Crveni alarm u Beloj kući

Specijalno za NIN iz Vašingtona Dok se Donald Tramp prošlog petka ukrcavao u predsednički avion kojim će odleteti u Saudijsku Arabiju, prvu stanicu na prvoj inostranoj turneji, iza sebe je ostavljao medijsku buku koja se u Vašingtonu ne pamti još od skandala između Bila Klintona i Monike Levinski. Vanredne vesti su se nizale jedna za drugom. Prvo je Vašington post objavio da je Tramp Sergeju Lavrovu, dan nakon što je otpustio direktora FBI DŽejmsa Komija zbog istrage o Trampovoj saradnji s Rusima, otkrio tajne podatke u vezi sa planovima Islamske države da u avion za SAD prošvercuju bombu u laptopu, čime je doveo u opasnost izvor koji je Amerikancima, preko Izraela, dostavio tu informaciju. Dan kasnije NJujork tajms je objavio detalje iz beleške bivšeg direktora FBI koji su protumačeni kao pokušaj Trampa da zaustavi istragu o vezama njegovog bivšeg savetnika za nacionalnu bezbednost Majkla Flina sa Rusima, što bi predstavljalo ometanje krivičnog postupka, što, opet, može biti povod za opoziv. Odmah potom Rod Rozenstin, zamenik državnog tužioca, imenovao je Roberta Mulera, Komijevog prethodnika na mestu direktora FBI, za specijalnog savetnika u istrazi o ruskom mešanju u predsedničke izbore. A onda, dok je Air Force rulao po pisti baze Endruz u Merilendu, NJujork tajms piše da je Tramp na sastanku s Rusima bivšeg direktora FBI nazvao ludakom. „Upravo sam otpustio direktora FBI. Bio je lud, pravi čudak. Bio sam pod velikim pritiskom zbog Rusije. To je sad prošlo. Nisam pod istragom“, rekao je Tramp. Nekoliko minuta kasnije, dok je avion napuštao američko tlo, Vašington post pušta novu priču - da je istraga FBI dovela do jedne osobe iz Trampovog najbližeg okruženja. Nije objavljeno ko je ta osoba, pa nije poznato da li je neko ko je u tom momentu bio sa Trampom u avionu. Put na trusno područje kakvo je Bliski istok, posle svih skandala koji su potresali Vašington u protekle dve nedelje, američkom predsedniku je verovatno došao kao godišnji odmor. Problemi kod kuće se, međutim, nastavljaju. Prema pisanju Vašington posta, nakon što je DŽejms Komi, bivši direktor FBI, 20. marta na javnom saslušanju rekao da Biro vodi istragu o saradnji Trampovih saradnika i vlade Ruske Federacije, Tramp je od Danijela Koutsa, direktora Nacionalne obaveštajne zajednice (DNI) i admirala Majkla Rodžersa, direktora Nacionalne bezbednosne agencije (NSA), tražio da javnosti saopšte da ne postoje dokazi da je bilo dosluha između članova njegove kampanje i Rusije. „Nije problem što je tražio da se napiše saopštenje, već što je tražio da se napiše lažno saopštenje“, rekao je jedan od sagovornika Posta. Prema ostalim sagovornicima, koji su identifikovani samo kao bivši i sadašnji pripadnici bezbednosnih službi, Tramp je Koutsa i Rodžersa pored toga pitao: „Da li možemo da ga (Komija) pitamo da zaustavi istragu? Da li možete da pomognete u tome?“ DŽefri Smit, bivši savetnik u CIA, ovo je nazvao „zastrašujućom zloupotrebom položaja“. „To podseća na neuspešne napore da se CIA iskoristi da ugasi FBI istragu o provali u Votergejt na osnovu nacionalne bezbednosti“, rekao je Smit. Izveštaj Vašington posta je samo poslednja u lavini informacija koje na sve strane naviru iz Bele kuće, Kongresa i niza bezbednosnih agencija koje govore o pokušajima administracije na čelu sa Trampom da zaustavi ili skrene istragu o vezama njegovih saradnika sa Rusijom. Glavni na listi saradnika zasad je Majkl Flin, bivši Trampov savetnik za nacionalnu bezbednost. Flin je dao ostavku nakon što je otkriveno da potpredsedniku Majku Pensu nije rekao za sastanke sa Sergejem Kisljakom, ruskim ambasadorom u Vašingtonu, s kojim je razgovarao o američkim sankcijama protiv Rusije. Flin je pozvan da obaveštajnom odboru Senata dostavi dokumentaciju o sastancima sa ruskim zvaničnicima, ali i informacijama koje je davao Trampu i njegovim saradnicima u vezi sa Rusijom u periodu od juna 2015. do Trampove inauguracije. „Flin ima pravo, i poziva se na Peti amandman“, napisali su njegovi advokati u pismu Kongresu. „Peti amandman štiti osobu od opasnosti da svedoči sama protiv sebe, čak i ako je potpuno nevina“, dodali su. Republikanac Ričard Bur i demokrata Mark Vorner, koji vode odbor za obaveštajne poslove, ostavili su u svom saopštenju mogućnost da Flina pozovu na odgovornost za nepoštovanje Senata. „Dok priznajemo ustavno pravo generalu Flinu da se pozove na Peti amandman, razočarani smo što je odlučio da se ne odazove pozivu da nam dostavi dokumente neophodne za istragu. Nastavićemo da zahtevamo svedočenje generala Flina“, napisali su Bur i Vorner. Za razliku od Flina, Pol Manafort i Rodžer Stoun, Trampovi saradnici tokom kampanje, odboru su predali traženu dokumentaciju. Manafort, šef Trampove kampanje koji je prethodno bio uključen u kampanje DŽeralda Forda, Ronalda Regana, starijeg DŽordža Buša i Boba Dola, može biti veći problem za Trampa, s obzirom na to da je FBI zatražio podatke o njegovim finansijskim transakcijama. Glavni problem za Trampa, međutim biće ne jedan nego dvojica bivših direktora FBI s kojima će morati da se suoči. Pritom to nisu ljudi koje bi bilo ko poželeo za protivnike. Prvi je DŽejms Komi, koga je Tramp otpustio i nazvao ga ludakom, a koji je najavio da će verovatno javno svedočiti pred odborom za obaveštajne poslove. Kako sada stvari stoje, Komi bi trebalo da se pojavi pred Senatom u petak, 2. juna. Drugi je Robert Muler, prekaljeni pravnik koji uživa ogromno poverenje svih političkih strana u SAD. Muler se borio se u Vijetnamu, dobio niz odlikovanja i postao prvi direktor FBI kog su postavila dvojica predsednika - iz dve različite partije. Prvo ga je DŽordž Buš imenovao 2000. godine, a zatim mu je Barak Obama, zbog ogromnog poverenja koje je imao, produžio mandat za još tri godine. Tako je postao direktor sa najdužim mandatom još od DŽeja Edgara Huvera, prvog direktora FBI, koji je na tom mestu proveo preko 30 godina. Poslednji put su Muler i Komi sarađivali pre više od deset godina, kada su vodili niz zajedničkih istraga, ali i kada su zaustavili plan NSA i Bele kuće da sprovedu tajni program nadzora i mučenja zatvorenika u Gvantanamu. Komi je u tom momentu bio zamenik državnog tužioca DŽona Aškrofta, a Muler direktor FBI. Obojicu ih je postavio DŽordž Buš mlađi. S obzirom na to da je Aškroft bio u bolnici u kritičnom stanju zbog akutnog zapaljenja pankreasa, Komi je marta 2004. praktično vodio američko Ministarstvo pravde koje je zaustavilo program. Međutim, Buš u bolnicu šalje dvojicu svojih savetnika kako bi polusvesnog Aškrofta naterali da promeni Komijevu odluku. U automobilskoj trci ulicama Vašingtona, Komi je znao da će ga, ako stigne prekasno, agenti tajne službe sprečiti da uđe u Aškroftovu sobu. Zato je nazvao Mulera i zamolio ga da agenti FBI koji su bili u sobi, nikako ne ostavljaju Aškrofta samog. Takođe ga je zamolio da im kaže da se suprotstave agentima CIA ukoliko ovi pokušaju da izbace Komija iz sobe. Sudeći po kasnijim svedočenjima u Kongresu, te noći je zakon pobedio silu jednog predsednika i njegove tajne službe. Naredbom broj 3915-2017, koju je potpisao Rod Rozenstin, zamenik američkog državnog tužioca, Komi i Muler su ponovo na zajedničkom zadatku. Upravo je Rozenstin pre dve nedelje napisao memorandum u kom je izneo razloge zašto DŽejmsu Komiju treba dati otkaz koji je formalno započeo čitavu šaradu. Isti čovek je prošle nedelje svedočio na zatvorenoj sesiji Kongresa gde je zakonodavcima objašnjavao svoje razloge zašto je napisao pismo, ali i šta planira da učini povodom istrage koja je već dobila razmere Votergejta. Naredba koju je potpisao naslovljena je kao „Postavljanje specijalnog savetnika za istragu ruskog mešanja u predsedničke izbore 2016. godine i povezane stvari“. NJome je Muleru dao prilično široka ovlašćenja. On će morati da istraži „napore ruske vlade“ da se umeša u predsedničke izbore, sve veze između Kremlja i pojedinaca povezanih sa kampanjom predsednika Donalda Trampa, kao i sva ostala dela koja mogu da proisteknu iz ove istrage. Dejvid Kris, bivši Mulerov saradnik, američkim medijima je rekao da je Muler iskusan i sposoban. „Potpuno je nepodmitljiv, niko ga ne može zastrašiti, u ovom momentu svoje karijere nema ništa da dokazuje, nikakvu reputaciju da polira niti sekiru da oštri. NJegov integritet je prav kao šipka“, rekao je Kris. S obzirom na to koga ima protiv sebe, nije ni čudo što je Tramp pozvao Korija Levandovskog i Dejvida Bosija da mu pomognu u prevazilaženju krize. Prema izveštaju onlajn magazina Politiko, Levandovski i Bosi su pomagali u Trampovoj kampanji i praktično ga doveli do kandidature za predsednika. Moto Korija Levandovskog je bio: „Pustite Trampa da bude Tramp“. Levandovski je Trampovu kampanju napustio nakon sukoba upravo sa Polom Manafortom, koji je potom preuzeo vođenje kampanje. Sada ga je Tramp pozvao nazad. On i njegov saradnik Bosi su viđeni u zapadnom krilu Bele kuće neposredno pre nego što je Tramp odleteo za Saudijsku Arabiju. Sudeći po Trampovim tvitovima, odnosno nedostatku istih od momenta kad je odleteo, moguće da je počeo da sluša savetnike i advokate koji mu govore da sada nije vreme za izjave koje će moći da se iskoriste protiv njega. Poslednje što je Tramp izjavio pre nego što će otići put Saudijske Arabije bilo je protumačeno kao da više ne garantuje da su njegovi saradnici potpuno nevini. „Mogu da govorim samo u svoje ime“, rekao je Tramp nakon što je ustvrdio da „nije bilo saradnje sa Rusima“. I pres služba Bele kuće je promenila priču. Više i ne pokušavaju da demantuju informacije koje se objavljuju u medijima. U poslednjih nekoliko slučajeva su poručili da „predsednik Tramp ne potvrđuje niti demantuje informacije koje su procurile“, već da se „koncentriše na posao za koji su ga izabrali građani Amerike“.