Baš Čelik i patuljci

Nakon što su se okončali još jedni, strasti se i dalje ne stišavaju i svi samo o tome pričaju. Delovalo je da ćemo zatvoriti i tu stranicu u istoriji i nastaviti dalje, ali ne, ta tema se otvara iznova i iznova. Neki ih jedva čekaju, dok drugi nisu zainteresovani za njih i ne prate ih. I sada kada su iza nas, svi se pitamo samo jedno: kada će Jokić postići novi tripl-dabl? U ovoj sezoni ih je imao već šest i mnogi željno iščekuju sledeći. No, pre nego što dočekamo i sedmi tripl-dabl mladog Somborca, valja se osvrnuti i na nešto što se u ovoj zemlji dešava ipak češće i od Jokićevih bravura. Naravno, govorimo o izborima. Za sve one koji su propustili ove poslednje u nedelju (što bi u filmu Ko to tamo peva rekao Pavle Vuisić: „Bog ih ubio“), evo ukratko o čemu se tu radilo, ilustrovano kroz jednu bajku. Bio jednom jedan narod koji je tumarao kroz svoju državu tražeći nekakav bolji izbor. Jednoga dana, nakon osam vrata koje je otvorio, a potom ih iza sebe i zatvorio, naiđe ovaj narod na deveta vrata. Kada je i njih otvorio, zatekao je nekakvog mršavog čoveka u demode sakou, vezanog lancima. Upita narod tog čoveka ko je on, a ovaj mu odgovori da se zove Baš Čelik. „Baš Baš Čelik?“, upita ga narod. „Da, da, baš Baš Čelik“, odgovori mu on. Tražio je ovaj mršavko od naroda jednu čašu vode i dobio ju je, jer narod po običaju ne pita mnogo. Nakon gutljaja, Baš Čelik je postao malo jači, ali ne dovoljno - samo potpredsednik kraljevstva. Potom je zatražio i drugu čašu vode i narod mu i nju dade, te Baš Čelik postade još jači - ovog puta premijer. I kada je na kraju zatražio i treću čašu vode, a narod mu je i ovoga puta dade da se njome polije po glavi, Baš Čelik je ojačao kao nikada do sada - postao je predsednik. U tom trenutku, dobio je krila, kidnapovao je isti taj narod koji ga je napojio vodom i odleteo je sa njim u svoje carstvo. U tom carstvu je Baš Čelik vladao tim narodom do kraja života... nekih od njih koji nisu doživeli da mu vide kraj. A bogami, vladao je i podrškom odavno umrlog naroda, koji se zatekao na lažnim spiskovima onih koji su ga pojili vodom. No, valja pomenuti i ostale učesnike ove bajke, koji nisu imali priliku da ih neko dariva vodom i ojača, što zbog toga što su bili u većim lancima nego onaj Baš Čelik, koji je njih vezao lancima, što zbog toga što su bili bačeni u još dalje i mračnije tamnice, iza mnogo više vrata, pa ih niko nije ni mogao pronaći. Jedan od junaka, koji se dao suprotstaviti baš Baš Čeliku, zvao se Janko. On je bio pošten, al` pomalo naivan, a i kretao se samo u uskom krugu dvorske dvojke. Bio je tu i jedan Beli labud, koji je bio crna ovca među ostalim junacima, ali koga je narod voleo jer je bio poštenjačina i neiskvaren. Postojao je i Jeremija, stari lisac, ali se u poslednje vreme nešto promenio jer je previše kritikovao narod iz susednih kraljevstava. Kakva je to bajka bez klovna, Šešeljuge koji se često udvarao baš onom Baš Čeliku. Od ostalih bitnih likova ove bajke, pomenućemo još Radula koji se svaki dan gledao u ogledalo i tvrdio svima da je on najlepši i najbolji na svetu, zatim Baš Čelikovog pomagača Čunka i najvećeg gubitnika Parivodu. Parivoda je nažalost morao da vrati 240.000 dukata koje je dobio od dvora. Kažu da je viđen kako se šeta među stolovima kafana i ubeđuje ljude da ima bolesnu sestru ili da mu je stao auto na Bulevaru, te pokušava da kupi kartu do Banjaluke. E sad, kako to biva sa bajkama, i u ovu mnogi nisu verovali. To su bili tzv. apstinenti, koje bi, da je u pitanju neka normalna bajka, svuda apsili. Uostalom od glagola apsiti je valjda i nastala reč apstinent. Bilo kako bilo, ova bajka ima tužan kraj. Osim ako vredni patuljci, koji su počeli svakoga dana da se okupljaju oko Baš Čelikovog dvora, ne učine nešto što junaci, više tragičari, ove bajke nisu. Pratimo bajku do njenog srećnog kraja.