Ključ u kineskim rukama

Donald Tramp već je upozorio: „Ako Kina ne reši Severnu Koreju, mi ćemo.” Ubrzo zatim u Avganistanu je bačena „majka svih bombi“, tek da se u borbi sa Islamskom državom i drugi opomenu čime se sve raspolaže, a onda je američki nosač aviona, uz brodove i podmornice, zaplovio korejskim vodama. Naravno, iz Pjongjanga je stigla poruka da su spremni da uzvrate na provokacije i da odgovore na „svaki vid rata koji požele SAD“. Ne zna se tačno čime sve raspolaže severnokorejska armija, niti na šta je sve spreman Kim DŽong Un, ali svakako nije bilo baš najprijatnije gledati na paradi povodom 105 godina rođenja Kim Il Sunga, prvog predsednika, poveći arsenal oružja koji je poručivao da bi trebalo dobro razmisliti pre nego što se počne sa „rešavanjem severnokorejskog problema“. Zaista bi bilo teško napasti zemlju za koju se pouzdano i ne zna čime sve raspolaže i to ne samo zbog opasnog oružja već i zbog rasporeda snaga u regionu. Najvažniji razlog zove se – Peking, koji ne želi rat na svojim granicama, na koje je već poslala nove vojne snage, čim je počelo prepucavanje Trampa sa Pjongjangom. Kina je takođe jedina koja bi mogla da utiče na eventualno zaustavljanje severnokorejskog nuklearnog programa. Zato je malo verovatno da su Trampove reči išta drugo do trka za rejtingom, koji je zaista i porastao istog časa kada su se u vestima ponovo našle severnokorejske rakete. Krenuti u nekakve vojne intervencije samostalno, značilo bi zapaliti ceo region. Ipak, kada se spomenu rakete i bojeve glave, brodovi koji se približavaju i vojske koje zbijaju redove, nije lako ostati opušten. Jer ponekad je dovoljna samo mala varnica da sve pođe naopako.