Potop i pretop

Ah, još sam pod utiskom govora Gerharda Šredera na 18. godišnjicu „Milosrdnog anđela“ u beogradskoj Areni! Čudo nije poveo i onog nemačkog pilota koji je gađao voz pun civila u Surdulici. A falio je i Toni Bler, da uveliča otužnu zabavu naprednjaka i da žešće od Laze Ristovskog podrži Aleksandra Vučića. Mada se, i bez Solane i Tonija Blera, vidi da je ova nesrećna zemlja, još onomad, obogaljena i za buduća pokolenja. Stopa umiranja od raka dostigla je vrh u Evropi! Bombardovali su nas, brale, ne samo osiromašenim uranijumom, već i plutonijumom kojim se, inače, pune nuklearne glave. Srbija je plišana Hirošima, moj prijatelju! Pa da vidim ko će ikada pomenuti članstvo u NATO. Ali, ne smemo da sedimo skrštenih ruku! Za početak, moramo se vratiti – pretopu. Bez obzira na to ko će biti formalni šef države, plate i penzije, videćete, biće sve manje. Tu ni Preletačević ne pomaže sa svojim „timom jakih lažova“. Pravim zalihe pretopa i ne znam da li da vam otkrijem pečenjaru u, što bi rekla Nada Macura, Bulevaru kralja Aleksandra Vučića, gore, iznad Đerma. A jeftinoća, batice! Sto dinara kilo pretopa, a plastična kofica dođe ti badava! Sa kilo pretopa može da se živi bar pola meseca, naravno uz kilo leba dnevno i, po mogućstvu, glavicu belog luka. I ko kaže da se ne može živeti sa pet hiljada mesečno!? U to neće da me ubedi ni Miodrag Zec, a cenim ga kao Karla Marksa! Dobro, pretop je sirotinjska hrana koja se u boljim seoskim kuća daje, sa pomijama, svinjama. Ali, u pretopu je isceđeno ono najbolje od pečenja, a bogataši neka se dave u pečenju. E sad, pretop zna da bude slan, pa i preslan, ali to se lako rešava. Razblažiš ga vodom ili ga baciš u poparu, prazan pasulj, u bilo koje sirotinjsko jelo i eto ti prave gozbe. Navikavajte se na pretop kad već ne možete da kupite ferari od 380.000 evra. Jer, dolaze vremena kada će kilo pretopa da vredi koliko i stari srebrni servis za slatko koji vam je ostao od prababe. Ali, ni tada ne očajavajte. Najlakše je obesiti se u fabričkoj hali ili na Terazijama, ali to će sve manje da potresa ljude. Bilju, pak, nerviraju ovi što telefonom pitaju za koga ćemo da glasamo, pa sam zadužen, u ime kuće, da im javim da mi već uveliko glasamo za - pretop! A ruski naturolog Georgije Nazarov nas ubeđuje da gladovanje leči bar 150 bolesti! Naravno, podrazumeva se da, pritom, ne umrete od gladi. Zato, ipak, smlatim kilo hleba sa pretopom i glavicom belog luka, pa sve to zalijem Nikolinim vinom i miran sam ceo dan, a mogu da veslam do Zelandije. Podmiren pretopom odem na Festival arheološkog filma i, odmah, naletim na dokumentarac Dome, slatki trapezoidni dome! I, gle, arheolog Dušan Borić sa univerziteta u Kardifu tvrdi da je „lepenska trapezoidna kuća sa crvenim podom od ondašnjeg `cementa`, jedinstvena u arhitekturi praistorije ljudskog roda, ali da se, na obalama Dunava, nije se zadržala duže od dvesta godina“!? Tu se setim da mi je jednom Dragoslav Srejović objašnjavao, nasred Hilandarske ulice, da je lepenska civilizacija nestala zbog nerazumne seče šuma, pa su klizišta „progutala“ Lepence. K. G. Jung, moj guru iz Švice, pak, kaže: „Mani Srejovića! Lepenske trapeziodne kuće su nestale u Nojevom potopu! A to potvrđuje tvoju teoriju da je, posle obilnih kiša, podivljalo Panonsko more zbrisalo Lepence i sručilo se kroz Đerdap na Nojevu zemlju“!? Tu će i moja Crna da pametuje: „Gospodo, ostavimo Lepence na miru i budimo malo i praktični! Još pre glasanja Vučiću bi trebalo uzeti pasoš, jer mora da odgovara što nas je doveo do toga da biramo između pretopa i ruskog gladovanja!“