Opasna avantura

Za NIN iz Banjaluke Bukvalno svi, nepodeljeno, u Bosni i Hercegovini, dali su za pravo Bakiru Izetbegoviću kada je ovih dana rekao da je revizijom tužbe protiv Srbije za genocid pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu izazvao najveću posleratnu krizu u zemlji, pa i u regionu. Svestan, dakle, šta radi, prokomentarisali su mnogi i zapitali da li mu je primarni cilj izazivanje krize ili mu je cilj da u konačnom dođe do revizije presude tog suda kada Srbija nije osuđena za genocid. U vreme zaključivanja ovog broja NIN-a zahtev za reviziju tužbe još nije podnet, ali je sasvim izvesno da Izetbegović od toga neće odustati. U BiH već pršti na sve strane, dramaturški sve se ubrzava, na delu je početak ustavne krize. Jedna sednica Predstavničkog veća parlamenta BiH nije održana zbog neulaska srpskih poslanika u skupštinsku salu. Predsedavajući Predsedništva BiH Mladen Ivanić je sazvao vanrednu sednicu tog tela za koju, takođe, nije izvesno da će biti održana, verovatno neće doći Izetbegović. Očekuje se i vanredno zasedanje parlamenta Republike Srpske. Aleksandar Vučić je pozvao sve viđenije srpske političke prvake u Beograd. Iz optike Srba, Izetbegović je napravio paralelni sistem, izašao iz institucija BiH koje „nisu samo njegove“ i veruju da će njegov zahtev pasti u Hagu već na prvom koraku jer raniji pravni zastupnik Sakib Softić nije ovog puta imenovan od nadležnog tela. Mladen Ivanić je o tome, kao predsedavajući Predsedništva, već obavestio Međunarodni sud. Poruku sudu iste sadržine poslao je i ministar inostranih poslova BiH Igor Crnadak, ali je Izetbegović naredio ambasadorki BiH u Holandiji da to pismo ne sme dostaviti Sudu. Ministar Crnadak misli da se ovim ruši diplomatska mreža, i to je samo još jedan u nizu zapleta u koji je BiH upala. I raniji član pravnog tima Srbije profesor Tibor Varadi misli da revizija tužbe nema pravnu legitimaciju jer odluka o njenom pokretanju nije doneta u nadležnim institucijama BiH. Varadi ne vidi ni neku argumentaciju, ni nove dokaze koji su takođe uslov za zahtev za reviziju. Izetbegović, za razliku od nekih ranijih vremena, ima izvesnu nevolju što političko i intelektualno Sarajevo ovog puta ne govori baš jednim glasom. Mada teško dolaze do medija, ipak se ovih dana među viđenijim Bošnjacima moglo čuti da je reč o političkoj avanturi jer se „pred Sud ide bez odluke nadležnih institucija“ i još da se ide „sa belim papirom“ jer nema novih argumenata. Izetbegović to odbija uglavnom rečima „žrtve zaslužuju pravdu“ i „istorija mu to ne bi oprostila“, ali o novoj argumentaciji dosad u javnost nije procurila nijedna reč. Ima nagađanja da će biti korišćeno suđenje Ratku Mladiću i nekakvi papiri koji su se tamo pojavili, ali to su samo nagađanja. Rečeno je jedino to da je u pitanju „novi pristup“, ma šta to značilo, a javnost se pokušava impresionirati pravnim timom koji će zastupati BiH. Pored domaćih pravnika, angažovana su i četiri univerzitetska profesora iz sveta – Amerikanac Dejvid Šefer, bivši savetnik Medlin Olbrajt, pa američki ambasador za ratne zločine u vreme Bila Klintona, a poznat je i kao jedan od kreatora ad hok međunarodnih krivičnih sudova za bivšu Jugoslaviju i Ruandu. U timu su još Francuz Alen Pele, Holanđanin Fon van den Bisen i Paolo Palćeti iz Italije. Na terenu prava biće to, veruje se, nadgornjavanje za neke buduće udžbenike, ali u BiH se već ušlo u vrlo dramatične događaje. Preti potpuna paraliza svih institucija, opšta ustavna kriza. I ono malo međunacionalnog poverenja koje je izgrađeno u posleratnim godinama ubrzano se topi i svi su u nekoj vrsti niskog starta za još dramatičnije događaje. Mada deluje kao kakva teorija zavere, ali nije malo onih koji veruju da je to na neki način i projektovano. U svojoj istoriji, Međunarodni sud pravde u Hagu je dosad imao četiri zahteva za reviziju presude. Tri su odbačena u samom početku zbog nedostatka argumentacije, a četvrti - onaj između Malezije i Singapura je još u toku.