Промени језик   Sitemap   Верзија за штампу   22.07.2017. 02:49
 НАСЛОВНА    АРХИВА    САДРЖАЈ      ПРЕТПЛАТА    E-ПРОДАЈА   НИН трибина   КОНКУРС 
 
Језик
Да ми син буде славан

Дугујем извињење читаоцу Мирославу Вучетићу, чије сам питање о броју „хиљаду“ цитирао у броју од 23. фебруара, при чему сам га погрешно назвао Милорад. У писму којим је указао на моју омашку, он напомиње како је „већ деценијама у дилеми да ли је додатак -слав настао од речи слава, или означава припадност великом словенском племену.“

Име Мирослав (као и Светислав, Владимир, Богољуб, Радивој и многа друга) спада у тзв. битематска имена, тј. она која су сложена од основа двеју речи. Таква имена постоје у свим индоевропским језицима. У старогрчком, на пример, многа садрже основу речи клеос, „слава, углед“: Перикле значи „славом окружен“, Софокле „славан по мудрости“, Темистокле „славан по закону“, Клеопатра „славна по оцу“. Многа имена германског порекла садрже основу hruod, „слава“, одакле Рудолф „славни вук“, или Hruodger = енглеско Роџер (фр. Роже, итал. Руђеро), „славан по копљу“. У сличном значењу употребљава се и berht, „сјајан“ (исти корен имамо и у енглеском bright), као други елемент имена Алберт („сјајан по племству“), Херберт („сјајан у војсци“), Хуберт („славан по уму“) и других. Оба корена сусрећу се у имену Роберт („славан и сјајан“).

Све ово указује да су и словенски родитељи желели да им син буде славан, угледан, важан у друштву. Ипак, ни другу Вучетићеву претпоставку не можемо сасвим одбацити. Речи слава, Словен (Славен, Славјанин) и слово (са значењем „реч“, као и данас у руском) несумњиво су у сродству, али је тешко рећи каквом. Петар Скок у свом етимолошком речнику каже: „Основа слов- тумачи се на шест и више разних начина“. Можда је највероватније да треба поћи од некадашњег глагола слути, словем, ’говорити’, који је по презентској основи ускоро добио облик словити (одакле наше ословити и прословити). Слава се тако зове јер је славан онај о коме сви говоре. Словени би по томе били „они који говоре“, док су Готе и Германе, прве стране народе с којима су дошли у додир, прозвали „Немци“, тј. неми, немушти, они који говоре неким неразумљивим језиком. Занимљива је и хипотеза да наш придев туђ долази од старогерманског deuto-, од чега је данашње немачко deutsch. Фрањо Туђман би по томе заправо био Фрањо Дојчман, што политички звучи сасвим логично.



Иван Клајн



Share on Facebook 

Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар



Коментари

Приступ за чланове
  Корисничко име
  Лозинка
 
  Запамти ме на овом рачунару
Постаните члан! Региструјте се овде
Изгубили сте Лозинку? Кликните овде
Мисли
bg

Владимир Костић, председник САНУ

Србија за неколико десетина година неће имати више проблем с незапосленошћу, јер неће имати кога да запошљава зато што млади одлазе ван земље.

Прочитајте све мисли
bg