Odlazak intervencioniste

Vest da je uticajni politikolog i nekadašnji savetnik za nacionalnu bezbednost SAD Zbignjev Bžežinski preminuo u 89. godini, sasvim sigurno izazvala je dvojake asocijacije. Na ovim prostorima, kao pobornik intervencionizma, Bžežinski će ostati upamćen kao čovek koji je najpre glasno kritikovao prvobitno nećkanje administracije tadašnjeg predsednika Bila Klintona da vojno interveniše protiv srpskih snaga tokom rata u BiH. Da pomisao na njegov angažman na ovim prostorima bude još neprijatniji učinio je snažnim zalaganjem za bombardovanje Srbije 1999. godine. Važio je i za najvećeg zagovornika proširenja NATO nakon dolaska Vladimira Putina na čelo Rusije. U poslednje vreme kritikovao je spoljnu politiku aktuelnog predsednika Donalda Trampa, ocenjujući je kao nejasnu. S druge strane, Bžežinski će ostati zapamćen i po tome što je u vreme kada je bio savetnik za nacionalnu bezbednost u administraciji predsednika DŽimija Kartera pomogao rušenju ekonomskih barijera između Zapada i Sovjetskog Saveza i Kine, te kao diplomata koji je uticao na potpisivanje Sporazuma o ograničavanju strateškog naoružanja. Bio je i Karterov ključni čovek u prevazilaženju jaza između egipatskih i izraelskih lidera Anvara el Sadata i Menahema Begina, što je rezultovalo potpisivanjem mirovnog sporazuma u Kemp Dejvidu 1978. godine. Rođen u Varšavi, školovan u Kanadi i SAD, Bžežinski je važio za eksperta za komunističke režime i podržavao disidente u totalitarnim državama. Osim u Karterovoj administraciji, Bžežinski je radio i kao savetnik američkog predsednika DŽona Kenedija i njegovog naslednika Lindona DŽonsona.