Strategija medijskog mraka

Ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević u martu je najavio da će do sredine juna biti završena medijska strategija. Šta će nam ona doneti pitanje je za Jugoslava Ćosića, direktora programa televizije N1. Vi kažete da je cilj nove medijske strategije da se televiziji N1 onemogući rad. Iz ministarstva kažu da još nije formirana ni radna grupa za strategiju. Šta je istina? Vidite, to što radna grupa za izradu medijske strategije još nije formirana uopšte ne znači da neke ideje i namere već ne postoje. Naprotiv. Kada državni sekretar za medije govori o ideji i nameri da se novim zakonom razdvoji distribucija od proizvodnje pred predstavnicima medija, na sastanku posvećenom strategiji, onda je to ozbiljno. Za mene je zabrinjavajući znak i to što ministarstvo ima nameru da i strategiju i nove medijske zakone donosi u isto vreme, što je i bio razlog zbog kog su predstavnici medija i tražili sastanak. Pa gde to ima? Valjda se prvo donese strategija pa onda zakoni kroz koje se strategija implementira. Na koji način bi nova strategija i zakon koji bi razdvojio distribuciju od proizvodnje doveo TV N1 u nemoguće uslove poslovanja i da li novi uslovi mogu dodatno ograničiti medijske slobode? Taj stav da ministarstvo samo želi da odvoji distribuciju od proizvodnje a ne da gasi medije i suzbija medijski pluralizam je obično licemerje. U slučaju SBB-a i N1, distribucija i proizvodnja su već razdvojeni. Radi se o nameri da se N1 odvoji od investitora koji je povezano lice a ne od distributera. A potpuno je jasno da bi N1 razdvajanjem od svog investitora bio doveden u nemoguće uslove poslovanja, odnosno da bi nestao, kao i da bi medijski pluralizam bio direktno ugrožen jer je N1 jedini informativni kanal koji bi bio na udaru takvog rešenja. Državni sekretar to veoma dobro zna. Teoretski, takav zakon bi se još odnosio samo na sportske kanale Arena i na program Kopernikusa. Dakle, krajnji ishod svega toga bilo bi gašenje, po mom uverenju jedine velike nezavisne informativne televizije. To je realnost. Državni sekretar Nino Brajović ipak kaže da je tržišni model po kome kablovski distributeri više ne bi mogli da budu i proizvođači medijskog sadržaja, bolji. On isto tako misli da je bolje da država ima svoju agenciju vesti nego da nema. Da pojasnim: SBB, koji je distributer, nije vlasnik televizije N1, a ni drugih kanala. On ih samo distribuira. Vlasnik i SBB-a i N1 su KKR I EBRD. Dakle, radi se o povezanim licima a distribucija i proizvodnja su od početka razdvojeni. Uzgred, da vas podsetim, de facto, povezana pravna lica su i Telekom, RTS i država, kao što su povezana pravna lica RTS, država i Emisiona tehnika. Drugo, rešenja su različita u različitim zemljama. U Evropskoj uniji postoje brojni distributeri koji imaju svoje kanale. U Velikoj Britaniji Sky UK Limited ima svoj kanal Sky News. U Irskoj takođe. U Rumuniji RCS & RDS ima Digi 24 news kanal kao i druge kanale. Svoje kanale imaju i holandski kablovski distributer Ziggo, danski YouSee, estonski STV AS. Američki Turner Broadcasting System takođe ima svoj kanal vesti CNN. Dakle, čak i da živimo u zemlji sa pristojnim medijskim slobodama takvo rešenje ne bi imalo uporište. Ministarstvo informisanja je, kažu, i 2014. godine uoči pokretanja N1 pokušalo da implementira slično zakonsko rešenje, odnosno da razdvoji distribuciju od proizvodnje sadržaja, ali je, kaže Nino Brajević, neko omogućio da se to ne dogodi. Šta insinuira? To nije tajna. Tačno je da je postojao takav zakonski predlog, ali je naš investitor zatražio mišljenje Brisela, u uverenju da bi takvo rešenje ugrozilo medijski pluralizam, onemogućilo pokretanje N1 i da nema uporište u evropskoj praksi. I nema. Zbog toga Brisel i nije podržao takvu odredbu i ona je izostavljena. Sada bi državni sekretar da je vrati.