Statistika protiv populizma

Svaki peti stanovnik Srbije ili 25,4 procenta u riziku je od siromaštva. Isti i ujedno najgori rezultat među evropskim zemljama ima još Rumunija, a nešto malo bolji Turska i Makedonija. Poslednja analiza evropske statističke agencije Eurostata o riziku od siromaštva i nejednakostima, pokazala je još, iznenađujuće, da su u Srbiji kao jedinoj nečlanici (uz još šest članica EU) uprkos svetskom i evropskom trendu u većem riziku od siromaštva muškarci nego žene. Problem je izraženiji i za nezaposlene i samohrane roditelje. I kada se rizik od siromaštva meri postotkom domaćinstava čija zarada je ispod 60 odsto prosečne zarade u zemlji, takozvane medijane. Posle Rumunije u kojoj je reč o 38,2 odsto porodica, sledi Srbija u kojoj se jaz procenjuje kao relativno visok sa 37,6 procenata domaćinstava. I standard kupovne moći je u Srbiji, nakon Rumunije i Makedonije, najniži. Ali ubedljivo najgori pokazatelj za Srbiju je nejednakost u primanjima koja je na celom evropskom nivou porasla prethodnih godina, ali, ipak, najviše u Srbiji. Mereno prosekom, 20 odsto domaćinstava u zemljama članicama sa najvećim prihodom na raspolaganju (bez poreza i drugih troškova) imaju 5,2 puta više od 20 odsto sa najmanjim raspoloživim prihodom. Nejednakost primanja merena za članice varira od indeksa 3,5 u Slovačkoj i Češkoj do šest u Portugaliji, Estoniji, Letoniji, Grčkoj, Španiji, Bugarskoj i Litvaniji sve do 8,3 u Rumuniji. Među državama koje nisu članice, Island i Norveška imaju najniži indeks jaza (3,4 i 3,5), a Srbija najviši. Devet puta veći raspoloživi prihod, štaviše, evropski je rekorder bilo da se meri u odnosu na članice ili nečlanice Unije. Ekonomistu Sašu Đogovića ovi pokazatenji ne iznenađuju, jer ih vidi kao rezultat loše ekonomske politike koja daje popuste i subvencije stranim investitorima, ne strateškim, i sa konstruktivnom greškom da neefikasan javni sektor održava ostatak privrede, mala i srednja preduzeća kojima je neophodno da prodišu. „Do socijalnog blagostanja se dolazi onda kada imate zdravstveni i obrazovni sistem koji funkcionišu i primanja kojima ne pokrivate samo goli opstanak nego i potrebe za kulturom, putovanjima, edukacijom, unapređivanjem sebe i društva u celosti. Mali pomaci u kupovnoj moći nisu dovoljni za dostojanstven život u 21. veku. Rast zarada u javnom sektoru, povećanje minimalca i smanjenje nezaposlenosti, opet, omogućavaju održivost u ovakvom ambijentu, a nama je potrebna promena sistema, bez koje neće biti promene ni u etici rada. Uz suštinsku transformaciju javnog sektora na svim nivoima, vertikalnu i horizontalnu. Zbog gubitaka javnih preduzeća, koja ne plaćaju račune, a daju za fudbal i reklame, imamo slabu zdravstvenu zaštitu i obrazovanje, slab razvoj nauke. Ta preduzeća ovom društvu štete i njih treba zasnovati korporativno i na ličnoj i društvenoj odgovornosti.“ Srbija je među retkima u Evropi i po tome što su srednja primanja građana sa 65 godina i starijih jednaka ili veća od onih koja imaju mlađi. To je slučaj i u Makedoniji i Turskoj, i u članicama EU: Luksemburgu, Grčkoj, Španiji, Mađarskoj i Rumuniji. „Ta penzionerska ekonomija je populistička. Ekonomija treba da počiva na mladima koji treba da brinu o starima i podižu penzionerima standard, a ne na PUPS-ovim parolama da domaćinstva koja nemaju penzionere ne mogu da se izdržavaju. To je društvo bez perspektive i zagledano u laku zabavu, koja ga ne može odvesti ka kritičkoj svesti i napretku“, kaže Đogović. Uz značajne razlike nacionalnih pokazatelja među 28 članica EU (u 2015. godini na koju se i odnosi poslednje istraživanje), u još ukupno sedam, kao u Srbiji, petina stanovništva je u riziku od siromaštva: Letoniji 22,5 odsto, Litvaniji 22,2, Španiji 22,1, Bugarskoj 22, Estoniji 21,6, Grčkoj 21,4 i Hrvatskoj 20 odsto. Stopa rizika od siromaštva porasla je u zemljama EU od 2010. do 2013. sa 16,5 do 16,7 procenata. U narednoj godini, 2014, za čak pola procenta, a u 2015. za svega 0,1 do ukupno 17,3 odsto. Najmanji rizik od siromaštva imaju Finska (13,2 odsto) i Francuska (15,7 odsto).