Virtuelna pandemija

Britanska Nacionalna zdravstvena služba (NHS), francuski Reno, Nemačke železnice (DB) i rusko ministarstvo unutrašnjih poslova samo su uzorak institucija i kompanija pogođenih najvećom virtualnom otmicom svih vremena. Hakeri su za nekoliko dana inficirali više od 230.000 kompjutera u sto pedeset zemalja „ransomverom“, zlonamernim tipom programa koji šifruje podatke na mašini – poput dokumenata, fotografija i baza podataka – i sprečava kompjuteraša da ih upotrebi ako nema šifrantski ključ, za koji hakeri, naravno, traže novac. Ovakvih otmica u virtualnom svetu ima odavno, ali razmere ove su, kaže Europol, bez presedana. Poslednje informacije hakerima lepe severnokorejsko poreklo, ali je spisak krivaca duži i sasvim nalikuje babuškama – unutar svake priče o jednom krivcu nađe se drugi. Hakeri su, naime, iskoristili podatke američke Nacionalne bezbednosne agencije, NSA, o bezbednosnim rupama u Vindouzu, koji su – opet hakerskom zaslugom – procurili prošle godine. NSA te podatke, naravno, nije delila sa stručnjacima Majkrosofta, već ih je krila kako bi i sama hakovala, pa je ovo nova prilika da se svet podseti da nema veće pretnje virtualnoj bezbednosti od takozvanih službi bezbednosti. Sa druge strane, Majkrosoft je zakrpu za rupu kroz koju su se ovom prilikom hakeri provukli ponudio korisnicima još u martu, te se deo krivice može svaliti i na nemarne kompjuteraše. Napad, međutim, nije bio moguć protiv novijih verzija Vindouza, pa se u virtualnom svetu čuju i pogrde na račun Majkrosofta i celokupne IT industrije, koja se, kako kaže komentator na popularnom tehnološkom sajtu ZDNet, „spektakularno bogati proizvodima koji su u startu pokvareni, a zatim izravno ili posredno naplaćuje njihovu popravku“.