Prirodni partneri

Savez ekonomista Srbije i Bečki ekonomski forum (Vienna Economic Forum), pod pokroviteljstvom predsednika Evropske komisije Žan-Kloda Junkera, 21. i 22. maja u PKS organizuju konferenciju Vienna Economic Talks - Belgrade Meeting 2017. Učešće na konferenciji su potvrdili vodeći privrednici iz zemlje i regiona, predstavnici međunarodnih finansijskih organizacija i vlada zemalja regiona i agencija za promociju investicija. Na konferenciji će, takođe, učestvovati potpredsednica Vlade, ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović i ministar privrede Goran Knežević. Na ovaj način, Savez ekonomista Srbije nastavlja da, organizacijom naučnih skupova i seminara, afirmiše struku, popularizuje ključne teme tranzicije i regionalne saradnje. SES je osnovan 1947. i danas predstavlja najrespektabilnije udruženje ekonomista. Članovi Saveza su najuspešnije kompanije iz realnog i finansijskog sektora. Bečki ekonomski forum osnovan je 2004. sa ciljem popularizacije i promocije investicionih mogućnosti i privredne saradnje između zemalja i teritorija koje se nalaze u regionu od Jadranskog do Crnog mora - Albanija, BiH, Bugarska, Hrvatska, Makedonija, Moldavija, Crna Gora, Slovenija, Turska, Ukrajina i Kosovo. Vienna Economic Forum je podržan od strane najrespektabilnijih kompanija i preduzetnika u Austriji. Od svog osnivanja Forum je organizovao veliki broj konferencija pod pokroviteljstvom premijera zemalja domaćina. Predsednik ove ugledne organizacije je Erhard Busek, bivši austrijski vicekancelar i specijalni koordinator Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope. Ideja o zajedničkoj organizaciji konferencije, čija će osnovna tema biti regionalna saradnja, unapređenje regionalne konkurentnosti i ubrzanje puta zemalja Zapadnog Balkana ka EU, nastala je pre dve godine, a operativno definisana potpisivanjem memoranduma o razumevanju između Saveza ekonomista Srbije i Bečkog ekonomskog foruma, novembra 2016. Sve zemlje regiona su, sa aspekta ukupne trgovinske razmene i investicionih tokova, upućene jedna na drugu, a sve zajedno više od dve trećine eksterne razmene obavljaju sa članicama EU. Takođe, privreda čitavog regiona je opterećena inherentnim, strukturnim problemima, koji su postali jasno vidljivi tek nakon 2008, tačnije nakon što je kao posledica svetske ekonomska krize došlo do značajnog smanjenja priliva investicionog i finansijskog kapitala iz inostranstva. Izostala je adekvatna ekonomska politika, koja je morala biti fokusirana na strukturne reforme, završetak tranzicije, razvoj novog privatnog sektora i, posledično, podizanje konkurentnosti ekonomije. Stoga ne čudi da su danas zajedničke karakteristike svih zemalja regiona Zapadni Balkan, niske stope rasta, visok javni dug, eksterni deficiti, visoka nezaposlenost a posebno nezaposlenost mladih, nizak nivo ukupnih investicija. Kada se analizom obuhvate uporedne, svetski priznate liste, jasno je da je privreda našeg regiona nedovoljno konkurentna, da su prisutne administrativne barijere za razvoj privatnog sektora, te da je udeo državnog sektora u ukupnoj privrednoj strukturi i dalje veoma visok.