Линколн с духовима


Први роман Џорџа Сондерса под насловом Lincoln in The Bardo, писца који се прославио збиркама приповедака и постао један од најважнијих америчких приповедача, налази се већ недељама на врху листе бестселера Њујорк тајмса. Аутор склон експериментима, уврнутим токовима свести, језичким бравурама и непретенциозним сторијама о најкрупнијим темама, попут смрти, љубави или болести, с којима се није лако ухватити укоштац, овога пута изабрао је Линколна за свог главног јунака.

Годину дана после почетка Грађанског рата 1862, председников син се разболева и умире. Новине тог доба доносе вест: сломљен болом, Линколн се враћа на гробље и неколико пута сам улази у крипту, да би држао тело свог вољеног дечака. Џорџ Сондерс, како ће објаснити у есеју из Гардијана, размишља о тим чланцима и годинама развија могућу прозу.

Амерички издавач напомиње да, полазећи од такве историјске легенде, отвара породичну трагедију о губитку, али је ослобађа повесног и реалистичког оквира. Вили Линколн налази се у чудном чистилишту (отуда тибетански термин Bardo из наслова!), где се духови мешају, свађају, кају и разговарају.

Код нас још увек није објављена ни култна Сондерсова књига Десети децембар! Неколико прича имали смо прилике да прочитамо у Пољима, Политикином Забавнику, недељнику Кикиндске и збирци Скрати причу, у преводу Кристине Кулаузов Филиповић. Током ранијег разговора са аутором о Децембру, учинило нам се да је свака његова приповетка потпуни нови, необични свет, исприповедан у другачијем регистру.

„За писца је боље да не размишља превише о томе. За овог писца, у сваком случају!“, одговорио је Џорџ Сондерс за НИН. „Мислим да покушавам да се не понављам из књиге у књигу, али то је исто као када тврдим да увек идем тамо где ми је заиста интересантно у том трену. Ако то урадим, све остало ће се решити само од себе. Могли бисте тврдити да свака књига коју напишете учини две ствари. Прво: исцрпи естетску радозналост која вас је до ње и довела. Друго: рађа нову радозналост, тако да се одмах дате у потеру за њом. Мислим да је то рецепт за ново. Бар се надам.“



Мића Вујичић