићу, ни Турцима, ни Аустријанцима, ни Русима. Ни важећи Устав Србије многима није по вољи. Ни у земљи, ни у Бриселу и Вашингтону, с тим што се њима посебно не свиђа преамбула.

Многи радници, који цео месец раде за минималац, не могу да верују да је још Уставом из 1835. у Србији укинут феудализам. Питају се како би им тек било да феудализам није укинут?

За крај и једна добра вест. У првом члану Устава више не пише да је за статус српске државе неопходна сагласност турског султана Махмуда Другог и руског императора Николаја Првог. Па зар то није напредак? Мада би неки неупућени странци, који не знају српски, због насловних страна неких таблоида могли да помисле да је Владимир Путин - председник Србије а не Русије.



Милан Ћулибрк




Share on Facebook 

Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар

Приступ за чланове
  Корисничко име
  Лозинка
 
  Запамти ме на овом рачунару
Постаните члан! Региструјте се овде
Изгубили сте Лозинку? Кликните овде
Мисли
bg

Милан Гутовић, глумац

Kоје јаде смо све преживели, па ће ваљда и ти резултати и успеси да се прегрме некако.

Прочитајте све мисли
bg