Gola intima

Program Biografski dokumentarci festivala Beldoks, koji počinje već 8. maja i donosi pregršt naslova savremene dokumentaristike, već je oformio svoju publiku, koja očekuje da se podrobnije upozna sa nekom od poznatih ličnosti iz prošlosti u dokumentarnom stilu iz privatnih, dosad neobjavljivanih arhiva. Tako će biti i ove godine, gde program donosi i predstavlja neke dobro poznate ličnosti, u posve drugom svetlu. Bojs, Ingrid Bergman, Ben Gurion, Mihal Talj, samo su neka od imena u čije ćemo privatne živote imati drugi uvid. Međutim, sasvim je sigurno da nijedna priča neće toliko šokirati koliko priča o nekada slavnom glumcu Helmutu Bergeru, zvezdi italijanskog i svetskog filma sedamdesetih godina, nekadašnjoj „muzi“ reditelja Lukina Viskontija, čiju je sasvim drugu životnu krajnost ogolio reditelj Andre Horvat. Helmut Berger danas je neprepoznatljiv. Od lepote koja je opčinjavala u liku Ludviga Drugog recimo, u istoimenom Viskontijevom filmu, nije ostalo gotovo ništa. On živi u oronulom i zapuštenom stanu u predgrađu rodnog grada Salcburga u Austriji. U ovom malom skrivenom kraljevstvu, vreme je naizgled stalo. Čestim promenama raspoloženja i iznenadnim napadima agresije, Helmut Berger podseća na glumačke tirade Klausa Kinskija. Ali film otkriva šta zapravo grubost njegove ličnosti predstavlja: želju za pažnjom, bliskošću i intimnošću. Usput, Berger nas podseća na njegovu životnu putanju. Sa 18 godina, pobegao je iz klaustrofobične atmosfere šezdesetih, koja je obavijala njegov rodni Salcburg. NJegovi horizonti su uvek bili širi, šareniji i misteriozniji od onih koji su pripadali njegovim sugrađanima. Uz mnogo sreće ali i talenta te, naravno, napornog rada, uleteo je pravo u ruke Lukina Viskontija. Na vrhuncu slave i lepote, Berger je bio oličenje bogatog džet-set stila života sedamdesetih. Zahvaljujući Sen-Tropeu, kao jedinstvenim sedištem slavnih, koji je redovno servirao tabloidima šarene priče i skandale, Helmut Berger postao je jedna od ključnih figura. Kada je Lukino Viskonti preminuo 1976, Berger nije samo izgubio najposvećenijeg i najbrižljivijeg reditelja, već i učitelja, ljubavnika i očinsku figuru. NJegov pad bio je neminovan. Zato sada, iz kutaka njegovog oronulog stana, Andrea Horvat daje intiman prikaz ostarelog a destruktivnog Helmuta Bergera. „Nasilje i Strast zvanični je nemački naslov Viskontijevog filma iz 1974. Gruppo di famiglia in un interno u kome mladi Berger igra žestokog revolucionara Konrada koji donosi haos u život starog profesora. Sada, to deluje gotovo kao moto Bergerovog pogleda na život“, kaže reditelj filma, pojašnjavajući kroz koje je muke prolazio snimajući danas nekada slavnog glumca. „Poslovati sa Helmutom Bergerom znači biti uhvaćen između ekstrema: arogancije i skromnosti, uzvišenosti i poruge, blizine i distance i, naravno, nasilja i strasti. Nije da nisam bio upozoren. A ipak, želeo sam da pristupim svetu Helmuta Bergera. Da budem jeben u mozak od strane ove šarmantne varalice, ovog namigujućeg, ali duboko iskrenog glumca koji više ne glumi.“ Baš zato je film i naslovio Helmut Berger, glumac. NJegov sadašnji život bez glume šokirao je mnoge kad je film prikazan u Veneciji, gde su ga neki kritičari ocenili najboljim. Scene masturbiranja, te izliva agresije, pa njegovih setnih sećanja na veliku ljubav i karijeru, svakako bude različite osećaje. Zato film zbunjuje. Zbunjuje kako u ekscentričnosti samog glumca, tako i u pristupu prikaza njegovog sadašnjeg života. Sasvim sigurno, retko koja zvezda u zenitu slave bi se na taj način ogolila pred filmskim kamerama. I retko ko bi njegovom ljudskom i profesionalnom sunovratu pristupio sa toliko želje, a bez imalo empatije. Zato je Helmut Berger, glumac film za sladokusce, sa čeličnim nervima.