Patriotska dostojnost

O tome da nekadašnji tužilac za ratne zločine, predsednica Vrhovnog suda, i ministarka pravde nisu dostojni da budu u advokaturi odluči vali su i oni koji su pod optužbama za ozbiljan privredni kriminal. Svu apsurdnost priče oko „dostojnosti“ pokazuje činjenica da su među advokati ma čak i pojedinci koji su pravosnažno osuđeni, kao i da advokatski staž nije prestajao čak ni onima koji su bili optuženi za ubistvo premijera Zorana Đinđića. Ali zato kriterijume „dostojnosti“ koji inače nisu jasno propisani, ne ispunjavaju Vladimr Vukčević sa 40 godina tužilačkog staža, Nata Mesarović koja je sudila 30 godina, i Snežana Malović sa više godina rada u Tužilaštvu za ratne zločine, gde se vratila nakon ministarskog mandata. Većina članova Upravnog odbora Advokatske komore Beograda je ocenili da nisu „dostojni“, iako se protiv nikog od njih ne vodi krivični postupak. Vukčević je ocenjen kao nedostojan, jer kako su pojedini advokati obrazložili nije „patriota“. Takvu ocen„zaslužio“ je zbog postupaka za ratne zločine koje je vodio u ime države Srbije protiv pojedinaca srpske nacionalnosti, iako je baš takvim postupcima skinuta stigma kolektivne odgovornosti Srba. „Kada sam bio pred Upravnim odborom Komore pojedini advokati su me gledali sa neskrivenom mržnjom i nepristojno i ostrašćeno su mi se obraćali. Mislim da bi me linčovali da su procenili da ne bi imali posledice zbog toga. Kada sam čuo njihove prigovore, zaključio sam da se ispituje moralno-politička odgovornost. Iznosili su kontradiktorne tvrdnje. Prvo su pričali o patriotskom krivičnom gonjenju i da sam previše sarađivao sa Natašom Kandić. Onda su mi zamerili što sam odbio prijavu protiv generala LJubiše Dikovića koju je baš podneo Fond za humanitarno pravo Nataše Kandić. Za mene je dokaz svetinja i ne gledam ko je ko. Tužiocu istina mora da bude ideja vodilja, a sve drugo bi bilo neprofesionalno. To što su mi zamerili da nisam dostojan u stvari znači da je trebalo da se ponašammnetužilački“, kaže Vučković. On podseća da je insistirao na istrazi trgovine organima i logora za Srbe na severu Albanije i da je sa time upoznao tužioca i evropskog izvestioca Dika Martija, posle čijeg izveštaja se krenulo sa formiranjem međunarodnog suda za zločine OVK. „Slučajno sam poznavao tužioca Dika Martija sa kojim sam sarađivao i koji je kasnije napravio ključan izveštaj. Posle toga tužilac Vilijams je radio kod nas u tužilaštvu i saslušao više stotina svedoka“, navodi Vučković. Bivša ministarka Snažana Malović i sudija Nata Mesarović odbijene su zbog reforme pravosuđa i reizbora sudija. Protiv njih su sadašnji čelnici treće grane vlasti sudstva, koji svojevremeno nisu prošli reizbor, podneli krivične prijave. Međutim, Tužilaštvo za organizovani kriminal već dva puta je odbilo prijavu 2014, kada je njime rukovodio Miljko Radisavljević, i 2016, pod Mladenom Nenadićem koga je izabrala postojeća skupštinska većina. Pored sadašnjeg predsednika Vrhovnog kasacionog suda i Viskog saveta sudstva Dragomira Milojevića, prijave zbog reforme pravosuđa podneli su i Novica Peković, predsednik Apelacionog suda u Novom Sadu, kao i sudije Vrhovnog suda Janko Lazarević, Zoran Tatalović, Dragan Jocić i Dragiša Đorđević. S druge strane, Nata Mesarović je pokrenula postupak pred Upravnim sudom zbog odluke Advokatske komore da je ne primi pre dve godine i činjenice da još čeka sudsku odluku. „Ti kriterijumi za dostojnost su nedefinisani propisima i proizvoljni su. Ostavljeno je da dostojnost mogu da cene i oni koju su zloupotrebljavali pravo na stručnu odbranu i lažno obaveštavali javnost, što i danas rade“, kaže Mesarovićeva. Inače, među članovima Upravnog odbora Advokatske komore koji odlučuju o dostojnosti osim onog koji se pred sudom još brani od optužbi za privredni kriminal, ima još ljudi sa zanimljivim biografijama. „O mojoj dostojnosti odlučuje Vladimir Petrović, koji je morao da napusti sud kada je podneta krivična prijava protiv njega a za Biljanu Kajganić se ispostavilo da je nagovarala svedoka saradnika Dejana Milenkovića Bagzija da lažno svedoči“, kaže Vukčević.