Naprednjaci devastirali i vojno školstvo

Svedočimo urušavanju Vojske i Ministarstva odbrane kao jedinog reformisanog sistema, koji je, upravo zato što je modernizovan i reformisan, predstavljao branu nekontrolisanoj zloupotrebi institucija koja je na snazi u našoj zemlji već pet godina. Danas, MO kao usputna stanica kadrova SNS predstavlja servis vladajućeg režima i izvor zvanja bez znanja. Sa vizijom da školujemo najkvalitetnije ljude i da po tome budemo prepoznati, tim kojim sam rukovodio kao ministar odbrane pristupio je reformi vojnog školstva. Uz mnogo problema i spoticanja, reforma je kulminirala osnivanjem Univerziteta odbrane 2011. godine, koji je kreiran kao osnova za razvoj modernog i kvalitetnog sistema vojnog obrazovanja, sa ciljem da postane regionalni centar za školovanje i usavršavanje vojnog i vojnomedicinskog kadra. Modernizovali smo nastavni plan i program, unapredili saradnju sa vojno-obrazovnim ustanovama drugih zemalja, povećali broj pripadnika stranih oružanih snaga na školovanju u Srbiji, povećali interesovanja mladih za školovanje i podigli ugled vojne profesije. Osnovali smo i Visoke studije bezbednosti i odbrane (VSBO), u sastavu Škole nacionalne odbrane, kako bismo školovali kadar osposobljen za multidisciplinarno analiziranje savremenog bezbednosnog okruženja. Aktuelni ministar odbrane Zoran Đorđević je na početku školovanja 6. klase VSBO izjavio da je broj polaznika ograničen, što čini ovaj vid studija prestižnim. Broj polaznika je definitivno poslednja stavka prestiža, već su to intelektualna dostignuća polaznika i sprovođenje vrhunskih istraživanja. Međutim, imajući u vidu ograničeni broj mesta, zbog učešća državnih funkcionera, Školu nisu pohađali kadrovi kojima bi takva znanja zaista pomogla u budućoj karijeri. Ogroman reformski trud postepeno se diskredituje, a vojno školstvo devastira kontinuiranim upisom nedostojnih stranačkih kadrova koji se šalju na školovanje da bi obezbedili u svojim biografijama bar jednu ispravnu diplomu visoko cenjene obrazovne institucije. Ako se pogledaju biografije poslednje klase polaznika vladajućeg establišmenta pri VSBO, možemo da primetimo da su dr Nebojša Stefanović i dr Siniša Mali optuženi za plagijat i još uvek nisu dokazali suprotno, pri čemu ministar unutrašnjih poslova celokupno školovanje bazira na sumnjivim diplomama. Pod pretpostavkom da se biraju najstručnija lica za ministre, onda postaje neshvatljivo da ih tek stečena ministarska pozicija preporučuje za školovanje. Paradoks je da i kad se pošalju na školovanje, oni ga ne završavaju, poput ministarke Zorane Mihajlović, ministra Lazara Krstića ili ministra Aleksandra Vulina 2014. godine. I kada ponavljači, poput ministra Vulina, ponovo upišu ovu prestižnu školu 2017. godine, paradoks postaje parodija. A u takvoj vrsti parodije najviše strada kredibilitet vojnog školstva, a i same Vojske. S obzirom na to da plediraju na visoke dužnosti u nacionalnom sistemu odbrane i bezbednosti, a sada obavljaju javne funkcije poput ministra Vulina ili poslanika Đukanovića, javnosti bi bilo interesantno da se transparentno objavi i pod kojom su dijagnozom svojevremeno oslobođeni služenja vojnog roka. Jer to bi, uveren sam, bio javni interes. Takođe, zbog transparentnosti i kredibiliteta naučno-obrazovnog kapaciteta VSBO i same Škole nacionalne odbrane, poželjno bi bilo staviti na uvid i stručne radove polaznika kako bi se sprečile priče o plagijatima, koje unižavaju ugled vojnog školstva. Ne ulazeći u tačnost kuloarske priče da su Vulin, Stefanović i Mali više odsutni nego prisutni na nastavnim aktivnostima, iz dostupnih javnih informacija očigledno je da nisu prisustvovali studijskim putovanjima. Ukoliko na kraju ipak dobiju diplome, vojno školstvo će pretrpeti najveću štetu. Shodno navedenom, u ime svih koji su radili na formiranju Univerziteta odbrane i na reformi vojnog školstva, apelujem na ministra odbrane da prestane sa praksom uništavanja kako vojnog školstva, tako i vojnog poziva. U izgradnju celog sistema uloženo je mnogo truda, znanja, energije i entuzijazma, a za rušenje kredibiliteta dovoljan je samo lični i partijski interes.