Skroz plitka priča

Javljaju mi da ministarka Zorana Trilateralka hoće da zatrpa i rečicu Temsku kod Pirota! Smeta joj u izgradnji nekog tunela. Gde li će da se zaustavi ta žena!? Prvo je posekla zapis-drvo kod Preljine, a zatim zatrpala ranohrišćansku baziliku kod Bele Palanke, a sada se, evo, okomila i na reku Temsku! Kako se zahuktala zatrpaće negde i premijera i predsednika, i to o jednom trošku. Bajdvej, moje krtice iz Kremlja me obaveštavaju da je Alek Šreder šest sati čekao na prijem, u predsoblju Putinovog kabineta, a da mu nije ponuđena ni stolica, ni hoklica. Ali, ni to nije sve. Kremaljske krtice me ubeđuju da Putin ima četiri dvojnika i ko zna koga je Vučić onoliko čekao ispred Putinovog kabineta. A i Merkelova? Da li ona, zaista, ima toliko vremena da prima, svaki čas, Vučića, ili se sa njim zamajava neka njena dvojnica? Nego, prošlog ponedeljka bila prava pomama za Politikom zbog dodatka u kome je štampana doktorska disertacija Ive Andrića koju on, za života, nije hteo da objavi. Zaštooo!? Možda što se ogrešio o bogumile. Jer, u disertaciji Andrić piše: „U neravnopravnoj i veoma ogorčenoj borbi protiv katoličanstva, bogumilstvo je počelo da između Bosne i zapadnog sveta podiže onaj stenoviti zid koji će islam, potom, još više proširiti i podići da se još i danas, premda se odavno raspao, oseća njegovo delovanje kao mračna linija razdvajanja koju nije moguće preći bez napora i opasnosti“. Andrić, doduše, priznaje da su katolici i pravoslavci u savezu, uz pomoć Turaka, sproveli genocid nad bogumilima iz Bosne. A naš nobelovac se nadahnjivao bogumilskom filozofijom do kraja života. Ali, to je Ivo. Zašto su bogumili tako zdušno istrebljeni? Zato što su propovedali autentično hrišćanstvo, koje se primilo u srpskom narodu budući da je bilo srodno staroj srpskoj Vidovoj veri. Bogumili su sebe smatrali „Isusovom crkvom“ i „potomcima apostola“, i kako i sam Andrić piše, „nisu verovali da je Hrist stradao i umro“ te da „nije ni uskrsnuo niti se uzneo na nebo“. Zato Uskrs nisu ni proslavljali. Bilja mi, u nedelju ujutro, skreće pažnju da na TV N1 gledam „Zagonetnih 40 dana posle raspeća“. Govorilo se o Isusovom četrdesetodnevnom boravku na zemlji posle raspeća i susretima sa svojim sledbenicima. Spomenuto je Isusovih šest susreta i, potom, vaznesenje na Maslinovoj gori. Ali, gle, nije pomenut ni Isusov sedmi susret sa Pavlom na putu za Damask. Da li zato što je onda teško objasniti gde se to Isus iz Galileje zaputio? A onoliko je literature o Isusovom povratku u Indiju, u kojoj je i proveo detinjstvo i mladost do tridesete godine... K. G. Jung, moj guru iz Švice sluša me netremice: „Sve više se pokazuje da je zvanično hrišćanstvo skroz plitka priča i sve više verujem u tvrdnju bogumila da je Isus bio Slovenin i da je razapet u devetom veku i to u Rimu! Zato je bogumilski pokret, u desetom veku, i buknuo, baš ovde na granici Bugarske i Srbije odakle se raširio na Bosnu, a njegovi apostoli razmileli su se, ovde, od Dunava do Soluna“. Nego posebna je priča Andrićeva zbrdodolisana doktorska disertacija koju je napisao za tri meseca ne bi li ostao u diplomatskoj službi, u koju je ušao i bez fakultetske diplome!? Elem, Andrić je, ujedno, i diplomirao i doktorirao!? I nemoj više neko da mi spominje doktorate građanina Nebojše i gradonačelnika Siniše! Možda i oni, nekad, napišu romane o Beogradu na vodi i Savamali. Ali, moju Crnu drugo brine: „Bojim se, da će Zorani Trilatelarki, u jednom trenutku, da zasmeta i Sićevačka klisura i da će da je sravni sa zemljom! Mada i to ima dobre strane, Nišava će, začas, da postane more.“