Anatomija jedne misterije

Iznurujući dani mrmota ponavljaju se u Srbiji već četvrt veka. Nakratko se učinilo da će se 5. preturiti u 6. Nije! Sledećeg dana smo se opet budili u prethodnom. I još smo na 5. A, možda je tek 4. ili 3. Deca onda rođena, već mladi ljudi, svoje proteste počeli su sutradan posle predsedničkih izbora. Ujutro, 3. aprila, krenuli su dogovori preko elektronskih mreža. U 18 časova okupili su se ispred Doma Narodne skupštine. Možda je izgledalo da ne znaju jasno šta hoće. Ali, svako od njih dobro je znao šta neće. Šta više ne može da podnese, a da ostane normalan. Na šta dalje ne sme da pristane, a da ostane. Za proteklih pet nedelja, na ulice širom Srbije izašli su studenti i penzioneri, poznati umetnici i nepoznati građani, javne ličnosti i anonimni istomišljenici, sindikati vojske i policije, inicijative, grupe, pokreti, radnički sindikati... LJudi svih životnih dobi, različiti po mnogo čemu, složniji ili manje složni, bolje ili lošije organizovani, kad brojniji kad malobrojni, povremeno ili upornije, bore se PROTIV DIKTATURE. Nasilnička kampanja premijera Aleksandra Vučića, zloupotreba državnih resursa, vlade, budžeta, institucija, ustanova, SNS partijske vojske, vinih i nevinih građana; protivustavni sastav RIK, sramotno pasivan REM, udvorički podastrta štampa, podanički pristrasni mediji; satanizacija, blaćenje opozicionih kandidata, građana koji drugačije misle, saterani u nedostup javnosti; Srbija danima pod okupacijom grotesknih kolona autobusa „pristalica“, finansiranih državnim novcem; birački spiskovi puni nepostojećih, preminulih, sumnjivo ubačenih imena (Frederik DŽordž Sigal!); sabotiranje glasača iz dijaspore, lokacija i broj biračkih mesta (oko 50 za čitav svet), volšebni „padovi“ servera koji osujećuju prijavu za glasanje; katastrofične pretnje, notorne laži i obmane, populistička praznoslovlja sa krezovski skupih spotova i bilborda; maltretiranje, ucenjivanje, popisivanje građana, pritisci na radnom mestu, na vratima njihovih stanova; naslovnice dnevnih novina blasfemično obavijene gigantskim AV, uoči predizborne tišine; malverzacije pred biračkim mestima, kažnjive neregularnosti tokom glasanja, prekrajanje i lažiranje izbornih rezultata; proglašenje „pobede“ čim su zatvorena birališta (svedočim kao član biračkog odbora)… Hokus-pokus – eto ga Vučić i predsednik! Kome je danas dobro u državi Srbiji? Onako, baš dobro, da pristaje na ovo što je ispostavljeno za življenje. Kome je toliko od dobrog „dobrije“ da se i dalje pita što buču ovi na ulicama? Kome je toliko „najdobrije“ da ne bi vrištao od te dobrote? Ne, nije problem ta nesnosnost koja nam se navali na leđa čim ujutro otvorimo oči. Svakom upisanom a nikad do kraja istinito prebrojanom biraču, svejedno je da li je izašao na glasanje i birao, svejedno da li je izašao pa su birali umesto njega, svejedno da li nije izašao i birao, izabravši da u njegovo ime biraju i/ili kradu. Navaljuje se to sve i onima koji do prava na izbor još nisu stigli, za koje smo mi koji biramo, i glasajući i ne glasajući, i te kako još odgovorniji i krivlji. Dakle, nije problem to što građani Srbije, od novorođenčeta nadalje, kao da osećaju sručen vodenični kamen od kojeg jedva da dišu. Nije problem šta smo već posrkali, usisali, progutali, sažvakali, pojeli. Nisu problem naplavine izmeta, gnoja, sluzi, gangrenozne ugnjilotine i raspadnute strvine u šta nam se društvo pretvorilo. Nije problem što se zatire kultura, što bolnice liče na deveti krug pakla, šta ne rade institucije i šta rade sudovi, što je u „potpunoj zaposlenosti“ radno mesto najluktrativniji proizvod za podmićivanje, zastrašivanje, trgovinu, ucene. Nije problem kad se u protivprirodnom političkom bludu suspenduje parlament, što su im diplome lažne a funkcije stvarne, ni protivzakonite privatizacije ni protivrazumske subvencije, ni krađa, ni korupcija, ni amnestije zločinaca i kriminalaca. Nije problem ni Beograd na vodi, ni fantomi u Savamali, ni „kompletni idioti u gradskoj vlasti“. Nisu problem nepodnošljiva vređanja, omalovažavanja, prezir, primitivizam, seljačija i pornografija, koje se na građane Srbije izlivaju iz sengrupi TV ekrana, radio-talasa, nazovištampe i drugih dokaza Vučićeve apsolutističke vladavine. Ne, nije stvarnost problem! Od prvog dana protesta, ova nakaradna vlast, diktator i njegovi izvršitelji, drugi zlonamerni pa i neki dobronamerni bave se optužbama, insinuacijama, nagađanjima. Bitange, hulje, lažovi te skeptici, ironici, cinici svih vrsta u jednom su saglasni: ne može to samo od sebe da nastane. Zna se koji domaći opozicioni političari povlače konce iz senke. Zna se i ko finansira te „izdajnike“, „huligane“, „narkomane“, „alkoholičare“, „dosovce“, „plaćenike“, „soroševce“ što se bune. Kad je moglo išta odve da se desi što nije vođeno iz raznih centara moći. Mi, običan plebs, ionako se ni o čemu ne pitamo niti odlučujemo. Biće kako drugi kažu, naći će se ko će da sprovede. Javne i tajne službe širom sveta, krupan kapital, Trilaterala, masoni, sekte, NVO…, urotilo se to i nadiglo, po čitav dan samo smišlja, kuje, muti i izvodi zavere. I ti šetači, baš su naivni. Neka hodaju, umoriće se. Pre dvadeset godina onoliko se šetalo i – ništa. Došao Kurta umesto Murte pa i on se promurtio, nije prošlo mnogo. Pravda, ideali, sloboda, vrline, etika, moral, zakoni, demokratija… – same trice i kučine. Novac i sila vladaju! Tvoje je da se prilagodiš, privoliš i prikloniš. Ako ti se ne sviđa kako Fontana peva, nemoj da slušaš. Ako ti ovde nije dobro – idi! Pa svojom diplomom drugde leči ljude, pravi plakare, programiraj, peri sudove… Da li nam, koliko i kako odvana rade o glavi nisam baš upućena, meni se moćnici ne poveravaju. I da rade, na to slabo možemo uticati. Ovi domaći knezovi i age su naš problem i prva briga! I više su nego dovoljni da je loše juče bolje od danas, a sutra je izvesna gora budućnost. Za takav zaključak nama ne treba tuđi izveštaj, nego da kod očiju vidimo, kod ušiju da slušamo pa u glavi da zaključujemo sami. Nije gospodar Vučić nikao niotkuda. Baškari se to ovde otkad se nogu i jezika dočepalo. Na štedro nađubrenom tlu je niklo, imalo je dobre učitelje, još bolje mentore i sponzore. Pa je dete poraslo, osamostalilo se i – postalo stoglava aždaja! Personifikacija zla, bezakonja, sile, lopovluka, manipulacije, laži, bahatluka, arogancije, prostakluka… Imao bi tu i sud šta da odmeri po zakonu. Mi, kao mrmoti zaglavljeni u istom danu, ćutimo. Čekamo. Šta – s neba palo spasenje ili smak sveta? Uvukli su nas u svoj nakazan sistem postojanja. Svuda vidimo zavere, intrige, podmetanja, misteriju umesto istine, opsenu umesto stvarnosti, smislove ispod smisla, do besmisla. Postali smo samoživi, sebični, sumnjičavi, malodušni, apatični, letargični, nezainteresovani, krotki, poslušni. Umorni i iznureni od „večitog istog“ u Srbiji, razočarani i iznevereni od „svojih“, dozvolili smo da utrnemo. Pustili smo da nam ismeju i omalovaže čovečnost svake vrste, da nam izblate vrline, unize ideale, da nam izvitopere pravdu, da nam uguše pravo, da nam zatome verovanje i nadu, da nas uplaše. Pustili smo da nam anesteziraju zdrav razum. Ej, bre, dozvolili smo da nam otmu slobodu! Naivčine, ma, slobodno se bunite, šetajte, hučite. Zar ne vidite da protesti zamiru? Kao čovek čoveka, drugo nas pitam. Zar toliko malo imamo samopoštovanja? Zar tako krhko verujemo u to ko smo i šta možemo? Zar toliko kratko pamtimo kroz šta smo sve prošli? Zar tako slabo osećamo smrad koji davi? Zar smo spokojni nad ovim što živimo kao kletvu!? Vučić i njegovi poltroni, naše bukagije dugo neobavljenog posla, ne traće svoje vreme. To radi 26 sati dnevno da nas dotuče i zombira do ameboidne beslovesnosti. Nenormalni, naopaki, sveposedujući sad su tu. NJima je odlično. Neće sami otići. Još manje će nas neko drugi izbaviti. IZA MENE STOJIM JA, poručuju mladi sa transparenta. Možda nije mnogo ali toliko imamo: sebe i ovaj jedini život. Ako ga protraćimo, opet se piše da smo živeli. Hoćemo i to dozvoliti? Put do normalnog neće biti lak, ni kratak. Trebaće puno rešenosti, neodustajanja, snage. Ili ćemo nastaviti ispraćaje s kartom u jednom smeru, dok poslednji ne ugasiti svetlo. Izbor je svakog od nas šta će uraditi i kako. Da ne bude zabune, iza ovog teksta stojim ja. Svoje sam izabrala i neću odustati.