Erozija demokratije u Srbiji

Demokratija u Srbiji na najnižim je granama od 2005. godine, kaže svež izveštaj američke nevladine organizacije Fridom haus. Srbija se i dalje smatra polupečenom demokratijom, poput Hrvatske ili Bugarske, a od poslednjeg izveštaja dodatno je nazadovala na planu demokratskog upravljanja državom i izbornog procesa, dok smo u domenu medija, pravosuđa, korupcije, demokratičnosti lokalne uprave jadni ili osrednji kao i prošle godine. Relativno visoku ocenu dobilo je samo građansko društvo. Autori izveštaja, koji pokriva 2016. godinu, objašnjavaju da je za demokratsko upravljanje samom sobom Srbija dobila slabiju ocenu jer je 2016. taj posao zaturila pod predugim izbornim ciklusom i formiranjem vlade. Podvlače i slučaj „Savamala“, u kome je „vladavina prava praktično suspendovana kako bi se demoliranjem privatnog vlasništva raščistio prostor za projekat koji podržava vlada“. Ocena za izborni proces pala je zbog „očigledno neravnopravnih izbornih uslova u korist vladajućih partija i brojnih nepravilnosti na dan izbora“. „Fridom haus“ navodi i da je tužba ministra Stefanovića protiv nedeljnika NIN „dobar primer politizacije i instrumentalizacije pravosuđa“, podsećajući na to da je sudstvo presudilo u korist ministra dok je javni tužilac još pokušavao da utvrdi šta se u Savamali zbilo i „svega mesec nakon prvog i jedinog saslušanja“. „Tokom 2016, demokratija Srbije nastavila je da erodira, što je nastavak negativnog trenda prethodne dve godine. U nekim oblastima pristupa Evropskoj uniji bilo je vidnih poboljšanja, ali poništili su ih nazadovanje izbornog procesa, demokratskog upravljanja i slobode medija“, zaključuje Fridom haus.