Ovo nije šala

Specijalno za NIN iz Holivuda LJudi su mi govorili da je vreme da se svi nekako okupe zajedno. Ali ja ne mogu to da učinim. U sobi je samo jedno hrabro srce (Mel Gibson), a ni on nas neće ujediniti takođe“, rekao je voditelj ceremonije DŽimi Kimel, aludirajući i na trenutno političko stanje, ali i na Gibsonove antisemitističke ispade. Očekivalo se da će veče biti pod tenzijom i da će svi manje-više praviti direktne opaske na račun predsednika Trampa, te gledati hoće li se možda dohvatiti svog tviter-naloga kao i obično, što se docnije i dogodilo, jer je predsednik rekao da su Oskari prošli sa takvim „brljotinama“ da su se svi fokusirali na njega umesto na same nagrade. U Holivudu je naprasno krenulo da vlada negodovanje kada je u pitanju La La Lend, uglavnom kod onih koji kategorički tvrde da ne vole mjuzikle i da film nema priču. I premda dobar deo Amerikanaca smatra da je Ronald Regan bio jedan od najboljih predsednika, nakon klanice na izborima između Trampa i Klintonove i izopštenja Bernija Sandersa, koncept neoliberalizma je postao predmet prezrenja. Tako da se kroz tu vizuru počeo posmatrati i La La Lend, vrlo rasno očišćen, izuzev DŽona Ledženda, glamurozno snimljen, u kom se beo čovek toliko bori za opstanak džeza. Faktički gledano, La La Lend jeste film koji će privući i ljubitelje mjuzikla ali i ostale. I ako ga stavimo kraj Mesečine, koja je, navodnom greškom ili ne, ipak nagrađena za najbolji film, moglo bi se reći da je to malo više umetnički (površno gledano – zbog fotografije, muzike i manjeg budžeta), a La La Lend komercijalniji film, premda spada u srednjebudžetne. Čak se i Kimel našalio da su crnci ove godine spasli film, a belci džez. Činjenica je da je ovogodišnja dodela Oskara bila sušta suprotnost prethodnoj koja je okarakterisana kao previše bela. Ove godine smo imali tri „crna“ filma od devet nominovanih – Ograde, Mesečina i Nevidljivi faktori. Loving je takođe bio nominovan u kategoriji glavne ženske uloge (Rut Nega), a jedini film koji iz mnoštva razloga nije dospeo ni do jedne nominacije jeste rimejk Rođenja jedne nacije, koji se pre samo pola godine smatrao jednim od favorita. Uz sve to antitrampovsko, antirasističko, inkluzivno i navodno ujedinjujuće raspoloženje, sama dodela je delovala veoma usiljena i bez previše glamura. Vajola Dejvis bila je jedini kandidat za kog se bez diskusije znalo da će biti nagrađena. Vrlo zasluženo, naravno, za ulogu njene (dosadašnje) karijere u ne toliko dobro realizovanom filmu (Ograde). Zbog skandala o silovanju, sveopšti favorit za glavnu mušku ulogu, Kejsi Aflek (Mančester kraj mora) delovalo je kao da je ipak precrtan sa liste, i da se Denzelu Vošingtonu smeši treći Oskar. Ipak, Aflek je kući odneo svoju veoma zasluženu nagradu, ali je u toj kategoriji „trka“ možda bila najneizvesnija, jer je i Vošingtonu ovo jedna od najboljih, ako ne i najbolja uloga u poslednjih 10 do 15 godina. Šteta što su se same Ograde i ogradile na glumački dvoboj, dok je sve ostalo u filmu trpelo. Dva sata se čine kao barem četiri, što je gotovo uvek problem adaptacije pozorišnih komada u filmove. Ipak, skandal večeri, i navodno neočekivan potez bilo je proglašenje Oskara za film godine. Fej Danavej i Voren Biti su proglasili La La Lend pobednikom, da bi potom ekipa izašla na binu gde se ustanovilo da je došlo do greške i da je pobednik zapravo Mesečina. Iako se osetila doza neprijatnosti, ekipa La La Lenda dostojanstveno se oprostila od svoje nagrade i ustupila je ekipi Mesečine izjavivši – „Ovo nije šala, vi ste, ljudi, pobednici“. Damijen Čazel, reditelj „svrgnutog pobednika“ nije se pojavio na konferenciji za štampu, ali je zato Ema Stoun podstakla potpuno nove glasine o onome što se zaista desilo. Prva verzija priče bila je da je pobednik pročitan iz koverte u kojoj je bilo ime Eme Stoun za La La Lend, međutim ona izjavljuje: „Zaista ne želim da potežem nikakve glasine, jer obožavam Mesečinu i mislim da je jedan od najboljih filmova, ali koverta je nakon uručenja Oskara sve vreme bila kod mene!“ Pitanje je da li je ovaj prevrat izvršen čisto da bi se razbila monotonija često karakteristična za ove, ali i ostale filmske nagrade, te da bi se gledanost povećala ili je ovo bio revolt i udaranje kontre neoliberalizmu i belim, privilegovanim članovima Akademije (kako su inače predstavljeni i percipirani u javnosti). Šta god da je u pitanju, La La Lend je i dalje film koji je osvojio najviše nagrada – čak šest. Ema Stoun je u jednu ruku i iznenađenje i predvidljiv pobednik. Ako se analizira celokupna dodela nagrada, Izabel Iper (Ona) i Natali Portman (DŽeki) takmičile su se u broju nagrada, sve dok Ema Stoun u foto-finišu nije uzela priznanje Udruženja glumaca i Baftu. Dobar deo ljudi u filmskom svetu i dalje smatra da je ovo bila jedinstvena prilika za Iperovu, te i da je i više nego zaslužila nagradu, a i da nije – zbog opšte krize sa statusom stranaca i imigranata delovala je kao apsolutni pobednik. Meril Strip, koju je predsednik Tramp skoro nazvao precenjenom, bila je dosta neprimetna tokom večeri jer je delovalo kao da se i sama nasmejala ovoj nominaciji, bez koje je komotno mogla da prođe, ostavivši Ejmi Adams oštećenu za Dolazak ili pak Anet Bening za Žene 20. veka, film koji je nepravedno i bez razloga potpuno pao u zapećak. Više glamura osetilo se na brojnim privatnim zabavama, na kojima se pratila ceremonija dodele Oskara. Jedna od njih upriličena je kod jedne od najpoznatijih američkih istoričarki umetnosti Vanese Švarc, koja uglavnom pozove šezdesetak ljudi iz sveta filma ili profesora, koji se obuku kao da idu na samu dodelu a potom se podele u dve prostorije – u jednu u kojoj se ćaska i drugu gde se pomno prati dodela nagrada. Delovalo je kao da na crveni tepih niko nije obratio previše pažnje, ali se najgromoglasniji aplauz začuo kada je iranski film Trgovački putnik osvojio Oskara za najbolji film van američkog govornog područja, a čiji se reditelj, Asgar Farhadi, nije pojavio na ceremoniji već je njegov govor pročitala inženjerka Anuše Ansari, prva žena koja je „turistički“ putovala u svemir, a uz koju je bio i bivši direktor NASA za istraživanje solarnih sistema. Oboje su Iranci koji nemaju veze sa filmom, što je i bila Farhadijeva namera, da ukaže na bogatstvo diverziteta i da još jednom pokaže da je Amerika zemlja stranaca. Svoje odsustvo obrazložio je kao solidarisanje sa nehumanom zabranom ulaska u SAD pripadnika još šest islamskih zemalja, koju je ranije ove godine proglasio predsednik Tramp. Oskar, naravno, ne bi bio tako prestižan da se osim filmom ne bavi politikom i modom. Nakon mnogo vremena na crvenom tepihu su se našle najzad dobro odevene Ema Stoun i Nikol Kidman (koja je kuburila sa odevnim odabirima više od dekade). Osim njih dve, vredno je pomenuti i Taradži Pi Henson, Hejli Stajnfeld, Karli Kros, Bri Larson, Rut Nega i Ališu Vikander. Među najgore odevenim našli su se: Dakota DŽonson, Naomi Heris (nominovana za Mesečinu), Skarlet Johanson, redovno na ovoj listi – Mišel Vilijams i poprilično neočekivano – Šarliz Teron.