PROIZVODI LI VUČIĆ LUDILO

Da li vlast namerno proizvodi stanje psihoze i straha u društvu? Zašto nas plaše izbijanjem sukoba u regionu, državnim udarima i zaverama? Da li se i kako ta patološka situacija odražava na društvo? I da li premijer Vučić svoj karakter projektuje na društvo? O političkim kameleonima i parlamentu, besprizornoj pozornici kiča, besmislu nalik isturenom odeljenju psihijatrije, psihotičnosti srpske politike, lutanju od Moskve do Vašingtona preko Brisela, Kine i Tirane i licenciranju političkog ludila, za NIN u duelu govore ministarka bez portfelja i zamenica predsednika SPS Slavica Đukić Dejanović i samostalna narodna poslanica Sanda Rašković Ivić Društvene psihoze i strahovi Sanda Rašković Ivić: Srpsko društvo je u užasnoj krizi, ljudi kažu „ovo je ludilo“, ludilo su konferencije za štampu, Narodna skupština, gde god se okrenete. Vučić vlada igranjem na ivici noža, stalnom mobilizacijom, strahom da mu rade o glavi, strahom od prevrata i destabilizacije ukoliko ode sa vlasti. Predstavlja se kao osoba koja rešava sve probleme i, ako ne bude tu, sledi katastrofa. Zato forsira atmosferu vanrednog stanja, imaćemo državni udar, makedonski, ukrajinski scenario... A imamo tabloide kao službeni glasnik Vučića i SNS. Jednog jutra videla sam na naslovnim stranama četiri tabloida piše „RAT“. Koleginica je čitala sigurno Tomasa Saza, to je proizvodnja socijalnog ludila. A ideologija, retorika i obredi političke organizacije valjda treba da deluju kao „terapeutska država“. Slavica Đukić Dejanović: Nije istina i uvreda je i za građane reći da čovek u koga veruje 60 odsto njih proizvodi ludilo. Naprotiv, on striktno traži da se radi. Iskreno govori o planovima, a građani ga podržavaju na demokratski način, na izborima. Vučić zavređuje pažnju kao lider koji u zemlji i inostranstvu promoviše iste sadržaje, i koji posle izbora sprovodi predizborne programe. Zašto se neko plaši da radi i poštuje volju građana - mora sebe da pita, a u svojim političkim opcijama potraži neki drugi ugao da bi bio prihvaćen, ne samo kroz napad na Vučića. Ivić: Argument da u nekoga veruje 60 odsto birača nije za mene odraz ispravnosti i dobre politike. To smo videli u istoriji. Uverena sam da ćemo se kao narod jednog dana stideti ovog perioda. Priča isto pre i posle izbora?! ’Ajde da vidimo plate i penzije. Govorio je 2014. „ne sme niko da dira u penzionere“, pa je smanjio i penzije i plate. Pričao je da je nemoguće potpisati Briselski sporazum, pa je potpisan, da Kosovo neće dobiti pozivni broj, dobilo ga je. NJegova energija je velika, ne sporim, ali bi za nas bilo bolje da je manja, jer nastupa kao svemoguć. I uvek pravedan, uvek nevin! Poput devojke koja kaže „mama, ponovo sam nevina, po četvrti put u pet godina“. Zašto mu narod daje podršku? Jer živimo u medijskom mraku, većina gleda Pink, televizije gde su rijaliti glavna tema, čita tabloide koji rade na mobilizaciji vanrednog stanja. U tim medijima Vučić se prikazuje kao jedini spasilac. Jedini koji radi. Jedini koji valja. Pričate o opoziciji, o nedostatku njenog programa, pa mi nemamo nijedan duel na određenu temu. To govori o neviđenom narcizmu. Možda nije u redu da o nekome govorim ovako, ali mislim da je strašno narcističan. Dejanović: Ako hoćete da se bavimo narcizmom, možemo da kažemo da postoje dve vrste - zdrav narcizam jeste uvid u sopstvene, realne kvalitete i način da se ideje koje imate promovišu i prihvate. Patološki narcizam je bolest koja se može konstatovati kod nerealno ambicioznih ljudi koji u lažnu istinu ubeđuju i sebe i druge. Vučić svakako ne pripada drugoj kategoriji. On ima rezultate i čak je prestrog prema sebi. Novi Tito i njegov kadar Dejanović: Članstvo u EU je definitivno naš politički cilj, a naravno da ne zavisi samo od nas. Vidite da se kontinuirano razgovara i radi na otvaranju poglavlja. Interes Srbije je da naša politika bude usmerena i na Istok i na Zapad, na tradicionalne prijatelje i na Brisel... Ivić:… I na Tiranu. Vučić stalno šalje dvostruko vezane poruke. Prvo veliko prijateljstvo, onda to začini lobanjama. Evroskeptik sam, ne dopada mi se Vučićeva politika, još manje način na koji je vodi, uslovljen njegovim narcizmom. Uveren je da ima misiju. Uplašila sam se kada je počeo 2012. da govori o „promeni svesti“ jer niko ne radi kako nalaže protestantska etika. Vidim da ljudi rade puno, tezgare da bi preživeli, ali problem je u upravljanju preduzećima i državnim institucijama. Imate ovog gospodina, zvali su ga Bata Santos 90-ih, jer je kažu, „uvozio“ kafu, inače, po obrazovanju keramičar. Kada se priključivao SNS-u, u formularima pristupnice na pitanje šta ste po zanimanju, pisalo je keramičar. Sve je to lepo, može on da bude potpredsednik stranke, i gradonačelnik Kruševca, ali ne i šef BIA. Vraćamo se u Rankovićevo vreme? On je onda Ranković, a ovaj je Tito? Imate Babića koji ni po čemu ne zaslužuje da bude šef Koridora. I, šta ćemo reći mladim inžinjerima koji su pozavršavali fakultete? Da im šef nema u građevinarstvu dan radnog staža i o tome ništa ne zna. Mogla bih da nabrajam razne vlasnike pečenjara na čelu EPS, kupce diploma i falsifikatore doktorata na čelnim funkcijama koliko hoćete. Dejanović: Sa radošću se sećam kada je Broz, radnik, bio na čelu države u kojoj je narod živeo srećno, zadovoljno, opismenio se, imao pravo na zdravstvenu zaštitu, on se sa pozicije radnika nametnuo. Ivić: Da, Vučić bi da je Tito. Dejanović: Ne bih rekla da Vučić ima ambicije da bude Tito, ali poštuje pozitivno iz tog vremena. Vučić je večiti učenik, to mu je jedna od prednosti. Nije on sebi dao poziciju najpopularnijeg političara, već narod. Inače, nije sramota raditi pošteno bilo koji posao. O Gašiću na funkciji prvog čoveka BIA treba da govorimo kada prođe mandat, kad budemo ocenjivali njegov rad. Kritikovali smo ga kada je uradio nešto što nije u redu. Sloboda je zagarantovana i onima koji odsluže zatvorsku kaznu. Hoćemo li nekome ko napravi i vrlo grubu grešku i vređa dostojanstvo drugog dati šansu da to ispravi? Uvek dajem drugu šansu. Ivić: Obaška ovo keramičar, to je bio samo moj uvod. Afera sa helikopterom je strašna i Gašića je diskvalifikovala za bilo koju visoku funkciju. Jedina njegova kvalifikacija je lojalnost Vučiću. Kada imamo dvorske šefove BIA, dvorske šefove Koridora, dvorske direktore, možemo da radimo 24 sata, da ne spavamo, ali nećemo daleko stići. Dejanović: Vučić pravi tim sposobnih ljudi za koje veruje da će umeti dobro da urade poverene poslove. Nisam ja lojalna pojedincu, pa ni Vučiću, već politici Vlade. Makroekonomska stabilnost, bolji kvalitet života, najava većih plata, zapošljavanja, dovođenja investitora jesu dobri koraci. Mnogi bi voleli da su u Vučićevom timu i mnogi se preporučuju. Pogledajte sastav Vučićevih saradnika. Nisu to bivši radikali. Pa to su ljudi iz DS, DSS, G17… koji uviđaju perspektivu države i zato su se orijentisali... Ivić: ...Orijentisani na fotelju, izvinite. Dejanović: Nisu se orijentisali na fotelju. Ivić: Oni su se orijentisali na fotelju, na „silu u usponu“ i ekipu koja pobeđuje. U opoziciji nemate moć, nemate ništa. Ko voli vlast i moć pritrčaće Vučiću brzo. Ko su ti ljudi? Otpadnici iz stranaka koji su se nagodili sa režimom i prešli na privremeni rad kod Vučića. Ipak, pet, šest, maksimalno deset godina je svakom diktatoru na Balkanu rok trajanja, videli smo kod Gruevskog i drugih. Dejanović: Na vlasti su normalni ljudi, i u opoziciji i u vlasti. Politika ponekad iziskuje vokabular koji može ličiti na nešto što… Ivić: Na Marjana Rističevića, kao paradigmu parlamentarnog života?! Tragedija! NJihova tragedija pre svega, ali i tragedija svih nas. Nevaspitanje, primitivizam, urušavanje Skupštine kao institucije. Dejanović: Slažem se da toga povremeno ima, ali na svim stranama. Ivić: Imamo ljude koji se razobručeno ponašaju, krajnje bezobrazno i u nedostatku argumenata… Dejanović: ...Pa nije valjda da je samo na vlast fokusirana ta konstatacija, moja cenjena koleginice. Iako, ima toga, slažem se. Skupština kao ludnica Ivić: Želim da kažem, pošto kao i koleginica, volim svoje pacijente, da ih ne volimo, ne bismo radile ovaj posao i čini mi se kad bih nekome tako olako rekla „ma pusti ga, on je lud, pusti ga, nek radi dalje“, ne, to nikada! Znate, lud čovek je često najveći neprijatelj samom sebi. A ta ekipa tamo nije nikada luda na svoj račun. Oni su „ludi“, ali uvek na tuđ račun. Da izvređaju, lažu, da vas provuku kroz „toplog zeca“, da budu agresivni, i na taj način stvaraju lošu i ružnu atmosferu, da uzimaju slike tuđe dece pa pokazuju po Skupštini, da se stvara atmosfera lova na veštice. Dejanović: Skupština je nosilac demokratskih procesa. Sve više ima dijaloga. Neprimerena je zloupotreba ličnih svojstava i poslanika i političara i običnog čoveka u političke svrhe. Toga povremeno ima, ali se ne može usmeriti samo na vlast ili opoziciju. Dobro je što je obezbeđena javnost u radu Skupštine, da građani vide kako im se predstavnici ponašaju i da, kada naredni put odlučuju, to imaju na umu. Ali nikako ne mogu da se složim da se sve negativno pripisuje vladajućoj većini, a Vučiću svojstvo natčoveka. On ostavlja povoljan utisak na najveći broj političara u regionu, evropskim institucijama, pa i u svetu, od Merkelove do Putina. On dovodi investitore, aktivan je u komunikaciji sa poslanicima, ima pozitivnu energiju, a i vi je proglašavate posebnom. Radi se o odgovornom i vrednom čoveku sa motivacijom da najbolje uradi svaki posao za Srbiju. EU, Rusija i strani investitori Ivić: Za razliku od vas i mene koje smo se dokazale u svojim strukama, lečeći ljude i učeći studente, Vučić nije pod kapom nebeskom radio ništa drugo nego je samo držao banku u Skupštini, i bavio se politikom sve vreme. Zašto njega jako vole stranci? Daje rezultate. Šta zanima Angelu Merkel, Brisel, Vašington? Stav oko Kosova. On se praktično oprostio od Kosova. Predao ga, narodu priča laži. Dejanović: Šta ćemo sa 130.000 novozaposlenih? Ivić: I dao je Kosovo. Kojih 130.000? Deo čini partijsko zapošljavanje, nema dileme. Drugo, nisam protiv dovođenja stranih investitora, ali uslovi su sramotni, jer dajemo 10.000 evra za radno mesto, a čovek prima 200 evra i, pošto imamo robovski Zakon o radu, radnik nema pravo ni da se sindikalno organizuje. Kako da ne vole stranci Vučića? Otvorio im koloniju usred Evrope sa belim hrišćanima. Super! Dao im Kosovo, odlično! U regionu nije tačno da ga vole, sa Zaevom se odmah posvađao, sa Milom... Dejanović: On mora od neprijatelja da pravi prijatelje da bi Srbiji bilo bolje. Drugo, ne znam da li je bolje dovoditi strane investitore i zapošljavati ljude ili u bescenje rasprodavati zemlju, kao u doba pljačkaške privatizacije u vreme Koštunice, uz ogroman stepen bede i poniženja. Ova vlada je napravila napor da što više ljudi živi od svog rada, što je stvorilo uslove da plate i penzije budu realne, sa tendencijom povećanja. Ivić: Plate i penzije su otete, umanjene, a ne veće! Dejanović: Penzioni fondovi su bili prazni. Moglo je doći do kolapsa da nijedan penzioner ne primi ni dinar a sada se penzioni fondovi pune. Ivić: Pokazatelji nisu u Informeru, nisu na Pinku, pokazatelji su u životu ljudi i ova uplašenost… Dejanović: O kom strahu pričate? Statistika pokazuje da anksioznih poremećaja imamo koliko i u regionu i u svetu, ne više, ali ostavite Vučića, dajte neki predlog da bude bolje. Ivić: Kako kada nemamo prostora, nije bilo nijedne debatne emisije. A strah kod ljudi u Srbiji caruje. Vučić je uspeo da narodu promeni svest i da od slobodarskog naroda napravi za egzistenciju uplašene podanike. Dejanović: Debatujte sa Vučićem svakog poslednjeg četvrtka u mesecu kada dođe u parlament. Ivić: Čekajte malo, znate kada je to bilo poslednji put? U oktobru, a sad je jun! Dejanović: Da je dolazio u predizbornom periodu rekli bi da zloupotrebljava poziciju premijera i kandidata. Skupština nije radila, pa nije ni bilo mogućnosti da dođe. Uticaj vlasti na (ne)normalnost Ivić: Patologija ove vlasti se odražava na patologiju društva. Na primer, imali smo četiri samoubistva u 48 sati, motiv - siromaštvo. Dejanović: U svim državama ima suicida. Kod nas nema više samoubistava, depresivnih i anksioznih nego u regionu. Kada studenti to ne znaju oni padnu na ispitu. Ivić: Vidite, koleginice, kada radnik Goše koji 20 meseci nije dobio platu... Dejanović:... Prestao je da je dobija kada ova vlada nije imala uticaja na to. Ivić: Poslednjih 20 meseci nije dobijao platu, a ova vlada, koliko znam, već pet godina je aktivna. Slušamo stalno „bivši režim“, pa vi ste bivši režim, bivšiji od svih. A država mora da uradi nešto da ljudi budu zdraviji. Taj čovek da je imao normalnu platu ne bi bio doveden u takvo stanje da za njega nema kuda. Za određene stvari ipak država treba da snosi odgovornost. Dejanović: Nemojte targetirati premijera i vladu ako neko digne ruku na sebe jer se to događalo i događaće se kada i ova garnitura bude u opoziciji. Ivić: Imate premijera koji se ponaša kao srednjovekovni kralj kome ljudi dolaze po pravdu, on je mačem deli, tebi ću dati, tebi neću, tebi ću odseći glavu, tebi neću... Vučić stalno govori u prvom licu: „dao sam, ne dam, dovešću, dozvoliću, zabraniću...“. Dejanović: Kada biste sarađivali sa Vučićem znali biste da se radi o vrednom čoveku koji bi vam podelio zadatke koje biste bili u stanju da realizujete. Ivić: Nisam stekla utisak tog šarma, već autoritarnosti i vladavine strahom i pretnjama. A kada nešto nije u redu ide visok pritisak, zacrveni se, odlazi, nije mu dobro, tolerancija na kritiku nula. Dejanović: On je čovek, ne samo energije nego i emocija. Ivić: Emocije imaju i drugi. Dejanović: Kao vi i ja. Vrlo je sličan drugim ljudima. Ali kada bi neko izanalizirao sve što ste rekli - on je Supermen. Ivić: On ima poluge vlasti, medije, sudove, novac, sve. On je taj koji ljubi i neguje vlastitu svemoć. Čovek je napravio privatnu državu - AVokratiju. Dejanović: Ništa jače no što su imali Sloba, Koštunica, Tadić. Ako vas okolnosti dovedu da ga bolje upoznate videćete u kolikoj ste zabludi. Ivić: Ne, hvala, nemam želju za pojačavanjem bliskosti. O Dačiću, Vulinu i kameleonima Ivić: Samo neko ko stremi samo svom interesu može da se menja kao kameleon. Takvo ponašanje su stari psihijatri poput Hendersona i Gilespija nazivali „moralno ludilo“, danas je to čuvanje stranačkog interesa. Dejanović: Tranzicija i period ekonomske nemoći nas je doveo u poziciju da su se leve i desne opcije izmešale i, dok se ne vratimo na poziciju ekonomske sigurnosti, razlike će biti male. Na ekonomskoj i političkoj stabilnosti treba da rade sve opcije da bismo se u normalnoj državi iznijansirali. I da bismo koleginica i ja polemisale kako obezbediti bolji život radnika, ja kao levičar i ona koja je desni centar. I tu bismo se razlikovale filigranski. Ivić: Aleksandar Vulin, Vučićev kerber, treba da radi na tim pitanjima, a u poslednjih pet godina ne znam da li su doneta dva socijalna zakona. Vulin je zadužen za zapaljive nacionalističke govore zbog kojih posle Srbi na Kosovu i Metohiji i u Hrvatskoj trpe posledice, za etiketiranje opozicije i ne može da prežali vreme kada je kupao opoziciju šmrkovima, on bi to najradije i sada. Dejanović: Za mene nijedan kolega, makar imao dijametralno različit stav nije kerber. Vulin vokabular prilagođava građanima koji mu veruju. Takav kakav je, radan je i vredan i zato se dugo zadržao u kabinetu premijera. Ivić: O kom čoveku govorite? O Vulinu? Prosto čovek ne može da prepozna o kome govorite. Da, priča se da ima vilu na Dedinju, odakle, niko se nije bavio. Znamo kako je teško i Bratislavu Gašiću, godinu i po bez fotelje. Vladajućoj ekipi koja sada vodi Srbiju nije važno ni obrazovanje, ni radno iskustvo, ni sposobnost, nego isključivo lojalnost vođi. A Vulinu je lojalnost vođi u krvi. Dejanović: Da vidimo šta će uraditi i onda da ga kritikujemo, hvalimo, ocenimo. Ivić: Mi više nemamo vremena za gubljenje. Ovo treba da bude vlada a ne vežbaonica u kojoj će biti neki kadrovi koji će se vežbati vlasti u resorima o kojima ne znaju ama baš ništa.