Промени језик   Sitemap   Верзија за штампу   23.08.2017. 08:07
 НАСЛОВНА    АРХИВА    САДРЖАЈ      ПРЕТПЛАТА    E-ПРОДАЈА   НИН трибина   КОНКУРС 
 
Европска војска између жеља и могућности
Крај братства по оружју

Иако је најављено формирање заједничког командног центра за војне операције, чини се да у овом тренутку нема ни воље ни храбрости да се ЕУ супротстави америчкој доминацији


Када је председник Европске комисије Жан-Клод Јункер поткрај минуле године реактивирао више од шест деценија стару идеју о стварању европске војске, свакако је на уму имао неколико ствари. Најпре, дубоко укорењену свест да кључне земље Европске уније - Француска и Немачка - већ дуже време покушавају да прогурају идеју о дефинисаној европској безбедносној политици, а затим и чињеницу да излазак Велике Британије из Уније, ма како то парадоксално звучало, реализацију ове идеје чини знатно реалнијом. Напросто, Британија је од почетка била противник стварања европске војске и најмаркантнији заговорник НАТО као дефинитивног одбрамбеног штита. Разуме се, Јункер није пренебрегао свеприсутну претњу од тероризма, ситуацију на Блиском истоку и у северној Африци, те све видљивији утицај Русије. Савезника за свој наум нашао је у најмоћнијој земљи Уније, Немачкој, која је и главни поборник идеје о чвршћој војној сарадњи у Европи. И управо је немачка министарка одбране Урсула фон дер Лајен поручила да је реч о „веома важном кораку“ у правцу заједничке безбедносне и одбрамбене уније. „Стварање европске армије је неизбежно, јер је мало вероватно да ће САД у будућности бринути о безбедности Европе. Много дугујемо Американцима, али се они неће на дужи рок бринути о безбедности Европљана. То је оно што морамо да урадимо сами и зато морамо да покренемо питање европске одбрамбене уније, све до стварања европске армије“, поручио је Јункер у новембру управо из Берлина.


Да бисте видели овај текст морате бити активни члан и пријављени на систем.
Претплатом на електронско издање НИН-а имате могућност да пратите све наше текстове на сајту. Куповином електронске претплате обезбеђујете корисничко име и лозинку којим се пријављујете на сајт, након чега Вам сав садржај постаје доступан.

За кориснике из иностранства:
  • једномесечна електронска претплата на НИН износи 5 €
  • тромесечна електронска претплата на НИН износи 12 €
  • шестомесечна електронска претплата на НИН износи 14 €
  • годишња претплата износи 24 €
Плаћање из иностранства је могуће уплатом на девизни рачун: 160-0053800025075-48 (Упутство за уплату)

За кориснике из Србије:
  • једномесечна електронска претплата на НИН износи 700 дин
  • тромесечна електронска претплата на НИН износи 1750 дин
  • шестомесечна електронска претплата на НИН износи 2100 дин
  • годишња претплата износи 3500 дин
ПДВ је урачунат у цену. Плаћање за кориснике из Србије врши се платним картицама - "online", или путем за пренос) у банци или пошти (Упутство за уплату).
Уколико сте нов корисник и први пут купујете електронску претплату кликните овде.

Online payment
Уколико желите да продужите претплату кликните овде.

Online payment
Mastercard logoVisa Logo
Контакт особа (претплата за штампано издање):
Микаило Бодирога (nin.pretplata@ringier.rs)
Тел: 381 11 333-46-44
Жоржа Клемансоа 19
11000 Београд
Контакт особа (електронска продаја и приступ систему):
Снежана Недић (snezana.nedic@ringier.rs)
Приступ за чланове
  Корисничко име
  Лозинка
 
  Запамти ме на овом рачунару
Постаните члан! Региструјте се овде
Изгубили сте Лозинку? Кликните овде
Мисли
bg

Владимир Костић, председник САНУ

Србија за неколико десетина година неће имати више проблем с незапосленошћу, јер неће имати кога да запошљава зато што млади одлазе ван земље.

Прочитајте све мисли
bg