Potraga za Svetim gralom

Monasi katoličkog reda trapista prave tako dobro pivo da je družina veselih belgijskih astronoma sa Univerziteta u Liježu po njima nazvala svoj teleskop u Čileu. Prošle godine manastirskim pivom proslavili su svoje značajno otkriće, a prošle sedmice se njihov nalaz transformisao u opojno piće za sve Zemljane. Tri planete koje je belgijsko-švajcarski tim prošlog maja otkrio oko zvezde – koja od tada nosi ponosno ime TRAPIST-1 – više su se nego udvostučile, a to nije imalo veze sa zamućenim vidom usled pijanstva, već sa odličnim vidom teleskopa NASA-e. „Sedam čuda TRAPISTA-1 prve su planete veličine Zemlje koje smo pronašli oko ovog tipa zvezde“, rekao je u razumljivom lirskom zanosu šef Trapistovog tima Mikael Gijon. Na svega četrdeset svetlosnih godina od nas, u sopstvenoj svemirskoj spavaćoj sobi, pronašli smo zvezdani sistem sa sedam planeta, od kojih se tri nalaze u nastanjivoj zoni - u prostoru u kome je postojanje tekuće vode na planeti najverovatnije. A tekuća voda nije samo osnovni sastojak piva, već i života kakav nam je poznat. „Istraživanje porekla života na Zemlji i života sličnog Zemljinom jedno je od glavnih pitanja astronomije i astrofizike, potraga za Svetim gralom. Do sada smo pronašli preko tri hiljade vansolarnih planeta, ali samo desetak u nastanjivoj zoni. Sada smo u jednom sistemu pronašli sedam, od kojih čak tri u toj zoni“, kaže za NIN astronom Dragana Ilić, docent Katedre za astronomiju Matematičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Naravno, to što nam je neko u svemirskoj spavaćoj sobi, još ne znači da nam je dostupan. A kada u svemirskom stanu imate nekih sto milijardi gostiju, koliko je otprilike zvezda u našoj galaksiji, teško je odlučiti kome da poklonite pažnju. „Ne znate unapred koja zvezda ima planetu, a morate da je posmatrate dugo kako bi se dogodio tranzit. Tek devedesetih godina bili smo sigurni da smo detektovali vansolarne planete.“ Tranzit je događaj zahvaljujući kome su pronađeni naši novi susedi. Kada planeta iz naše perspektive pređe preko zvezde, promeniće joj sjaj i delimično će je zakloniti. Videćemo, dakle, da nešto više ne vidimo i na osnovu toga zaključiti da oko zvezde nešto orbitira. Ali na zvezdanim mapama ništa nije tako jednostavno kao u novinskom tekstu. „Prvo smo posmatrali najsjajnije zvezde, slične Suncu. Zaključili smo, međutim, da se oko njih uglavnom nalaze gasovite i džinovske planete, slične Jupiteru. Zato smo počeli da istražujemo i drugačije. TRAPIST-1 je konkretno hladna, mala zvezda sa svega osam odsto Sunčeve mase.“ Svaki astronomski problem ima svoj problem. Zvezde poput TRAPISTA-1, takozvani crveni patuljci, jesu najbrojnije zvezde naše galaksije - takvih je tri četvrtine, kažu neke procene - i ako smo sada pronašli nešto zanimljivo oko njih, to jeste razlog za trijumfalni poklič u stilu Arhimeda. Nevolja je, međutim, što je njihov sjaj slab - nijedna se ne vidi sa Zemlje golim okom - i dobrim delom infracrven, a mi nemamo mnogo teleskopa koji takav sjaj otkrivaju. Sve ovo treba pomenuti da bi se shvatilo kako nam izmiču pojave koje su nam iz vasionske perspektive pred nosom. No ovu smo uhvatili i nema sumnje da sledi zabava za sve astronome. „Potraga za vansolarnim planetama krenuće u novom smeru, ka patuljastim zvezdama slabog sjaja, što ima i svojih prednosti - ako je zvezda manja, planeta je proporcionalno veća, pa je utoliko lakše detektovati je. Planete TRAPISTA-1 su poput neke nove laboratorije, zanimljive ne samo sa aspekta života već i formiranja planetskih sistema oko zvezda“, predočava Dragana Ilić. Imamo dobre teorije o tome kako je nastao Sunčev sistem, pa i naš dom u njemu, ali sada ćemo moći da vidimo kako to izgleda u praksi i „u inostranstvu“. „Otkriće planetarnog sistema oko crvenog patuljka doprine će da razumemo kako se formiraju planete. Sistem ove zvezde je izrazito zanimljiv, jer se orbite planeta nalaze veoma blizu i gravitacionim uticajem međusobno remete kretanja. Na osnovu tih poremećaja procenjene su i mase planeta, i zaključeno je da su uporedive sa masom Zemlje. Metoda tranzita veoma je pogodna za određivanje dimenzija planeta, i na osnovu ovih merenja veličine zaključeno je da su otkrivene planete Zemljinog tipa. Dugotrajnim merenjima otkriveni su i periodi revolucije pomenutih planeta, a time i njihove udaljenosti od matične zvezde, i zaključak je da se tri planete kreću u zoni nastanjivosti“, objašnjava Igor Smolić sa Instituta za fiziku. Treba se vratiti frazi koja nas je opila, „zoni nastanjivosti“, jer Smolić podvlači da je kampanja koja orbitira oko TRAPISTA-1 upravo igrala na kartu krivog tumačenja ove fraze. „TRAPIST-1, pored toga što ima malu masu, ima ukupan sjaj oko dve hiljade puta manji od Sunčevog. Ovo za posledicu ima da je trenutna zona nastanjivosti blizu matične zvezde. Međutim, zona nastanjivosti TRAPISTA-1 se u početku, odmah nakon formiranja sistema, nalazila na znatno većoj udaljenosti, jer je zvezda u toj ranoj fazi sjala znatno intenzivnije. Samim tim planete u sadašnjoj zoni nastanjivosti u prošlosti su bile izložene značajno višim temperaturama, od 500 stepeni Celzijusa, pa i višima.“ Petsto stepeni Celzijusa mnogo je i za najizdržljivije i najjednostavnije organizme koje poznajemo. No, život oko TRAPISTA-1 ima još prepreka. „Da bi na površini planete uopšte postojala voda, neophodno je da postoji atmosfera oko te planete. Planete u trenutnoj zoni nastanjivosti su trpele, i trpe i dalje, visok intenzitet zračenja u iks-zracima i ekstremnom ultraljubičastom delu spektra. Naime, crveni patuljci imaju nisko ukupno zračenje, ali kada se gleda samo ekstremno zračenje, one uopše ne zaostaju za zvezdama viših masa, kao što je npr. naše Sunce. Kako je zona nastanjivosti veoma blizu zvezdi, atmosfera erodira. Ovaj proces je veoma brz i za očekivati je da za svega milijardu godina oko ovakvih planeta iščeznu atmosfere i mnogo masivnije od Zemljine. Ova dva procesa ne ostavljaju mnogo mogućnosti, a ni nade, za postojanje života na pronađenim planetama, kao ni na planetama oko crvenih patuljaka uopšte“, zaključuje Smolić. TRAPIST-1 jeste astronomski mlad, tek je proslavio 500.000.000. rođendan, ali i to je možda bilo dovoljno da mu atmosfera orone. E sad, ako su svetski astronomi zaista malčice liberalno predstavili sveže svemirske događaje, ne bi im trebalo zameriti. Time su samo tražili podršku da nas odvedu u intimnije poznanstvo sa svemirom. Primera radi, teleskop DŽejms Veb, još jedan projekt NASA-e, trebalo bi da ponudi jasnoću slike i osetljivost bez premca, ali – kasni. „Samo smo na jednoj vansolarnoj planeti sigurno otkrili atmosferu, i zato su nam potrebni teleskopi van naše atmosfere. Zato je DŽejms Veb važan, to je projekt u rangu Habla, a znamo šta je sve Habl otkrio. Nadam se da će biti lansiran sledeće godine“, drži palčeve Dragana Ilić. Osim toga, život van Zemlje nikako nije stvar naučne fantastike, već nauke. Razmere kosmosa su takve da bi bilo sasvim neverovatno da ne vrvi životom. Druga je stvar što – na primer zbog tih istih razmera – deluje jednako neverovatno da sa nekim inteligentnim životom stupimo u kontakt. No astronomi ne tragaju za malim zelenim svemircima, već za malim zelenim biljkama. „U tehnologiji napredujemo skokovito i baš je za očekivati da ćemo u sledećih deset godina na vansolarnim planetama detektovati biološke potpise, emisiju kiseonika, metana ili nečeg sličnog što bi ukazivalo na oblike života kakav mi poznajemo“, smatra Dragana Ilić. Naravno, život daleko od nas može da bude i daleko od naših koncepcija, na potpuno različitim osnovama, što dodatno smanjuje verovatnoću da ga ulovimo. No uzimajući u obzir da je - kako kaže sjajni popularizator nauke Bil Brajson - u samotnom svemiru svaki sused dobrodošao, nema sumnje da su Belgijanci, Švajcarci i njihove kolege iz NASA zaslužili svoje pivo.