O rušenju u Savamali ni reč

Građani su prošle godine slušali od političara da nema nedodirljivih i zaštićenih u policiji. Po ko zna koji put je najavljena dekriminalizacija policije. Ovaj put je trebalo da bude gotova do kraja 2016. Policajce su masovno hapsili u Čačku, Bačkom Bregu kod Sombora i u Beogradu. Sektor unutrašnje kontrole (SUK) je označen kao glavna karika u smanjenju korupcije u policiji. Povećan je broj podnetih krivičnih prijava protiv policajaca. Sve deluje kao da ide u dobrom smeru. Da li je zaista tako? Borba protiv korupcije nisu masovna hapšenja u jednom danu za različita krivična dela. Ne dokazuje se statistikom o broju podnetih krivičnih prijava. Objavljivanjem godišnjeg izveštaja o radu SUK-a, dva dana nakon isteka zakonskog roka, omogućena je prilika da se utvrdi bilans borbe protiv korupcije u policiji. Inspektori SUK-a proveravaju da li policajci postupaju po zakonu ili ne. Prošle godine su najviše radili na rešavanju slučajeva sitne korupcije i na izradi preporuka koje bi trebalo da ojačaju integritet policije. Nekoliko nalaza iz izveštaja SUK-a ukazuje na to. Sektor unutrašnje kontrole je prošle godine podneo 201 krivičnu prijavu protiv 183 zaposlenih u MUP-u. Iako je broj prijavljenih policajaca veći za šest odsto nego 2015, još uvek nije dostignut rekord iz 2008. kada su 211 policajaca bili predmet rada Sektora. Veći problem od toga je činjenica da se skoro polovina podnetih krivičnih prijava odnosi na saobraćajce. Svima je jasno o čemu se tu radi. Građani se odlučuju da podmite policajca jer je trošak mita manji od troškova koji podrazumeva kazna, upisivanje kaznenih bodova ili gubitak vozačke dozvole. Policajac ima priliku da zaradi dodatni novac. Svi su svoji na svome. Za više od 40 odsto je smanjen broj krivičnih prijava protiv rukovodilaca u MUP-u. Sektor je tokom prošle godine podneo krivične prijave protiv 18 rukovodilaca, što je za 13 manje nego 2015. Ovakav nagli silazni trend zabrinjava, jer otvara prostor za sumnju da je vrh komandnog lanca u policiji ipak nedodirljiv ili zaštićen. Praksa pokazuje da se dugoročno najbolji rezultati u borbi protiv korupcije postižu kada se krene od vrha. U ogromnoj većini se krivične prijave podnose za primanje mita i zloupotrebu službenog položaja. Manje krivičnih prijava je SUK podneo za koruptivna krivična dela koja su složenija za istragu, kao što je trgovina uticajem. Osnovni problem je nemogućnost da se sazna sudski epilog podnetih krivičnih prijava. Podatak o broju krivičnih gonjenja ili okončanih krivičnih postupaka nije moguće naći ni u izveštaju SUK-a, niti u izveštajima Republičkog javnog tužilaštva. Evidencije o tome se ne vode. U neformalnim razgovorima sa policajcima moguće je saznati poražavajuće podatke. Na primer, svi saobraćajci iz opštine Knić protiv kojih su 2014. podnete krivične prijave zbog korupcije su vraćeni na posao. Pored toga, još uvek ne znamo šta se desilo sa 29 pripadnika granične policije koji su uhapšeni 2015, niti sa 30 saobraćajaca iz Čačka koje je zadesila ista sudbina naredne godine. Svi će reći da je stanje takvo jer postupci traju godinama. Štetno je nepostojanje ovih podataka. Bez njih je nemoguće doneti ključne odluke o borbi protiv korupcije. Javnost je teško ubediti da policija, tužilaštvo i sudstvo čine sve što mogu da smanje korupciju. Masovna hapšenja su atraktivna za javnost, ali građani nisu informisani šta se dešava kasnije, onda i zaborave, pa se podsete da se sve oteglo u beskraj zbog čega gube poverenje u institucije. Sve ovo podstiče stav građana o rasprostranjenosti korupcije u policiji koje je prilično negativno. Samo tri odsto građana smatra da nema korumpiranih policajaca, a sedam od deset građana ističe da postoji korupcija u policiji. Još jedna činjenica otvara prostor za sumnju da ipak postoje nedodirljivi ili zaštićeni u policiji. U izveštaju SUK-a nijednom nije pomenuta činjenica da policija nije pomogla građaninu koji je bio vezan u Hercegovačkoj ulici jer je tako naredio vrh policije. Neki drugi slučajevi su detaljno opisani. To je dokaz da SUK nije nezavisan u svom radu i da je poklekao političkoj relativizaciji celog ovog slučaja. To nije dobro za deo MUP-a koji bi trebalo da bude prva brana u sprečavanju zloupotreba u policiji i čuvanju profesionalizma. Pri tome, potrebno je imati u vidu da je Više javno tužilaštvo još u maju prošle godine tražilo od SUK-a da izvrši provere u vezi s rušenjem u Hercegovačkoj. Još neverovatnije je da ministar unutrašnjih poslova ne zna da li je Sektor dostavio izveštaje tužilaštvu, jer za svoj rad SUK odgovora upravo ministru. Iz izveštaja se jasno zaključuje da se SUK prošle godine fokusirao na rešavanje koruptivnih krivičnih dela, iako je njegova nadležnost šira i odnosi se na kontrolu zakonitosti rada policajaca. Dve stvari su uticale na takav trend. Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da istovremeno raste poverenje u policiju i percepcija korupcije u policiji. Tako se stvara društvo u kome korupcija postaje normalna pojava. Dobro je da su MUP i SUK prepoznali tu šizofrenu pojavu i pokušavaju da utiču na to, ali čini se na pogrešan način. Atraktivna hapšenja mogu samo kratkoročno da smanje negativnu percepciju, jer građani to vide samo kao prvi korak, medijski trik i nisu sigurni da li je neko otišao u zatvor zbog toga. Takve instant akcije odgovaraju samo političarima. Sada je i definitivno potvrđeno da SUK želi isključivo da se bavi suzbijanjem korupcije u policiji, što je i najavljeno ranije. Ostale nepravilnosti u radu policije polako se prebacuju na rešavanje drugim organizacionim jedinicama, pre svega za kontrolu zakonitosti. To može da bude dobro samo u slučaju da postoje jasni mehanizmi koordinacije između, sad već pet različitih unutrašnjih kontrolora u MUP-u, što sada nije slučaj. Već 12 godina građani čekaju da se izradi i usvoji podzakonski akt koji bi trebalo da uredi odnose između različitih kontrolora u MUP-u. Sektor ističe u izveštaju da je taj akt izrađen i spreman za usvajanje, ali nisu bili spremni da ga javno podele, iako im je zahtev za to poslat. Sektor je prošle godine podneo značajan broj preporuka za bolji rad MUP-a. Međutim, nedostaje informacija o rezultatu i ishodu tih preporuka koje su veoma konkretne, kao na primer da se uspostave procedure koje će da spreče nekontrolisani pristup prostorijama depozita opojnih droga. Nastavak borbe protiv korupcije u policiji najviše zavisi od toga koliko je unutrašnja kontrola nezavisna u svom u radu, u kojoj meri bez straha sprovodi kontrolu zakonitosti i kreće od vrha. Borba protiv korupcije se gradi izgradnjom sistema unutrašnje kontrole u kome rade profesionalci, koji su otporni na politiku i koji odlično sarađuju sa tužilaštvom i zajedno pripremaju neoborive dokaze. Prvi važan korak u nastavku gradnje tog sistema je završetak internog konkursa za načelnika SUK-a koji je raspisan još u oktobru prošle godine. Na taj način građani će dobiti rukovodioca u punom kapacitetu, a ne vršioca dužnosti, kao što je sada slučaj.