BIA će se igrati s Gašićem

O tome ko je sklonio policijskog inspektora Dalibora Karanovića, suspendovanog nakon pisma Zvezdana Jovanovića da „zauzda svoje besne pse“, ko i kako vlada policijom, ko prikriva partijske činovnike kriminalnog dosijea i zašto na administrativnoj granici 50 najobučenijih policajaca za obrok deli jedno pile, za NIN govori Veljko Mijailović, predsednik Policijskog sindikata Srbije. Kome smeta Dalibor Karanović? Nekome ko se plaši Zvezdana Jovanovića i onima koji su dugo gubili profit od trgovine narkoticima. Ovaj slučaj govori da je na tužioca koji je Sektoru unutrašnje kontrole izjavio da u postupanju Karanovića nema elemenata krivičnog dela vršio pritisak viši javni tužilac, da bi ishod slučaja bio suspenzija. Šta to govori? Da je neko iz vlasti, neko iz viših organa vlasti, u pravosuđu, motivisan nečijim pozivom doneo takvu odluku i vršio pritisak na tužioca. Ministar? Zvezdan Jovanović je pisao ministru. Zanimljivo je da je od tog momenta Dalibor imao više pretnji, ali niko ništa nije uradio da bi zaštitio pripadnika policije, što govori da su sumnjive stvari u pitanju i da je neko iz vlasti umešan, ali i neke narko-grupe. Od suspenzije Karanovića, zaplena narkotika u Bačkoj Palanci je nula i to govori da je neko tendenciozno sklonio Karanovića sa ulice. I ovo je rezultat. Neko ga je sklonio da bi ubica Đinđića bio miran i da bi roba mogla da se prodaje. Policijom upravljaju partijski kadrovi, profesionalce drže u zapećku. Dešava se da policija ne postupa u skladu sa Krivičnim zakonom Srbije i Ustavom, jer policajac nije dobio odobrenje nekog političkog komesara da, kako mi kažemo, postupa po određenoj osobi. Ministar Stefanović je previše ingerencija dao sebi i bukvalno kontroliše sve, iako imamo Sektor unutrašnje kontrole koji bi trebalo da je autonomni organ. Ovom telu ministar izdaje sve naloge, sve naredbe. Kakvi su njegovi rezultati? Rezultat je primena selektivnih policijskih ovlašćenja i selektivno upućivanje policijskih službenika na izvršenje policijskih zadataka. Recimo, radimo neke grupe, a druge ne. Zato što je to politički tako projektovano. Znači li to da postoje politički nedodirljivi? Imali smo dojave raznih kolega, koje ne smem da imenujem iz razloga njihove bezbednosti i ne smem da kažem o kojim policijskim upravama se radi. Oni su imali kao predmet obrade nekoga iz vladajuće koalicije. Ali nisu smeli da postupaju protiv tih lica, bez obzira na to što je nedvosmisleno utvrđeno da postoje krivična dela i dokazi za to. Još su posle bili šikanirani, premeštani, suspendovani… E, to je negativna klima koju je proizveo ovaj politički aparat u samom ministarstvu. Bilo je predmeta, istraga naših kolega o kojima nisu smeli da obaveštavaju tužioca, niti da upućuju krivične prijave tužilaštvu jer su morali da traže saglasnost MUP-a, jer je reč o prijavama osoba koje pripadaju političkoj većini. Ne možete da „radite“ predsednika opštine ako je iz bilo koje vladajuće partije ili pripada korpusu vladajućih stranaka. Nekog drugog, da. Iz sličnih razloga aboliran je odgovornosti Zvonko Veselinović, konkretno zbog navodne bliskosti sa vlastima i premijerom? Koliko je tačno da je kod njega pronađeno tri kilograma narkotika? I mi smo čuli takvu informaciju da je privođen, uhapšen sa narkoticima, ali da je na kraju sudskog epiloga oslobođen. Kako funkcioniše taj partijski mehanizam unutar policije? Ako ne dozvoljavate pripadnicima policije da u skladu sa zakonom rade svoj posao i izdajete naređenja suprotna zakonu, a onda vam narede da uradite to i to iako to nije u skladu sa zakonom - kako vam to zvuči? To su zloupotrebe. I to je problem. Svakodnevno razgovaram sa mnogo profesionalaca i mnogi od njih imaju iste primedbe. Imate slučaj policijske Uprave za Beograd. Desi se nešto što bi trebalo da pripada njima, ali ne radi to Treće odeljenje koje je jedno od najjačih u Evropi, specijalizovano za krvne i seksualne delikte, nego se predmet prebacuje u kabinet ministra, pa odatle na SBPOK. Neko tu hoće nekoga da zaštiti ili prikrije. Premijer je upravo došao na vlast uz gromoglasne najave o borbi protiv korupcije i kriminala. Kako biste ocenili njegove rezultate pet godina kasnije, kada napušta tu funkciju? Kakvi su rezultati ovog ministarstva? Pa takvi da su recimo policajci koji su dobili pomorandžu ili keks od građanina dok su radili izloženi suncu, snimljeni, naši su ih stručnjaci snimili, i dobili su disciplinsku meru - prekid radnog odnosa. A nabavke bez tendera prolaze. Godinu dana smo insistirali da Sektor unutrašnje kontrole proveri pomoćnika ministra Mirjanu Nedeljković. Čak nije bila član tenderske komisije, ali je kompletna tenderska dokumentacija stajala kod nje u sefu, što je zabranjeno, takođe. Pa su sklapani neki ugovori sa fantomskim firmama za nabavke za policiju ogromnih vrednosti - za kape, cipele, prsluke… Smenili su je tek nakon godinu dana pod istim tim optužbama da nije radila kako treba kada su tenderi u pitanju. Imate zamenu teza, na primer namerno se dovodi policija u poziciju da ima loše uniforme, loše čizme, i onda se vrši pritisak iznutra da sindikat napada ministra, a u stvari činite im samo uslugu. Čije su to firme? Nekoliko firmi smo proveravali i pronašli da imaju jednog zaposlenog, ili dvoje, i dve hiljade dinara prometa. Te firme dobijaju milionske poslove. To je zadihtovana priča jer se uvek ide na poverljive nabavke. Nabavke od krucijalnog značaja treba da budu strogo poverljive. Ali ne možete i naoružanje i olovku i patike i džemper… da stavite pod zajednički imenitelj i da ih vodite sve kao strogo poverljivu nabavku. Kakve veze ima džemper sa poverljivom nabavkom? Ko stoji iza nabavke naoružanja za policiju? Glavni čovek je ministar. Je li tačno, kao što se spekuliše, da ministrov otac pripada lobiju za trgovinu oružjem? Čuli smo to. Jeste li čuli nešto o stvarnim namerama onih koji žele da destabilizuju našu zemlju, u smislu državnih udara, pokušaja atentata? Nije slučajno što se BIA niti u jednom od tih državnih udara, ili atentata, nije oglasila javno, što znači da su svi ti političari vrlo bezbedni. Tako da se ne radi ni o kakvim atentatima, nego o ko zna kakvim političkim spinovima. Da je bilo indicija, intervenisala bi BIA, imali bismo uhapšene, mrežu tih lica, bilo šta. Prema tome, izvedite zaključak šta je posredi i šta je bio cilj takvih akcija. Možda će sada dolazak Bratislava Gašića na čelo BIA da promeni stvari i razotkrije sve te akcije? Mnogo je profesionalaca u BIA, rade taj posao više od 20 godina, imaju obaveštajne mreže, ozbiljne saradnike. Dolaskom na čelo BIA čoveka koji to nema, ne može se ništa postići. Ne možemo sada vi ili ja da se pojavimo i kažemo da bismo da upravljamo BIA, a ne znam ni kako taj sistem funkcioniše, ni šta konkretno treba da radim. I kako će on da sprovodi mere? Koje mere kada ne zna šta sve obuhvata rad BIA. Hoćete da kažete da će to Gašić da se igra Bezbednosnom agencijom, ili će BIA da se igra sa Gašićem? Mislim da će pre biti ovo drugo. Ili će kriminalci i narko-klanovi da se igraju državom? Znate, koji god sistem da dođe, koji god režim da je na vlasti i kakva god da su partijska nameštenja, uvek postoji deo onih profesionalaca koji sve znaju šta je taj režim radio i ko je gde bio. Da li će neko posle odlaska sa vlasti odgovarati jednog dana, to ostaje da vidimo, ali u svakom slučaju građani treba da znaju da postoje vrlo ozbiljni profesionalci i u MUP i u BIA i u VOA, koji će jednog dana svedočiti kada osete da smo postali slobodno društvo, da niko nema uticaja na tužioca, sudije. Doći će i to vreme. A da li će to biti za vreme ove vlasti? Mislim da ne. Zašto ne reaguju kada vide Marijana Rističevića kako izvlači fotografije novinara u Skupštini, etiketirajući ih državnim neprijateljima? Služba to radi? Ne možete da postupate jer imate šefa kojem ne smete to da spomenete jer dovode šefove po partijskoj pripadnosti. Ne reaguju ni kada vide da niko ne štiti te građane, dok se njihovi životi ruiniraju, to izvlačenje slika je najmanji problem? Ako je neko strani plaćenik, država po zakonu mora da reaguje. Ima pravilo, špijuni se ne hapse. Imena se obelodanjuju. U ozbiljnim državama. Bez obzira na to da li ste ga identifikovali, ne možete to da kažete javno. I oni se hapse inkognito, a ne izlazite s njihovim imenima u medije i prozivate ih imenom i prezimenom. Tako da onda gledate reakciju države. Ona ne postoji. Što znači da je to laž. A na taj način hoćete da obmanete narod, prikupite jeftine političke poene i time anulirate sve što ste loše uradili. LJudi se osećaju poniženo. Ali živimo u državi gde je egzistencija dovedena do ivice, imate porodicu, kredit, i šta da radite? Ucenjuju ih političari? Prva ucena usledila je kada je bio planiran otkaz 1.500 ljudi u MUP-u. Bio je to projekat, u stvari, zastrašivanja. Da ne razmišljaju ni o čemu već da li će danas ili sutra da dobiju otkaz. A to što je policija slabo plaćena, 30.000 dinara prosečno, pa to je samo zato da se mi ne bismo ozbiljno bavili našim poslom. Vi ne treba da budete bogat čovek u policiji, nego pristojan čovek koji može da živi od svog posla i da budete fokusirani na poslove koje vam je poverila država. Ako ste siromašni i konstantno razmišljate kako da preživite mesec, ne možete da se nosite sa visoko organizovanim kriminalcima. Ostavljeni ste da se bavite samim sobom a ne njima. A kada treba da se gine, kada država poziva, ide sirotinja. Ne znam da li je ikada iko od političara došao na bilo koje potencijalno rizično događanje. A, ne, ali su spremni da huškaju na sukobe, da bi prikrili nedostatak rezultata. Mi smo trideset godina žrtve tako jeftinih priča. Laka meta za korupciju? Naravno. Ne možeš da rešiš egzistenciju i 'ajde da radiš kao obezbeđenje za pedeset evra dnevno. Predložili smo da policija organizovano obezbeđuje lokale, kafiće, klubove. Odbili su. Neće niko da policajac vidi s kim je ko sedeo od političara. Dosta rukovodilaca u MUP-u susreće se sa raznim licima iz kriminogenih sredina po splavima, kriju se ko zmija noge. Ali ima ljudi koji ih fotografišu, dostave da to imamo u arhivi, da bismo znali u kom pravcu se stvari kreću. Onda vidite sutradan taj isti vam drži nekakva predavanja o borbi protiv kriminala i korupcije. A nikada se niko nije zapitao odakle policajcu na visokoj poziciji ili političaru bogatstvo, nekretnine. Prozivali ste pomoćnika ministra policije? Slobodana Malešića smo javno pitali da li je kupio u centru grada stan za keš, „audi 6“ za keš, supruzi koja radi u BIA, BMV 3 za keš. Nije bilo odgovora. Mislili smo da će to inicirati Unutrašnju kontrolu, da proveri. Ali, ne. Policajaci na nižem nivou odgovaraju za svakakve gluposti, Ministarstvo pravi od toga petparačke priče. Imate i ministra odbrane, koji nije kvaran čovek, čak, ne znam je li bio šofer Jorgovanke Tabaković, ali se možda obrazovao u međuvremnu i to nije sporno. Ali on ne može niti jednu odluku da donese bez konsultacije sa premijerom. Zašto onda iz budžeta odlazi novac za njegovu platu? A naši policajci u Kopnenoj zoni bezbednosti mnogo puta su ostajali bez smeštaja i hrane. Poslednji put smo se obraćali Ministarstvu nekoliko puta, ignorisali su nas. Oni žive u kabinetima, jedu ekskluzivniju hranu i kada im kažete da tamo na granici neko nema uopšte hrane a treba da obavlja najspecifičnije i najsloženije zadatke, proglase vas lažovom. Pojavi se odmah gospođa Ivković Popović, veliki stručnjak iz oblasti policije, da vam kaže da ste lažov. O.K. Onda, kada smo ih naterali da pitaju šta ima policija u toj oblasti na meniju jednog dana, čuli su odgovor: „Jedno pile je ostalo u magacinu, na 50 pripadnika“. Obrok je tako obilan da dobijete prženicu i čašu jogurta za doručak, posle kojeg morate na zadatak 40 kilometara peške uz granicu. Vrtoglavice, malaksalost, to ove u Ministarstvu ne interesuje, to nisu problemi jer njihove dnevne potrebe su zadovoljene, jedu u haj klas restoranima, a policija otpatke od hleba koji je ostao od pre 10 dana. Imate li vi neki pokazatelj o borbi ove vlasti protiv kriminala i korupcije? ’Ajde da sačekamo da ministar Stefanović, doktor, to objavi, svi ćemo da verujemo u to. Sumnjate u doktora Nebojšu?