Za dobrobit Srbije - primer koji treba slediti

Mnogo je tekstova napisano i ispričano priča o tome kako u Srbiji odumiru sela - mladi odlaze u gradove, jer bavljenjem poljoprivrednom proizvodnjom ne mogu obezbediti egzistenciju ni za sebe ni za buduću porodicu. Tako je već godinama i ništa se ne menja. Zbog toga je od velikog značaja to što je Damir Mančić, diplomirani ekonomista, direktor preduzeća Amaks iz Novog Sada odlučio da u Mošorinu, selu od 3.000 stanovnika, izgradi mlekaru Stado moje. Kada je krenula proizvodnja, 1. aprila prošle godine, u mlekari je zaposleno 15 radnika, mahom mladih ljudi, a danas sa područja ovog sela radi 47 radnika. Ono što je, takođe, veoma važno, poljoprivrednici su dobili podsticaj za razvoj stočarstva i proizvodnju mleka jer im je sada otkup siguran. Zaposlenje i podsticaj poljoprivredi je jedini način da se mladi zadrže, a to se događa u selu Mošorin u opštini Titel. Da li je razmišljao, kada je donosio odluku, koliko je rizično da usred sela, takoreći na poljani, gradi mlekaru, pitamo direktora Damira Mančića? „Moje bavljenje mlekarstvom traje 21 godinu. Kada sam imao dvadeset godina, a uporedo sam i završavao državni Ekonomski fakultet u Beogradu, 1996. godine, brat i ja krenuli smo, u selu Saja kod Kikinde, sa malom mlekarskom proizvodnjom, koja je za deset godina prerasla u značajnu mlekaru. i 2007. godine smo je prodali francuskoj firmi. Sa kapitalom od prodaje, ušli smo u vlasništvo, kupovinom akcija – kao četvrti akcionar Niške mlekare, koja je tada bila na trećem mestu u Srbiji, ali u vreme kada sam ja došao bila je takoreći na kolenima, prezadužna i na minimalnom nivou proizvodnje. Uz kadrove koji su još uvek bili tamo uspeli smo da je revitalizujemo i da dobro posluje. Pet godina sam bio predsednik upravnog odbora ove mlekare i jedini od vlasnika koji je bio direktno uključen u njeno poslovanje. Iz vlasništva Niške mlekare izlazimo 2015. godine i ona je ubrzo nakon toga prodata Imleku. Iskustvo koje sam stekao u dve uspešne mlekare u kojima sam bio rukovodilac i vlasnik, rukovodilo me je da bez imalo razmišljanja o riziku krenem, bez kredita ili bilo kakvog podsticaja, u izgradnju mlekare koja je građena bez rizika, satkana velikim iskustvom. Za godinu dana uspeli smo da izgradimo brend Stado moje koje su potrošači prihvatili i celokupan program proizvodnje plasiramo u Vojvodini i Beogradu.“ Znači, pokazala se kao ispravna odluka da izgradite fabriku u selu? Jeste. Mlekaru sam gradio u selu zbog izuzetno povoljne sirovinske baze. U Mošorinu i okolini se proizvodi velika količina mleka. To je područje sa najvećim brojem muznih krava u Srbiji. Sopstvenim kapitalom, grinfild investicijom, bez kredita ili nekog podsticaja, izgradili smo u selu Mošorin mlekaru Stado moje. Mlekara je kapaciteta 50.000 litara mleka dnevne prerade. Bazira se isključivo na takozvanom dnevnom programu: pasterizovano mleko, kiselo mleko, pavlaka, jogurt, sveži sir... Procena je da će mlekare koje rade kratkotrajni dnevni program uspeti da opstanu. To su proizvodi koji imaju kratak rok trajanja i samim tim nisu pogodni za uvoz i distribuciju. Znamo da je liberalizovan uvoz svih mlečnih proizvoda. Naša proizvodnja neće biti ugrožena zbog kratkog roka trajanja proizvoda. Hoćete li se širiti i plasirati proizvode po celoj Srbiji? Planiramo da ostanemo regionalna mlekara i da nam to bude dominantno tržište, a o tome koliko smo prihvaćeni na ovom tržištu, govore podaci. Naime, mi smo krenuli sa proizvodnjom od 2.000 litara dnevne prerade, a danas prerađujemo oko 15 tona, što je u odnosu na sam početak sedam puta veća proizvodnja. Imaju li proizvodi mlekare Moje stado prednosti, po kvalitetu, u odnosu na proizvode drugih mlekara? Generalno, domaći proizvodi, pa i naši, mnogo su manje opterećeni raznim emulgatorima, hemijskim sredstvima i modifikovanim elementima. U našim proizvodima oni nisu prisutni. Tome doprinosi i lokacija na kojoj je mlekara, jer se nalazi na izvoru mleka. Od muže do predaje mleka za preradu prođe samo par sati. Sa takvim mlekom vrlo je lako napraviti dobar i kvalitetan proizvod. To mi je bio i cilj kada sam se odlučio da u samom selu pravim mlekaru. Mlekara je, bukvalno, na izvoru sirovine i proizvodi se prave od maksimalno svežeg mleka i nisu opterećeni nikakvim hemijskim preparatima. O ispravnosti proizvoda, kao i sve mlekare podležemo kontroli i oni potvrđuju sve ovo što sam rekao, a i tržište daje sud o kvalitetu proizvoda. Da li zbog naplate potraživanja, koja su loša u celoj Srbiji, i vi kasnite sa isplatom mleka proizvođačima? U mojoj mlekari mleko se plaća 10. za prethodni mesec, nikada 9. i nikada 11. u mesecu. To moji proizvođači vrlo dobro znaju i to je vrlo bitna stavka naše saradnje. Što se tiče naplate potraživanja, koja je u celoj Srbiji otežana, mi smo to rešili tako što imamo 10 maloprodajnih objekata na području Vojvodine i deo tekuće likvidnosti popravljamo kroz maloprodaju. Jeste li zadovoljni koliko država posvećuje pažnje mlekarama? Imate li neki predlog ili sugestiju? Država i dalje dosta podržava mlekarski sektor, jedino šta treba da učini u narednom periodu jeste da ne odstupi od takozvanog sistema premiranja mleka i proizvođača mleka. Da ostane premija koja je trenutno sedam dinara po litri - da se i dalje primenjuje i da država za to nađe sredstva. To podrazumeva da će naši farmeri i naše mlekare biti koliko-toliko ravnopravni sa prizvođačima i robom koja nam dolazi iz uvoza.