Postoje li lektori?

Godinama, bolje reći decenijama, meni kao nabeđenom frankofilu“, piše mi čitalac Ranko Stojanović iz Bogatića, „smeta kad sportski komentatori na brojnim našim TV programima masakriraju francuski jezik. Pišem ove retke prateći teniski meč između Đokovića i Belgijanca (Valonca) ’GofANa’ (!). Bar me u to uverava komentator.“ Pismo je poslato krajem aprila, kad je Đoković igrao s belgijskim teniserom koji se zove David Goffin. Svojevremeno, tačno smo znali da se francusko „in“ izgovara kao nazalno „en“. Nikakav nam problem nije bio da prezimena kao Gauguin, De Coubertin, Cardin, Gabin izgovaramo Gogen, De Kuberten, Karden, Gaben. Onda se pojavila teniserka Justine Henin (u međuvremenu je zbog povrede napustila tenis), čije bi ime na srpskom moralo da glasi Žistin Enen, ali svi naši sportski izveštači uporno su je zvali Žistin (ili, još gore, Žustin) „Enan“. Sada se ista priča ponovila sa „Gofanom“, koji je zapravo Gofen. „Ne mislim da su u obavezi da znaju francuski (sve njih mnogo više zanima engleski)“, piše naš čitalac, „ali bi morali da pitaju one koji znaju. Sudeći po jezičkoj praksi naših televizija, rekao bih da institut lekture odavno ne postoji....“ I meni se tako čini. Jedini list za koji sam siguran da ima lektore je „Politika“, koja s vremena na vreme zna prijatno da me iznenadi. Tako je 11. marta imala naslov „Napadač iz Diseldorfa nije terorista“, i u celom tekstu (reč je bila o nekom ludaku koji je sekirom povredio devet ljudi) pisalo je pravilno „Diseldorf“. Sve televizije toga dana tvrdile su da se to dogodilo u „Dizeldorfu“, jer naše ljude niko ne može da ubedi da grad na rečici Disel baš nikakve veze nema sa dizel-gorivom, nazvanom po svom pronalazaču Rudolfu Dizelu. S prošlogodišnjeg festivala u San Sebastijanu Dubravka Lakić poslala je intervju sa glumicom Sigorni Viver. Još od njene prve pojave u „Osmom putniku“ (1979) pa do danas to je bukvalno prvi put da ime Sigourney vidim pravilno transkribovano. Inače su je uvek zvali „Sigurni“, pa još s naglaskom na prvom slogu umesto na drugom, kao da je reč o nekom muškarcu koji je potpuno siguran u sebe.