Vašingtonsko proleće

Odlazeći premijer Srbije Aleksandar Vučić i njegov ministar finansija Dušan Vujović odlučili su da malo zamene uloge. Izigravajući veći MMF od samog MMF-a, premijer je prošle nedelje izjavio kako nije zadovoljan rastom srpskog bruto domaćeg proizvoda (BDP) od tri odsto, jer da bi sustigli Evropu stope rasta moraju biti veće od četiri-pet procenata, a kao reakcija na Vučićev pesimizam, stiže Vujovićev odgovor direktno iz Vašingtona, sa redovnog prolećnog zasedanja predstavnika dve najveće međunarodne finansijske institucije. Biranim premijerovim rečima od pre dve godine, ministar finansija kaže da su ocene Svetske banke i MMF-a o napretku reformi u Srbiji toliko pohvalne da mu je prosto neprijatno da ih ponovi svekolikoj domaćoj javnosti. Ma koliko hvaljeni u Vašingtonu, procene Međunarodnog monetarnog fonda, iznete u najnovijem Izveštaju o globalnoj ekonomiji World Economic Outlook, neće zadovoljiti nezadovoljnog budućeg predsednika Srbije, jer se našoj zemlji, barem kako stvari sada stoje, stopa rasta BDP-a veća od četiri odsto ne prognozira ni u narednih nekoliko godina. Istine radi, niko, pa ni vodeći svetski policajac, oličen u administraciji MMF-a, ne može precizno proceniti svetska ekonomska kretanja, zbog čega ove procene redovno podležu reviziji, ali je istina i da Srbiji i dalje ostaju postojeća ograničenja za brži i održiviji privredni rast. Prema pomenutim procenama, Srbija čak ne spada ni u kategoriju zemalja ovog regiona čiji je privredni rast među najnižima, pošto MMF, članicama Evropske unije među našim susedima, to jest Bugarskoj, Mađarskoj i Hrvatskoj predviđa niže stope nego Srbiji, i u ovoj i u narednoj godini. Ali, nevolja je što, sem Bosne i Hercegovine, u ovom regionu nema niti jedne druge zemlje koja će u ovoj i narednih nekoliko godina imati manji udeo investicija u BDP-u od Srbije. Ako se nešto ne promeni, u 2019. godini Srbija bi i zvanično mogla zauzeti poslednje mesto među svojim susedima, mereno udelom investicija u bruto domaćem proizvodu, pošto je procena da bi je čak i BiH u toj godini pretekla. I ne bi ovo takmičenje samo po sebi imalo nikakav značaj da ekonomisti ne upozoravaju da su nedovoljne investicije najveća kočnica većeg privrednog rasta Srbije. A da bi taj rast bio u skladu sa Vučićevim željama, udeo investicija u BDP-u morao bi da se sa sadašnjih oko 19 popne na oko 25, a najmanje na 23 odsto, koliki je prosek zemalja okruženja. Procene MMF-a su da taj udeo neće prelaziti 19,5 odsto tokom nekoliko narednih godina. Analizirajući pokretače ekonomskog oporavka Srbije u prethodne dve godine, Fiskalni savet je utvrdio, ne baš srećnu činjenicu, da su ti pokretači uglavnom neplanirani i kratkoročni činioci. Drugim rečima, pad cena sirovina, smanjenje kamatnih stopa na svetskom tržištu i oporavak evrozone doprineli su većem rastu BDP-a i Srbije i njenog okruženja no što je bilo prognozorano, iako je bez svake sumnje na rast srpskog BDP-a imala uticaja i fiskalna konsolidacija. Za razliku od nepredvidivih spoljnih okolnosti i kratkoročnih domaćih mera koje su doprinele ekonomskom rastu Srbije, investiranje, državno ili privatno, domaće ili strano, i dalje je manje čak i od uporedivih zemalja okruženja. Analizirajući domete investiranja, Fiskalni savet ocenjuje da je Srbija od 2013. do 2015. bila negativni rekorder među zemljama okruženja po udelu javnih investicija u BDP-u, jer je za razliku od prosečnih 4,8 odsto imala udeo od samo 2,5 odsto, a ništa nije bolje ni kada se pogleda udeo investicija državnih i javnih preduzeća. Efikasnija država, koja bi na vreme realizovala javne investicije i reformisala javna i državna preduzeća, povećala bi udeo investicija u BDP-u Srbije, a time i sam bruto domaći proizvod. Ipak, u Fiskalnom savetu procenjuju da najveći zaostatak zapravo dolazi iz privatnog sektora, odnosno sektora malih i srednjih preduzeća, koja zbog neatraktivnog poslovnog ambijenta, loše zaštite svojinskih odnosa, nedovoljno efikasne pravne države i mnogo administriranja, nemaju želje ili mogućnosti da više investiraju u svoj biznis, a to je zapravo presudno ukoliko se udeo investicija sa oko 18 ili 19 odsto BDP-a želi povećati za nekoliko procentnih poena. Uostalom, zbog čega nedovoljno investiraju, najbolje je pitati domaće privrednike, ali time se rizikuje da njihovi odgovori budu toliko negativni da je prosto neprijatno citirati ih.