Istina teža od Trepče

Sa osamnaest dana zakašnjenja Vlada Srbije donela je još jednu odluku o poništavanju akta kosovskih vlasti, kojom se preuzima, ovog puta ne deo, nego celokupna imovina Srbije u južnoj pokrajini. Pozivajući se na ustav Kosova, Deklaraciju o nezavisnosti, Bečku konvenciju o sukcesiji i pravilnik o sopstvenom radu, kosovska vlada donela je 1. marta odluku da će sve nekretnine registrovane na sve zajednice od SFRJ do Republike Srbije i AP Kosovo, uključujući ali ne ograničavajući se na njihove „nacionalne, administrativne, vojne organe i bivše društveno-političke organizacije, registrovati na ime Republike Kosovo, kao vlasnika ovih nepokretnosti“. Katastarska agencija Kosova obavezuje se da registruje imovinska prava odmah, a taj potez nije bio iznenađenje za srpske pregovarače. Naprotiv, premijer Aleksandar Vučić kaže da ga je očekivao od početka pregovora u Briselu. Pa, ipak, nije ga sprečio. Predstavnici albanske strane vešto su izbegavali razgovore o imovini dok su je postupno preuzimali, da bi Hašim Tači danas mogao da poruči - Srbija nema imovinu na Kosovu. Početkom 2015. premijer Vučić je, izražavajući nezadovoljstvo što imovina još nije tema na agendi dijaloga, kazao da je Priština, pre nego što počnu pregovori o tome, želela „da završi sve po tom pitanju“. „Ako završe bez naše saglasnosti skijalište u Brzovici, Trepču, Gazivode, izvinite, šta nam ostaje…“, retoričko je pitanje na koje je odgovor danas čista faktografija - ništa. Jer sporna odluka, nakon što je u oktobru usvojen Zakon o Trepči, odnosi se na sve preostalo. Na zemljište u vlasništvu Republike Srbije, zapravo 29 odsto od ukupnog zemljišta na KiM, prema podacima Republičkog geodetskog zavoda. Na sve objekte, i to 1.240.992 kvadratnih metara službenih i 145.202 kvadrata poslovnih zgrada, 24.688 kvadrata stambenih zgrada, 3.973 kvadrata iz posebne namene, 753.915 restorana, odmarališta, sportskih objekata... Na državni udeo u privrednim subjektima poput Ski-centra Brezovica, Lola Lešak, Kosmet prevoz... Na državna preduzeća i njihovu infrastrukturu poput Železnica Srbije. Na javna preduzeća: PTT Srbija, Srbija šume, NIS petrol - Jugopetrol, Aerodrom Priština, Nacionalni park Šara i Elektroprivredu, u čijem su vlasništvu: Površinski kopovi, Termoelektrane Obilić, Elektromreža Srbije, Elektrokosmet, Ibar Zubin Potok. Na sve stečeno posredstvom Fonda federacije za kreditiranje nedovoljno razvijenih područja i autonomnih pokrajina, od 1966. do 1990. i Fonda za razvoj od 1990. do 1999, koji ima udeo u vlasništvu 155 tamošnjih preduzeća. U Kancelariji za KiM podsećaju i da su firme iz Srbije, osim regulisanog zajma za preporod, putem neposrednog udruživanja ulagale u materijalnu bazu na KiM, pa tako Lola korporacija ima pogone u Lešku, Zubinom Potoku i Štrpcu, Termovent u Lipljanu i Orahovcu, Zastava Kragujevac fabriku amortizera u Prištini i auto-delova u Istoku i Peći… Ne samo poslednja, nego većina fabrika u Peći su, u relanosti, odavno već pretvorene u trgovinske lance ili tržne centre (u vlasništvu potpredsednika kosovske vlade Ramiza Keljmendija), svedoči za NIN Darko Dimitrijević, urednik Radio Goraždevca i predstavnik civilnog društva u Konsultativnom savetu za zajednice predsednika Kosova. „Srbi sa KiM su trenutno pod žestokim pritiskom da obezbede podršku kojoj Vučić stremi. I vest o ovoj odluci čekala je da se objavi onda kada je to bilo najkorisnije za njegovu kampanju. Priština svoje odluke sprovodi, kao i sve u prethodnih 17 godina, uz pomoć međunarodne zajednice, a Beograd nema izvršnu vlast da je u tome spreči“, kaže Dimitrijević. „Vlasti u Srbiji nisu se trudile da steknu realnu moć na terenu. Dok su oni usmeravali događaje sa Kosova ka biračima u Srbiji, Priština je veći deo imovine o kojoj je ovde reč rasprodala. I vojni objekti su preuzeti, pa su u kasarni u Peći, na primer, danas Kosovske bezbednosne snage“, kaže Dimitrijević. Kosovska poverilačka agencija (KPA) prodala je, primera radi, još 2005, fabriku auto-delova Ramiz Sadiku u Peći za 3,66 miliona evra. Holding Zastava vozila iz Kragujevca zahtevao je da se zaustavi tenderska privatizacija, a stopostotno vlasništvo dokazivala je i na osnovu sedamdesetak registratora. Uzalud. Iako je iz katastra na KiM 1999. izneta većina dokumentacije, originalni dokazi o vlasništvu su godinama maskirani falsifikovanim listovima, montiranim sudskim procesima, privatizacijom za vreme Unmika i KPA. Juna prošle godine omogućeno je formiranje novog tela - Agencije za upoređivanje i verifikaciju imovine. Ambasade zapadnih zemalja u Prištini nisu reagovale na spornu odluku kosovskih vlasti, još jedanput, uprkos činjenici da ona duboko potresa međunarodni pravni poredak i univerzalne standarde kojima se brani „neotuđivost imovine“. Igor Popović, rukovodilac Grupe za pravosuđe, ljudska prava i imovinsko-pravne odnose Kancelarije za KiM, podseća da je Srbija, kao članica Ujedinjenih nacija, nosilac punog međunarodno-pravnog subjektiviteta i da uživa sva prava suverene države među kojima i pravo na posedovanje, uživanje i zaštitu državne svojine, da Ustav Republike Srbije reguliše položaj Pokrajine KiM kao sastavnog dela Srbije, da je Rezolucija Saveta bezbednosti UN 1244 usvojena 10. juna 1999. važeći dokument međunarodnog javnog prava i potvrđuje teritorijalni integritet SR Jugoslavije. „Republika Srbija je pravni sledbenik SRJ. Završnim aktom iz Helsinkija od 1. avgusta 1975. teritorijalni integritet i jednakost suverenih država utvrđeni su kao univerzalna prava, te se i Rezolucija SB UN 1244 poziva na Helsinški sporazum“. Međunarodno obezbeđenje daje i Protokol 1. Evropske konvencije o zaštiti osnovnih prava i ljudskih sloboda, koji garantuje pravo svakog fizičkog i pravnog lica na neometano uživanje svoje imovine, koje se može ograničiti samo pod uslovima predviđenim načelima međunarodnog prava. Popović u svim navedenim aktima vidi potvrdu prava Srbije na svojinu na teritoriji KiM. „Prema Rezoluciji SB UN 1244 Unmik, u određenoj meri, ima pravo na upravljanje državnom imovinom i to isključivo u cilju rekonstrukcije i održavanja objekata infrastrukture i u cilju ekonomskog razvoja. Privremene institucije samouprave na KiM nemaju nikakav pravni osnov za donošenje bilo kakve odluke kojom se menja status državne ni bilo koje druge svojine“, kaže Popović. Pošto se u obrazloženju sporna odluka poziva i na dogovor o sukcesiji, Popović odgovara da mehanizam sukcesije, kada je u pitanju AP KiM, nije u skladu sa međunarodnim javnim pravom budući da su sukcesori - pravni sledbenici svih prava i obaveza nekadašnje SFRJ na osnovu Bečkog sporazuma o sukcesiji od 29. juna 2001, a to su SRJ, Hrvatska, BiH, Slovenija i BRJ Makedonija. „Srbija i Crna Gora su kao dve nekadašnje članice SRJ potpisale Sporazum o regulisanju prava i obaveza nekadašnje države. Ugovorne strane svih navedenih sporazuma su federativne jedinice nekadašnje SFRJ koje su stekle međunarodno-pravni subjektivitet. Na KiM, kao sastavni deo Srbije, ne može biti primenjen mehanizam sukcesije nekadašnje SFRJ“. Prvi tehnički sporazum o katastru potpisan je 2. septembra 2011, a njime se tadašnji pregovarački tim obavezao na uspostavljanje pouzdanog katastra na Kosovu, uz pomoć tripartitne komisije (predviđena je i sudska zaštita) koja će uporediti originalnu sa „rekonstruisanom“ dokumentacijom. Vlada Srbije usvojila je krajem te godine Uredbu o posebnom načinu obrade podataka sadržanih u katastru zemljišta za KiM, a nakon serije sastanaka srpska strana je, u aprilu, uručila Prištini tabelarni popis elaborata dokumentacije katastra za sve opštine na KiM, nakon čega je jedino ostalo sporno ko će finansirati proces skeniranja. Rok za realizaciju projekta bio je dve godine. Dimitrijević smatra da je legalizacija preuzimanja imovine omogućena uz pomoć kopija originalnih dokumenata katastra i matičnih knjiga, koje tvrdi da Priština danas poseduje. Pa, ipak, Spoljnopolitički odbor Evropskog parlamenta usvojio je 28. februara ove godine izveštaj o Kosovu izvestioca Ulrike Lunaček, koji obe strane poziva na implementaciju postignutih sporazuma - Prištinu da formira Zajednicu srpskih opština, a Beograd između ostalog da okonča sve prepreke za formiranje katastra.