Fazonom i forom do cilja

Kad je tobož šokiran odlukom Prištine da učini još jedan, sluti se zadnji korak, u pravcu formiranja kosovske vojske generalni sekretar NATO pozvao srpskog premijera, čestitao mu je, po svedočenju Aleksandra Vučića na uspešnom čuvanju mira i stabilnosti u regionu. Ni SAD ni NATO ni Evropska unija, nisu podržali predlog izmena Zakona o Kosovskim bezbednosnim snagama, koji je kosovski predsednik predao tamošnjem parlamentu. Ali ta podrška je, po mišljenju NIN-ovih sagovornika, uskraćena samo privremeno. Do jeseni. I uprkos pismu koje je Tači hitno uputio Jensu Stoltenbergu, u kome se poziva na odbranu suverenog prava Kosova. To je, smatra Marko Jakšić, predstavnik Narodnog pokreta Srba sa KiM, „zadnji korak ka stvarnom formiranju vojske ili prvi ka stvaranju Velike Albanije. Međunarodni faktori do sada su podržavali osposobljavanje te vojske, ali u ovom slučaju reč je samo o pogrešnom trenutku, koji je Priština izabrala, jer je nestabilnost u regionu raširena.“ Trenutak, kao i svaki drugi groteskni pokušaj pretvaranja Kosova u državu, ima svoje „unutrašnje i spoljne“ razloge. Predsednički izbori u Srbiji idealan su teren i za usvajanje rezolucije o prekidu dijaloga sa Beogradom do oslobađanja Ramuša Haradinaja, jer zvanični Beograd u racionalnom vladanju ograničavaju uverenja i ideali birača najveće stranke u koaliciji na vlasti. Slede i parlamentarni izbori na Kosovu, pre kojih Tači rezolucijom koju je u skupštinu, takođe nedavno, poslao Isa Mustafa, želi poručiti biračima da je patriota pre svega, pa čak i kad je reč o glavi njegovog ljutog rivala - predsednika Alijanse za budućnost Kosova. Savet za nacionalnu bezbednost je nakon najave o formiranju kosovske vojske saopštio „Srbija je stabilna“, a Jakšić taj potez vidi kao dokaz da Srbija ne želi da se konfrontira, iako, po Kumanovskom sporazumu ima mogućnost da na sever pošalje hiljadu vojnika. „Nijedna naša vlada nije želela da iskoristi tu mogućnost, a premijer danas pušta suze radosnice kad ga zove Stoltenberg“. Do sada su, u skladu sa principima severnoatlantske alijanse, pripadnici BSK obučavani, a prijateljske zemlje već su ponudile pomoć u vidu tenkova, helikoptera i drugih elemenata, koji nedostaju da bi se te snage i formalno pretvorile u vojsku. Prepreke toj formalnosti bili su Ahtisarijev rok od pet godina, koji je istekao i neophodna podrška dvotrećinske većine u parlamentu, uključujući, po Ustavu Kosova, i poslanike srpske manjine. Pravnom vratolomijom, izmenama Zakona o bezbednosnim snagama, Tači planira da izbegne ustavnu obavezu, jer su se srpski poslanici, za Tačija ograničeni vetom Beograda, odlučili da ne podrže ovaj zakon. Bivši ministar i član skupštinskog Odbora za KiM Goran Bogdanović veruje, takođe, da će do jeseni Kosovo imati vojsku. „Skoro da su bili uspeli da se dogovore sa delom srpskih poslanika, koji su, u decembru, odobrenje dobili od dela srpske vlasti. Ali nema dileme da se podrška EU, NATO i SAD podrazumeva samo ne u trenutku kad u Srbiji slede izbori, a Makedonija je u političkoj nestabilnosti. NATO već smanjuje broj pripadnika. Ovog trenutka postoji garancija NATO, ali vremenom će se problem rešiti po metodu Zapadne Slavonije. Srpski pregovarači su toga svesni, ali drame zbog sopstvenih birača, ignorišući životno važna pitanja za opstanak srpske zajednice. Danas se i sa severa stanovništvo masovno iseljava.“ Na drugoj strani, kaže Bogdanović, vode se pregovori čiji rezultat je potvrda Ahtisarijevog plana, Ustava i zakona Prištine. „Najava prekida dijaloga je unutrašnje pitanje. Tači pokušava da udovolji Alijansi za budućnost Kosova, uveren da tokom predizborne kampanje u Srbiji neće biti razgovora sa Beogradom. NJegova pretnja ostavkom je, takođe fora, puka ucena zbog toga što on još ne zna da li se nalazi na optužnici za zločine OVK, a zna da ga zapadni partneri vide kao faktor mira i stabilnosti, kao i Vučića uostalom.“