Zakon noći

Uredba pod rednim brojem 13 je ukinuta, ministar pravde je podneo ostavku, ali to više nije dovoljno i demonstranti se ne povlače. Već više od mesec dana Rumuni su na ulicama, prvobitno zato što je vlada pokušala da uredbom pod tim nesrećnim brojem oslobodi odgovornosti one koji su učestvovali u korupciji čija vrednost ne prelazi 200.000 leva (oko 44. 000 evra) a sada i zato što žele odlazak ove vlade i nove izbore. Socijaldemokratska partija (PSD), koja je pre samo nešto više od dva meseca dobila parlamentarne izbore, ne suočava se prvi put sa zahtevima za smenu. Novembra 2015. godine takođe se demonstriralo protiv njihove tadašnje vlade, koja je morala da se povuče. U decembru su se ipak vratili kao pobednici, da bi već početak ove godine doneo nove proteste. Na javnoj debati „Parlamentarni izbori u Rumuniji i posledice“, koju su u okviru projekta „Godina izbora“ organizovali Institut za evropske studije i NIN uz podršku Fonda za otvoreno društvo, govorilo se o promenama kroz koje država prolazi, kao i o tome kako se one reflektuju na odnose u regionu. „Ostavka vlade pre dve godine i izbori prošlog decembra bili su veoma važni događaji. Bilo je značajno što su ljudi reagovali na postupke vlade i to je donelo promene“, rekao je Septimus Parvu iz nevladine organizacije „Ekspert forum“, koja se bavi monitoringom izbora. Decembarski izbori organizovani su po novom zakonu, on je doneo više transparentnosti u finansiranju partija koje sada novac dobijaju iz javnih fondova, lakše registrovanje partija, za koje je nekada bilo potrebno sakupiti 25. 000 potpisa a sada je dovoljno 3.000, veći broj posmatrača na izborima, zapravo najveći do sada (1.300 na 2.000 glasačkih mesta), elektronski sistem provere glasača, tačan broj podataka o broju birača, a prvi put glasalo se i poštom… „Možemo reći da je to bilo najbolje organizovano glasanje, naročito kada je reč o parlamentarnim izborima. Naravno, uprkos svim promenama i većoj konkurenciji, stare partije su i dalje u boljoj poziciji, lakše dolaze do finansija, glasača, igraju na populizam, ksenofobiju“, objasnio je Parve. „Za nove partije je teže da se pozicioniraju i dođu do sredstava.“ Novoj vladi nije trebalo mnogo vremena da pokrene proces kojim bi olakšala mehanizme korupcije, te bolne tačke rumunskog društva, koja ju je već koštala i zastoja na unutrašnjem planu i usporavanja evropskih integracija. U zemlji u kojoj je zloupotreba funkcije toliko uobičajena da se iznosi manji od 1.000 evra gotovo i ne smatraju prekršajem, dodatna državna pomoć korupciji u vidu zakonskih olakšica izazvala je opšti bes. Dok vlada još nije ni shvatila šta se događa, na ulicama su već bile desetine, a ubrzo i stotine hiljada ljudi. Petog dana februara procenjeno je da je izašlo oko 600.000 građana. Protest se proširio zemljom gotovo istom brzinom kojom je i sama vlada donela odluku o uredbi. A donela ju je noću. U devet uveče, da bi sutradan ujutru bila objavljena. Ova činjenica građane je dodatno iritirala, pa su se i na parolama demonstranata mogle videti poruke o „noćnim operacijama“. Vlada je pokušala da objasni kako ljudi nisu razumeli smisao zakona, kako ga nisu pročitali, kako su protesti nepotrebni, ali bilo je kasno, pobednici decembarskih izbora našli su se na udaru kakav nisu očekivali i postali su gubitnici preko noći. Upravo one noći u kojoj su rešili da izmene zakon. „Sve se dogodilo iznenada, bez najave, bez rasprave u parlamentu. NJihov stav je bio ‘mi smo dobili izbore i možemo da radimo šta hoćemo’, ali građani su im odgovorili ‘ne, vi morate da radite ono što ste obećali, dobili ste mandat da radite ono što ste tokom kampanje rekli da ćete raditi’”, kazao je dr Dan Lazea, profesor Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Bukureštu. „Građani su glasali za PSD očekujući jednu politiku, a onda se ispostavilo da vlada sprovodi sasvim drugu.“ Da je stupio na snagu, novi zakon bi oslobodio oko 3.000 zatvorenika koji su osuđeni zbog korupcije, On bi van snage stavio presude u kojima su predviđene kazne manje od pet godina i smanjio kazne za osuđene koji imaju preko 60 godina života. Bilo bi moguće i osloboditi se optužbi, ako su u lancu korupcije učestvovali članovi iste porodice. Vlada je ovo pravdala „neophodnom merom“ kako bi se smanjila prenatrpanost zatvora i kršenje ljudskih prava zbog neodgovarajućih uslova za zatvorenike. Pozvali su se na podatke da je osam rumunskih zatvora pretrpano čak 200 odsto, a ostali oko 150 odsto. Građani ipak nisu u ovom potezu videli brigu za ljudska prava, već upravo suprotno – nameru političara da zaštite sami sebe i obezbede da, uprkos kršenju zakona, ne završe na sudu onako kako je samo tokom prošle godine zbog optužbi za korupciju završilo 1.300 državnih službenika, uključujući i tri ministra. Među njima je i lider PSD Liviu Dragnea, koji je već osuđen na dve godine uslovno, zbog mita i uticaja na glasanje 2012. godine, što ga je sprečilo da se sam nađe na mestu premijera. NJega čeka još jedno suđenje zbog zloupotrebe službenog položaja i naravno – korupcije. On je optužio predsednika Klausa Johanisa, koji se stavio na stranu građana, da podstiče „socijalne nerede i nasilje“ i da su demonstracije početak puča. Kasno je ipak bilo za verbalne obračune, kada su se ulice širom zemlje već punile demonstrantima. Zakon je na kraju povučen. Za Rumuniju je korupcija nešto više od kršenja zakona, ona je najveća prepreka ka daljem napredovanju u EU. „Od 1995. godine, kada je zemlja dobila status kandidata za prijem u EU, sve partije se slažu oko evropskog puta zemlje, tako je i na poslednjim izborima bilo mnogo proevropskih poruka“, rekao je Dan Lazea. „Ali korupcija je u tesnoj vezi sa tim putem. Rumunija je, kao i Bugarska, ostala van šengenske zone, jer nije dovoljno uradila na tom polju. Zato se svaki ovakav potez smatra korakom unazad u odnosu na evropske integracije i to je važan pokretač i ovih demonstracija.“ Brisel je zato adresa kojoj se obraćaju demonstranti na ulicama, tu se mogu videti parole na engleskom, francuskom, poigravanje rečima, zastave evropskih zemalja i Amerike. Bilo je mnogo šale, duhovitih poruka, aluzija na korumpiranu vladu i želje da se pošalje poruka da Rumuni ne odustaju od svog evropskog puta. Tako se mogao i videti natpis No more Victoria secrets! (Dosta Viktorijinih tajni!), aluzija na zgradu vlade koja nosi naziv Viktorija i čuveni američki brend ženskog veša Victoria secret. Poruke sa ulica Bukurešta i drugih gradova upućene su i vladi, ali pre svega Briselu i Vašingtonu. „Rumunija se uglavnom percipira kao ostrvo koje sprečava ruski i slovenski uticaj na prostor srednje i jugoistočne Evrope. S druge strane, ona ipak predstavlja kompaktnu tvorevinu koja je pod uticajem tri geopolitička prostora. Transilvanija je okrenuta više ka srednjoj Evropi, Mađarskoj i Nemačkoj, Vlaška nizija ka jugoistočnoj i Moldavija ka istoku“, rekao je dr Aleksandar Gajić iz Instituta za evropske studije. „Posle pada Berlinskog zida Rumunija se usmerila ka velikom političkom igraču kakva je EU. Ona takođe želi da bude regionalno značajna.“ Zaštita rumunske manjine je važan strateški zadatak, smatra Gajić. „Naročito odnos sa Moldavijom, gde je perspektiva bila ujedinjavanje, do čega nije došlo između ostalog i zbog toga što se u samoj Moldaviji razvio dualni identitet. Tim pitanjem su takođe opterećeni i odnosi sa Rusijom i Ukrajinom.“ U odnosima sa Srbijom ostaje sporno „vlaško pitanje“. Rumunski Zakon o podršci Rumunima van granica zemlje Vlahe tretira kao Rumune. „Eparhija rumunske crkve Dakija Feliks ima administrativno sedište u Vršcu, ali ona je nekanonski značajno proširila svoje delovanje“, kazao je dr Aleksandar Raković iz Instituta za noviju istoriju Srbije. „Iako sami Vlasi osećaju Srbiju kao svoju zemlju, a velikom većinom se i izjašnjavaju kao Srbi i pripadaju Srpskoj pravoslavnoj crkvi, Bukurešt ih smatra svojom manjinom. Uspeo je da to pitanje nametne i EU, zahtevajući da se oni vežu za Rumuniju. Tako se vlaško pitanje našlo na stolu i u pregovorima Beograda i Brisela.“ To pitanje pratiće Srbiju na putu ka EU, dok u međuvremenu Rumunija nastavlja da se bori za sopstvene pozicije, pokušavajući da pronađe vladu koja će ispuniti evropske standarde i obračunati se sa korupcijom.