Промени језик   Sitemap   Верзија за штампу   12.12.2017. 04:49
 НАСЛОВНА    АРХИВА    НИН ДИЈАЛОГ    САДРЖАЈ      ПРЕТПЛАТА    E-ПРОДАЈА 
 
УВОДНИК
Идеална држава

И што би то некоме било чудно да у уређеној земљи која отвара поглавља за приступање Европској унији малолетна деца, под покровитељством руске владе, бораве у патриотским камповима и уче како се користи оружје



Уз још мало напора, само да се одсеку још понеки преостали несташни чуперци који вире, и Србија би збиља могла постати потпуно уређена земља. Таман по мери захтева или очекивања њеног првог и најважнијег човека. Његов одраз у огледалу. Наличје његовог лица. Држава сагласних, без готово иједног дисонантног тона. Идеална држава. Земља којом би се премијер и будући председник Србије истински могао поносити кад опет буде отишао у неку историјску посету. У којој, дабоме, живе лепе жене, које додуше још нису видели сви Кинези али се на томе марљиво ради, високи мушкарци, ако занемаримо репрезентативност Ивице Дачића, и традиционално храбри и борбени ратници на путу за Европу, који као да су изашли из филма Валтер гађа Сарајево. Земља коју, сасвим сигурно, најбоље описују њене надреалне политичке фигуре и њихови ирационални поступци. Других, додуше, готово да и нема.

У тако уређеној земљи, власт веома води рачуна о дебати. И она се, наравно, води у кругу истомишљеника. Неистомишљеници би само покварили игру у којој се унапред мора знати ко је једини победник. Иако верује да је плурализам прецењена категорија, у политичком животу држе до њега - тако што из више углова и са више различитих страна подупиру једног човека или једну исту идеју. Може, понекад и другачије, у плуралном саставу оспоравају или газе неку другу идеју, личност или више њих.

Можда има више од године како НИН није успео да угости ниједног представника власти ни у форми интервјуа, ни у виду изјаве о некој важној теми. Узалуд смо покушавали. Политичари владајуће странке не желе да говоре за НИН. На СМС поруке нашим новинарима не одговарају, а ако којим случајем неко и подигне слушалицу, одмах се након представљања новинара извињавају да су у гужви и спуштају слушалицу. Тако власт разуме слободу медија у уређеној земљи. Као право на ароганцију и захтев да буду питани само оно о чему желе да говоре у медијима који су им пријатељски и партнерски наклоњени. Остали би требало да буду срећни што уопште постоје. Јер, показали су, може са медијима да се разговара и другачије.

Зашто би, дакле, у уређеној земљи политичари одговарали на питања неког недељника о томе како изгледа стварни живот у Србији изван макета, процената, планова и пројеката за будућност. Тривијалну стварност за коју је, наравно, одговорна претходна власт они подређују светлој будућности за коју ће они бити заслужни. И што би то некоме било чудно да у уређеној земљи која отвара поглавља за приступање Европској унији малолетна деца, под покровитељством руске владе, бораве у патриотским камповима и уче се техникама ратовања хладним и ватреним оружјем. Билдовање српског национализма и доцртавање руског део је пројекта како се, по њиховом мишљењу, у Европу стиже пречицом. Уплашиће се, забога, Европа па ће капију отворити пре него што је мислила.

Зашто би, онда, себи приуштили нелагодност да их неко пропитује о дневним дозама нетолеранције и мржње коју убризгавају у јавни простор, о шизофренији у коју убацују српско друштво које више није у стању да се оријентише. О сталном подизању тензија према региону из кога, како грме, стално вребају кољачи и отимачи територија. Због чега је једини спас у збијању редова пред унутрашњим и спољним непријатељем. И у наоружавању. Јер, уређена земља мора да брани своју стабилност. Зато је патриотска дужност да се стражари над сваком речју која се критички изговори. И нарочито да се пази на субверзије уметника (видети текст Стефана Славковића).

И шта је поента, осим властољубља? Да се изгуби граница између медијски произведеног и стварности, да се релативизује истина, у социолошком смислу, да се маргинализују институције, па и политичке партије, и да остане важна само једна политичка фигура. А да се, у међувремену, конфузна и изманипулисана јавност медијским блатом силно забавља.

Политика је, одавно, постала сиротињска забава. Проблем је само што нас то скупо кошта.




Весна Малишић


Share on Facebook 

Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар



Коментари

Приступ за чланове
  Корисничко име
  Лозинка
 
  Запамти ме на овом рачунару
Постаните члан! Региструјте се овде
Изгубили сте Лозинку? Кликните овде
Мисли
bg

Александар Вулин, министар рада

Прошли пут кад је видео српску војску, Харадинај је трчао. Следећи пут када је буде видео, он ће пузати.

Прочитајте све мисли
bg