Dualno onepismenjavanje

Premijerova agonija oličena u činjenici da ga intelektualna elita ne voli, po svemu sudeći će dobiti srećan epilog u epohalnom izumu – intelektualaca više neće biti. Iako su i do sada bili manjina i kao takvi potpuno minorni, bar po rečima Aleksandra Vučića, ipak su ga nervirali. Zbog toga je konačno odlučeno da je jedini spas za srpsku ekonomiju i premijerovu sujetu dualno obrazovanje koje će umesto elite stvarati armiju polupismenih radnika obučenih da šrafe jedan određeni šraf, na jednu određenu mašinu, u jednom određenom roku. S obzirom na to da tehnologija napreduje, a da obrazovani u dualnom sistemu nemaju nikakva druga znanja, tokom karijere će morati da podele sudbinu zastarelih mašina i da završe na nekom otpadu. Naravno, to nije bitno. Prioritet je ono što je premijer rekao na skupu o dualnom obrazovanju, a koji se, gle čuda, umesto u SANU ili na Prosvetnom savetu održao u Privrednoj komori Srbije, da se „kod nas izgubila filozofija rada, a pojavila filozofija diplome, zbog čega svako ko je stekne smatra da neko treba da mu obezbedi posao“. Mada je ostalo maglovito ko se to uopšte nadao da bi zahvaljujući diplomi a ne stranačkom angažmanu (uz kog dele ne samo diplome već i doktorate) mogao u ovom trenutka da dobije posao, „filozofija rada” je bar precizirana. I to pre skoro godinu dana kada je Aleksandar Vučić objavio: „Moj sin nije upisao fakultet i sada će da postane radnik. Ponosan sam na to što će biti radnik”. Nažalost, u međuvremenu nas nije obavestio gde radi kao radnik i da li je za razliku od ostalih mladih i nezaposlenih (koje prezire jer su na grbači roditelja) obezbedio svoju nezavisnost, ali nema razloga da verujemo u suprotno. Uostalom, niko nikada nije video ni Marka Miloševića da nosi gajbice, ali je tadašnja prva dama garantovala da je to činio. I da se tako obogatio. A da li će se nove generacije koje će učiti na švajcarskom i nemačkom modelu dualnog obrazovanja obogatiti? Teško, jer ni u tim industrijski visokorazvijenim zemljama sa stabilnom proizvodnjom nije zamišljeno da to bude nešto udobno i ugodno po vlasnike dualnih diploma, već pre svega jeftino za državu. Obično se deca primoravaju da već sa 10 godina polažu testove na osnovu kojih se određuje da li imaju kapacitet za nešto bolje ili ne mogu da odmaknu od jednolične proste radnje koju će ponavljati po ceo dan, tokom cele radne karijere. I obično potomci gastarbajtera postanu „srećni dobitnici” jer prođu loše na testovima zbog jezičkih barijera, pa rade za minimalac koji u Nemačkoj iznosi 8,84 evra po satu, u Švajcarskoj oko 18,5 franaka a u Srbiji spektakularnih 130 dinara. Već taj podatak nam jasno sugeriše zbog čega su ove zemlje spremne da nam pomognu u razvoju dualnog obrazovanja. Zar ne bi bilo lepo takvu proizvodnju iseliti u neku od zemalja poput Srbije, u kojoj premijeru pozli svaki put kada neko pomene prava radnika i aktuelne zakone i to za deset puta manji novac? I koji bi, pritom, mogao da im obezbedi da skoro ništa i ne plaćaju jer učenici mogu unedogled da se rotiraju tokom prakse, a da nijedan od njih na kraju ne dobije posao. Ili da ga dobije, ako se donesu novi zakoni, pa ga za dva dana izgubi, po zakonima koji su smišljeni čim je Aleksandar Vučić od Srbije počeo da pravi poligon za jeftinu i obespravljenu radnu snagu. A taj poligon je i te kako bitan imajući u vidu da je idejnim tvorcima dualnog obrazovanja, pre svega u Švajcarskoj, postalo malo neudobno u realizaciji na sopstvenom terenu kada su do javnosti dospele sve zloupotrebe od strane poslodavaca i činjenica da oko trećine učenika napusti školovanje pre kraja. Zbog toga su Omladina švajcarskog sindikalnog saveza „Unija“ i Omladina Švajcarske socijaldemokratske partije pokrenule kampanju za pooštravanje eksterne kontrole u preduzećima uključenim u dualno obrazovanje radi mobinga, izrabljivanja i neadekvatnog obrazovnog plana. A ko bi kod nas uopšte mogao da nazove „obrazovnim planom“ nešto što je premijer najavio kao „razvoj preduzetništva“ a obrazovani u dualnom sistemu ne postaju preduzetnici već najamnici kod preduzetnika?Ali, u svakom slučaju je plan - kako dodatno onepismeniti Srbiju i stvoriti pokornu biračku mašinu.