Dodikov provincijalizam

I ove godine komemorativni skupovi posvećeni stradanju u ustaškom logoru Jasenovac održani su i na levoj i na desnoj obali Save – i u Hrvatskoj i u Republici Srpskoj. U Hrvatskoj su bila tri različita skupa u tri dana, jer srpska, jevrejska i udruženja antifašističkih organizacija nisu želela na državnu komemoraciju zbog, kako su saopštili, tolerantnog odnosa vlasti prema neoustaštvu koje je ušlo u javni prostor ove zemlje. Plenkoviću se nisu odazvali ni predstavnici drugih zemalja. U Republici Srpskoj je zabeležena potpuno drugačija situacija. U Donjoj Gradini, pored Aleksandra Vučića i Milorada Dodika, pojavili su se ambasadori mnogih zemalja i umesto da to bude vest, predsednik RS neshvatljivim potezom je tu činjenicu potpuno poništio i jedino je zabeleženo da nije hteo da pruži ruku američkoj ambasadorki Morin Kormak. Nevolja za Dodika je što je Kormakova, kao i drugi ambasadori, došla na poziv RS, a na čelu Odbora za organizaciju bio je upravo Dodik. Još ranije, kada mu je Amerika uvela sankcije, Dodik je Kormakovu označio kao glavnog krivca i sve prilično naivno sveo na lični odnos, pa je očito da je i ovog puta njeno prisustvo u Donjoj Gradini doživeo upravo tako, a ne kao prisustvo zvaničnog američkog predstavnika na tom važnom skupu. Niko, pa ni njegovi najbliži saradnici, nije ga podržao u ovakvom potezu, osuda je sve više, govori se o provincijalnom primitivizmu. Mnogi se sad prisećaju vremena od pre devetnaest godina kada je Klintonova administracija Dodika izabrala i prosto nametnula za premijera RS i to kada je u parlamentu njegova partija brojala samo dva od ukupno 83 poslanika. NIN iz toga doba je zabeležio da je izabrana prva američka vlada u kojoj niko ne govori engleski. Hoće li i sad kao i tad Dodik osetiti moć Amerike, pitaju se mnogi.