Duge cevi za evropsku sigurnost

Duge cevi često prašte zbog naftnih, ali nekada biva i obrnuto, pa se zbog naftnih i gasnih cevi svašta prašta. Ruski „Gasprom“ objavio je da je počeo da gradi Turski tok, gasovod između Rusije i Turske, sasvim konvencionalnim saopštenjima. Generalni direktor „Gasproma“ Aleksej Miler rekao je da se posao – započet 2014, nakon što je projekt Južnog toka pokrila crna zemlja – odvija po planu i da će i Turci i Evropljani do kraja 2019. imati „sigurnu rutu za uvoz ruskog gasa.“ U toj se rutinskoj objavi ne vidi da su Rusi novembra 2015 – nakon što su im Turci oborili lovački avion na tursko-sirijskoj granici, što je incident i dalje mutan poput nafte – objavili da jednostrano suspenduju pregovore o Turskom toku. Ni da je u decembru iste godine turski predsednik Redžep Tajip Erdogan odvratio da Rusi lažu i da nisu oni odustali od projekta, već sama Turska, i pre obaranja aviona. Miris gasa ipak je odveć opojan da bi ga pokrio smrad kerozina jednog oborenog aviona, pa su pregovori nastavljeni u julu, a sve je potpisano oktobra prošle godine. Što se tiče Srbije, Turski tok bi mogao da bude dobra prilika... Da se najzad upita čime je sve preplatila propali Južni tok. Ministar energetike Aleksandar Antić rekao je da Vlada Srbije „pažljivo prati“ rusko-turski posao, pošto bismo možda mogli da mu se priključimo. „Odgovorno razmatramo sve mogućnosti i sve scenarije, i bićemo deo rešenja koja su realna“, tvrdi ministar. Realna koliko je to bio i Južni tok, nesumnjivo.