Skupo članstvo

Premda zvanični Vašington nije objavio saopštenje do zaključenja ovog broja NIN-a, predsednik SAD Donald Tramp je potpisao Protokol o pristupanju Crne Gore NATO-u, čime je okončana procedura njegove ratifikacije u najmoćnijoj članici saveza. Otkako je u decembru 2015. Crna Gora počela pridruživanje NATO-u, njen prijem je ratifikovalo 25 članica, a nakon SAD su još preostala odobrenja Španije i Holandije. Kao glavni argumenti navedeni su jačanje saveza i osnaživanje demokratije i nezavisnosti Crne Gore, naročito u svetlu sve očiglednijeg jačanja ruskog uticaja na Balkanu. Američka ratifikacija sporazuma o ulasku Crne Gore u NATO bila je u nekoliko navrata odlagana, a ovog puta je za prijem bilo 97 senatora, dok su svega dva bila protiv. Senator iz Kentakija Rand Pol izneo je sumnje da savez može da ima mnogo koristi od svega 2.000 novih vojnika, a da bi intervencija u slučaju crnogorskog sukoba previše koštala. Senator iz Jute Majk Li imao je slične bojazni, uz načelan stav da zemlje ogrezle u korupciju, među kojima vidi i Crnu Goru, ne treba uključivati u rad saveza. Slično su rezonovali i novinari magazina Forbs, koji su napisali da bi većina balkanskih zemalja u NATO-u samo uzrokovala probleme moćnijim članicama. „BiH nije čak ni prava država, to je politički artefakt koji na okupu ostaje zahvaljujući stranom pritisku. Kosovo je podeljeno, korumpirano i nepriznato u delovima sveta. Makedonija ne može ni ime da dobije, a kamoli nešto drugo“, piše Forbs i naglašava da primanje pomenutih zemalja u članstvo ne bi umanjilo mogućnost budućih međusobnih sukoba. Crnogorska opozicija naglašava da je o članstvu u NATO potreban referendum, jer strahuje da se odluke državne vrhuške u ovom slučaju nimalo ne podudaraju s željama građana Crne Gore.