Statistika nije knjigovodstvo

Statistička nauka poznaje procene, prognoze i projekcije. Osnovne razlike u ovim kategorijama jesu što se procene grade na osnovu već prikupljenih, ali nepotpunih podataka o onome što se dogodilo, dok se prognoze odnose na neposrednu budućnost i kratkoročnog su karaktera, a slede dinamičke karakteristike vremenskih serija. Projekcije su u osnovi sagledavanje dostignutih nivoa (u daljoj budućnosti) na osnovu pretpostavljenih uslova i politika. Naime, projekcije su metodologija sagledavanja fizibilnosti pretpostavljenih uslova i politika. Često ni stručni ljudi ne razlikuju ove kategorije i onda se bave kritikom projekcija kao da je reč o prognozama. Statistika nije knjigovodstvo. Statističke veličine, čak i kada je reč o merenjima, podrazumevaju određene aberacije, koje u agregatu daju ono što se zove srednja kvadratna greška. Prognoze uvek podrazumevaju da se uspostavljena dinamika zakonomerno ostvaruje, tj. odsustvo incidentnih događaja. Činjenica je da sam krajem decembra 2016. rekao da bi u martu ove godine prosečna neto plata u Srbiji mogla da iznosi oko 400 evra, zahvaljujući povećanju plata u nekim segmentima javnog sektora i po osnovu tendencije rasta plata u privatnom sektoru. Prosečna zarada u martu iznosila je 386 umesto prognoziranih 400 evra, što znači da je greška prognoze 3,5 odsto. Niko ne smatra lošom prognozu sa relativnom greškom od 3,5 odsto, ako nauka kaže da interval poverenja dozvoljava graničnu grešku od pet odsto.