Preporod lepe srpske varoši

Za Mionicu se sa sigurnošću može reći da je jedna od najbogatijih i najlepših opština u Srbiji. Nalazi se na obroncima dveju planina, između tri reke, sa razvijenim banjskim i planinskim turizmom. Celo područje opštine je ekološki potpuno čisto i pruža odlične uslove za organsku proizvodnju hrane. Ali, nažalost, još nešto je karakteristično za ovu opštinu: od strane države dugi niz godina bila je, takoreći, zaboravljena opština, a problemi su se samo gomilali. Zbog toga je, između ostalog, bila potrebna i velika hrabrost prihvatiti funkciju predsednika opštine koja je bila pod prinudnom upravom, opterećena velikim dugom od 168 miliona, što je polovina budžeta, blokiranim računima - sve je stajalo, a građani su ispoljavali veliko nezadovoljstvo i nepoverenje. O tome, da li je verovao kada je prihvatio da dođe na čelo opštine, koja je bila u velikim problemima, da je moguće, ubrzo, promeniti njenu negativu sliku i koje aktivnosti je smatrao prioritetnim, razgovaramo sa Bobanom Jankovićem, diplomiranim inženjerom, predsednikom opštine od decembra 2014. godine. „Verovao sam jer je ovo bogata opština vrednih ljudi i velikih potencijala. Situacija u opštini Mionica bila je toliko loša da je bilo neophodno hitno preduzeti određene mere da bi se zaustavilo njeno propadanje. Izabrali smo stručni tim, ljude koji mogu i žele da pokrenu aktivnosti u našoj lokalnoj zajednici i – uspeli smo. Prioritet nam je bio smanjenje broja nezaposlenih, zatim, smanjenje troškova gde je to bilo moguće, i pokretanje privrednih aktivnosti“. Sem promene vlasti, da li su se za dve godine u Mionici desile još neke promene? Mionica je dobila stabilnu vlast koja je konsolidovala finansijski sistem. Vraćeni su svi dugovi. Sada, u svakom momentu, imamo novac na računu za redovno finansiranje svih budžetskih ustanova – obrazovnih, zdravstvenih, kulturni i privredni sistem. Uspostavili smo transparentno trošenje sredstava. Što se tiče infrastrukture, urađeno je više nego što je u proteklih 20 godina. Asfaltirano je preko 12 kilometara puteva, izgrađeno sedam mostova, što nije urađeno u proteklih 40 godina. Rekonstruisana je Osnovna škola „Živojin Mišić“ u selu Rajkovac, i to je sada jedna od najsavremenijih škola u Kolubarskom okrugu, a rekonstruisane su i škole u selima Bukovcu, Brežđu, Dučiću. Prošle godine smo investirali preko milion evra u vodosnabdevanje, izgradnju rezervoara i zgrade vodovoda. Sada će i Banja Vrujci, najznačajnije turističko-banjsko naselje u Kolubarskom okrugu, imati sigurno vodosnabdevanje. Izgradnjom nisko i visokonaponskih mreža poboljšana je elektroenergetska mreža. Toplifikacija je u završnoj fazi i koristiće energiju iz biomase, ekološki potpuno čistu, a sa druge strane, imaćemo jeftinije grejanje. Da li mladi u Mionici imaju mogućnosti da se obrazuju i da se bave kulturnosportskim aktivnostima? Jedna smo od retkih opština koja je osnovala Centar za obrazovanje i razvoj. To je centar poput nekadašnjeg Radničkog univerziteta, koji sprovodi neformalno obrazovanje dece, mladih, pa čak i starijih ljudi. On će pružati edukaciju svega neformalnog, a potrebnog za kvalitetniji život. Srednja turistička škola profiliše kadar za buduće ugostitelje i zanimanja u oblasti turizma. Kulturni centar koji nije radio, otvoren je posle 10 godina. Na programu su projekcije filmova , predstava, crtanih filmova za decu, i mnogi kulturni sadržaji koji oplemenjuju život odraslih i dece. Na zadovoljstvo svih građana opštine Mionica dobili smo podršku Ministarstva omladine i sporta za izgradnju nacionalnog trening-centra za rukomet sa smeštajnim kapacitetima i svim drugim pratećim objektima koji će biti gotov sledeće godine. Ono što je Vrnjačka Banja za vaterpolo Mionica će, izgradnjom trening-centra, biti za rukomet i karate. Ponosni smo na naš opštinski uslužni centar, preko koga naši stanovnici mogu dobiti svu potrebnu dokumentaciju. Naša šalter-sala je jedna od najsavremenijih u Srbiji. Koje mogućnosti pruža Mionica za razvoj privrede? U Mionici rade dve velike firme, Fima koja zapošljava 135 radnika i Krušik 145 - i one su nosioci razvoja naše opštine. Naravno, da se angažujemo da na svaki način pomognemo i drugim firmama, koje su na teritoriji naše opštine, da prošire svoje kapacitete, kao i firme koje su zbog loše privatizacije prestale da rade. Za njih tražimo privrednike koji žele kod nas da rade jer ovo područje ima dobre resurse za raznovrsne delatnosti. Razvoj opštine baziramo na postojećim resursima iz oblasti infrastrukture, struke i ljudskog resursa koji je najbitniji. Da podsetim, naša opština je nekada zapošljavala oko 1.000 ljudi u konfekciji. Sa nekoliko kompanija završavamo pregovore i u narednih par meseci će se realizovati određene investicije. Kompanija iz Nemačke nam je poslala pismo o namerama kojeg smo mi prosledili Privrednoj komori Srbije. Radi se o fabrici iz sistema auto-industrije koja bi kod nas otvorila fabriku za proizvodnju auto-presvlaka. Danas smo razgovarali i sa dva ozbiljna investitora. Oni su zainteresovni da grade proizvodni pogon. Planiramo da lokacija bude na putu ka Divcima u selu Radović, ili na putu za Vrujce. Gde će biti, zavisi od tehničkih uslova. U završnoj smo fazi da proširimo i postojeću industrijsku zonu ili da nađemo novo mesto gde ćemo formirati novu industrijsku zonu za šta nam je potreban prostor od najmanje 10 hektara. Koliko pažnje posvećujete poljoprivrednoj proizvodnji? Poljoprivednom proizvodnjom, u našoj opštini, bavi se 68 posto stanovništva, a zna se da poljoprivredna proizvodnja u Srbiji nije na zavidnom nivou, tako je i kod nas. Jedan od prioriteta nam je da popravimo stanje, da zadržimo ljude da ostanu na selu, da se bave poljoprivredom i da od toga žive. Pokrenuli smo nekoliko projekata da pospešimo stočarsku i voćarsku proizvodnju - pomažemo sadnim materijalom. U pregovorima smo sa nekoliko privrednika koji su zainteresovani za našu hladnjaču, koja je u stečaju. Kako u budućnosti vidite Mionicu? Za pet godina zamišljam Mionicu kao malu srpsku Toskanu. Sasvim sam siguran da ćemo sve postojeće resurse u oblasti poljoprivrede zaštititi za deo organske proizvodnje. Što se tiče turizma, moram reći da je Banja Vrujci najveće turističko naselje u Kolubarskom okrugu, sa velikim resursom najkvalitetnije, zdrave vode i sa izvorištima termalnih voda. Banja ima i druge prednosti: blizina Beograda, auto-puta Beograd - Požega koji je pri završetku. Ona će sigurno do kraja 2017. godine imati velikog globalnog investitora, koji će biti nosilac razvoja. Banja Vrujci će biti jedna od najatraktivnijih turističko-banjskih lokacija u Srbiji. Investitor koji dođe u Banju imaće maksimalnu podršku lokalne samouprave. Pored Banje Vrujci, Mionica će imati još jednu turističku atrakciju - jezero na prostoru od 60 hektara. Za Mionicu se može reći, pošto decenijama nije bilo nikakvih privrednih i infrastrukturnih aktivnosti, da je zaboravljena opština. Da li ste zadovoljni time koliku podršku imate od Vlade i njenih ministarstava? Veoma smo zadovoljni. Mostovi koje smo izgradili su finansirani sredstvima Republike Srbije, zatim, polovina sredstava za izgradnju puteva je finansirana iz republičkog budžeta. Put do rodne kuće Živojina Mišića, koji je koštao 52 miliona, finansirala je Republika, kao i mnoge druge aktivnosti.