Gondola zainteresovala mnoge investitore

Ove godine Gold gondola dobija obrise na terenu. Prvi radovi na najvećoj investiciji jedne lokalne samouprave u Srbiji počeli su februara ove godine, a nastavak se očekuje već 1. maja. U nedostatku podrške države u rešavanju imovinski odnosa na tom državnom zemljištu, Zlatiborci uzimaju stvar u svoje ruke u cilju zaštite imovine i brige o sopstvenoj zajednici. Iako će po nekoliko parametara gondola biti jedinstvena u svetu i ponos Srbije, do danas nema razumevanja, od strane države, u rešavanju imovinsko pravnih poslova. O tome koliko ova činjenica usporava izgradnju gondole, razgovaramo sa direktorkom JP „Gold gondola Zlatibor“ Bojanom Božanić: - Zlatiborska gondola biće duga oko devet kilometara, najuduža te vrste u svetu, a povezaće centar Zlatibora sa vrhom Tornik. Ugovor o njenoj gradnji čajetinska opština je potpisala sa konzorcijumom nekoliko kompanija, koji predvodi preduzeće „Jedinstvo“ iz Užica, Ono što nam predstoji, to su građevinski radovi. Projekti su kompletirani, a do sada smo pokušali i predavali zahtev za građevinsku dozvolu Ministarstvu građevine, koje se proglasilo nadležnim za izdavanje građevinske dozvole. Međutim, zbog problema u rešavanju imovinsko-pravnih odnosa sa državom – a moram da kažem da smo sa privatnicima i drugim preduzećima mi te imovinsko-pravne odnose rešili –dolazi do problema u realizaciji. Ali u svakom slučaju mi svakog dana odmičemo korak napred i iskreno se nadam da ćemo ove godine moći da krenemo sa izgradnjom, jer je oprema dopremljena. Preostala je još sajla koja se nalazi u Francuskoj. Radi se u dogovoru sa proizvođačem opreme koji će, kao nadzor, morati da prati sklapanje ove žičare i njeno prvo puštanje u rad , a zatim i funkcionisanje ove „naše gondole“. Štand na Sajmu građevinarsva, gde ste predstavili gondolu, bio je veoma posećen, da li smatrate da su dodatne informacije korisne za javnosti? Naravno. To je decenijski projekat opštine Čajetina. Mi smo u želji da prezentujemo ovaj projekat na Sajam dopremili i kabinu, jednu od 55 koje će biti instalirane na Zlatiboru. Uradili smo to jer je jedinstven naš projekat najduže panoramske gondole na svetu, i po tome što ga radi jedna od renomiranih kompanija u svetu, francuski „Pomagalski“, a uz to oprema je kompletno plaćena. Sa oko 10 miliona evra, koje je opština Čajetina izdvojila iz svog budžeta. I u svrhu realizacije ovog projekta osnovala je JP „Gold gondola Zlatibor“, koje se bavi realizacijom, a nadamo se sutra i gazdovanjem i upravljanjem ovim projektom. Da li, ipak uskoro, očekujete rešenje imovinsko-pravnih odnosa sa državom? - Uverena sam da će opština Čajetina uskoro dobiti sve potrebne dozvole, jer je sva ostala dokumentacija završena i sređena, osim imovinsko-pravnih odnosa, i to sa državom. Postavljamo pitanje ko ima interes da se gondola ne gradi i zašto država Srbija i njene institucije ne daju opštini Čajetina po zakonu što joj sleduje, saglasnost da koristi zemljište na trasi gondole, u skladu sa Rešenjem Vlade o utvrđenom javnom interesu. Ono što mi radimo na Zlatiboru, kroz radnu akciju , to je zapravo zaštita državne imovine. Nekako se opština Čajetina stavila na čelo grupe i institucija koje brane državnu imovinu, koje brane zemlju Republike Srbije. To naravno nije naš posao ni obaveza, ali mi smatramo da sve ono što je od javnog interesa treba i da bude zaštićeno. Mi ne smemo da dozvolimo da ta zemlja bude dodeljena nekom privatniku, a da to nije po zakonu. Naravno, sve što je po zakonu mi poštujemo, može da nam se dopada ili ne dopada, ali sve mora biti kako zakon propisuje. Ja sam sigurna, u skladu sa tim, da ćemo te dozvole dobiti , a sa druge strane, ono što mi radimo to predstavlja zaštitu državne imovine, koja je i imovina opštine Čajetina i svih u Srbiji, tako da će radovi sigurno početi i mi nećemo stajati. Rešavanje imovinsko-pravnih odnosa predstavlja jedinu kočnicu i problem za realizaciju ovog projekta u punom kapacitetu i dinamici, kako je to opština Čajetina definisala sa svojim partnerima – kako sa proizvođačima opreme, tako i sa izvođačima radova. Postoji li razlog zbog čega do sada problem sa državom nije rešen? - Ministarstvo građevine se proglasilo nadležnim za izdavanje ove građevinske dozvole, a mislim da je u jednom delu i politika malo umešala svoje prste. Jer postojao je problem i pre nabavke opreme između Ministarstva građevine i opštine Čajetina , kada je to ministarstvo, bez naknade, dodelilo 2.213 hektara državne imovine privatnom vlasniku i to bez ikakvog pravnog osnova. - Tada smo se mi iz opštine Čajetina pobunili, na kraju se reagovalo po zakonu i rešenje je poništeno. Međutim, ti privatni vlasnici kojima je zemljište bilo dodeljeno žalili su se i sada je taj postupak na Upravnom sudu i to je osnovni razlog zbog čega se zemljište ne dodeljuje opštini Čajetina za izgradnju. I to u smislu korišćenja, a ne i u trajni posed, na osnovu rešenja o utvrđenom javnom interesu koje je Vlada Srbije izdala da se na toj trasi – od centra Zlatibora do vrha Tornika – može graditi gondola. Dakle, utvrđen je javni interes koji sama država na neki način ne poštuje. Ni Ministarstvo građevine, ni druge nadležne institucije, poput katastra, ne reaguju kako bi trebalo na ovo rešenje o utvrđenom javnom interesu. A oni bi morali, po slovu zakona, da to zemljište, iako nije završen upravni spor, dodele odnosno prenesu na korišćenje opštini Čajetina radi privođenja nameni i izgradnji gondole. Iako se to još uvek ne rešava, mi smo uvereni da će ovaj problem biti vrlo brzo rešen, jer ostali su samo problemi vezani za državu, što je apsurd. Veoma je značajno da promovišemo projekat koji je od velike važnosti i za Zlatibor, ali i za ceo region i Srbiju , koji će privući veliki broj turista. Naš cilj je da u nekom narednom periodu imamo 10 miliona noćenja godišnje i oko milion turista tokom cele godine, ali isto tako i da privučemo mnoge investitore koji žele da ulažu na Zlatiboru. Moram da kažem da su na sam pomen i ideju o razvoju ovog našeg projekta i o početku radova, brojni investitori došli na Zlatibor i već uložili značajna sredstva u svoje objekte.