Naprednjački slonovi u staklarskoj radnji

U utorak 30. maja, dok je Tomislav Nikolić pakovao stvari na Andrićevom vencu, Privredni sud u Kragujevcu odbio je da pokrene stečaj u Srpskoj fabrici stakla u Paraćinu, ali time problemi nisu rešeni. Pre tri godine sve je izgledalo drugačije. Nikolić je bio ubeđen da za tu firmu dolaze bolji dani, a bar potajno se nadao i drugom predsedničkom mandatu. U prisustvu Cvetana Vasileva, vlasnika KTB banke, bugarskih firmi Rubin i Glas industri i srpske staklare, predsednik Srbije je 10. februara 2014. pustio u rad 20 miliona evra vrednu novu peć za proizvodnju boca i tegli, uveravajući sve da će fabrika u Paraćinu godišnje izvoziti „najmanje 30 miliona evra“. U međuvremenu bugarska „investicija veka“ pretvorila se u još jednu propalu privatizaciju, u kojoj bi deblji kraj, uz 800 zaposlenih i dva javna preduzeća, EPS i Srbijagas, mogla izvući i država Srbija. U međuvremenu je za Cvetanom, a potom i za njegovom suprugom Antoanetom Georgijevom Vasilevom, raspisana Interpolova poternica, ali to očito bugarskom tajkunu nije nepremostiva prepreka za biznis u Srbiji. Najnovija afera ima i dve dodatne dimenzije, međudržavnu - Bugarska želi da naplati što više potraživanja KTB banke u stečaju pa bi mogla od Srbije zatražiti da vrati zajam koji je TKB odobrila staklari – i političku, jer su se u Paraćinu žestoko i prvi put javno sukobila dva visoka funkcionera SNS, Milorad Pušica, član Glavnog odbora i Dušan Adamović, član Izvršnog odbora i nekadašnji poverenik naprednjaka za Srem. Uz to je Pušica predsednik, a Adamović član Nadzornog odbora staklare, prvi je protiv stečaja, a drugi za njega. Ni u čemu se ne slažu, osim što su za Politiku rekli da SNS „nema nikakve veze sa ovim sukobom“, ali obojica nastoje da dobiju podršku vrha SNS-a, posebno Aleksandra Vučića. Sam stečaj staklare i ne bi bio neko iznenađenje, jer joj je račun od 18. septembra 2014, sa kratkim pauzama, u blokadi već 660, a neprekidno 190 dana zbog duga od 625,6 miliona dinara. Mnogo veće iznenađenje je što stečaj nisu pokrenuli EPS i Srbijagas (početkom februara dug za gas premašio je dve milijarde dinara, a za struju je u poslednja četiri meseca povećan sa 477,2 na 611,7 miliona dinara, tako das staklara samo Srbijagasu i EPS-u duguje više od 21 milion evra), ni Bugarska zbog stečaja KTB banke, preko koje je Vasilev finansirao SFS, već privatna firma Veksilum Balkan iz Čačka, čiji je direktor izvesni Slobodan Spasojević. Najveće iznenađenje je, ipak, da je mala čačanska firma, osnovana 24. februara (u petak), uspela da ekspresno, za samo dva radna dana (ponedeljak i utorak) preuzme 47,28 miliona evra vredne dugove SFS i da mesec i po kasnije, 18. aprila zatraži stečaj u staklari. Upravo zbog toga mnogi sumnjaju da se iza ove operacije krije Vasilev, da mu je cilj da izigra ostale poverioce i da zaobilaznim putem, preko posrednika, ponovo preuzme staklaru. Od takvog raspleta strahuju i u Bugarskoj, pa je privremeni stečajni upravnik bivše firme Cvetana Vasileva poslao dopis da je Glas industri vlasnik potraživanja od SFS, a ne čačanski Veksilum Balkan, koji je sa novčanim ulogom od 1.000 dinara osnovao austrijski Vexillum SB. Sumnje podgreva i činjenica da je direktor firme iz Austrije Stefan Benčev rođen u bugarskom zaseoku Dolni Vadin, u kome nema ni 200 stanovnika, a već je radio za Vasileva u KTB banci, pre nego što je propala. Ionako komplikovanu situaciju u SFS dodatno je u novembru 2015. iskomplikovala odluka Vasileva da navodno proda svoj udeo dvema firmama srpskog trgovca oružjem, Petra Crnogorca. Ta vlasnička promena nikada nije ozvaničena i u Centralnom registru hartija od vrednosti još stoji da dve firme Cvetana Vasileva (obe u stečaju) Rubin i Glas industri, zajedno imaju 99,88 odsto akcija SFS. Petar Crnogorac, direktor i vlasnik CPR impeksa, a posredno i Tehnoremonta (CPR impeks je stopostotni vlasnik Tehnoremonta) govorio je da se na kupovinu SFS odlučio da bi „pomogao srpskoj privredi i Vladi Srbije“. Sada je pomoć i njemu potrebna, jer je od 28. aprila i njegov CPR Impeks u blokadi zbog duga od 3,6 miliona dinara, a staklara je u predstečajnom postupku. U finišu borbe pukla je i „naprednjačka“ tikva, jer su se žestoko sukobili Pušica i Adamović. Pušica i otac vlasnika CPR-a Svetozar Crnogorac (član Nadzornog odbora SFS) su se do poslednjeg daha protivili stečaju. Pušica tvrdi da iza toga stoje „kriminalci iz Bugarske i to preko firme koja u momentu podnošenja zahteva za stečaj nije imala ni otvoren račun“. To su fiktivni dugovi i ako Veksilum Balkan od SFS kroz stečaj naplati 47 miliona evra, za sebe će zadržati 15 odsto, a 85 odsto uplatiti firmi na Sejšelskim ostrvima, više puta je javno ponovio Pušica, koji je sa Crnogorcem preko pravnog zastupnika staklare republičkom Tužilaštvu za organizovani kriminal podneo krivične prijave protiv „organizovane kriminalne grupe“, u koju je svrstao bivšu direktorku Vericu Matković, Vasileva, Slobodana Spasojevića, direktora Veksilum Balkana i Dušana Adamovića, doskorašnjeg stranačkog kolegu, sada najljućeg neprijatelja, koji smatra da je stečaj - najbolje rešenje. „Stečaj bi bio spas za fabriku, jer bi omogućio da dalje radi i da pronađe strateškog partnera. Sadašnji menadžment, koji predvode Pušica i Svetozar Crnogorac, doveo je SFS na rub propasti“, uzvraća Adamović, negirajući da ima bilo kakve veze sa Vasilevim i firmom Veksilum Balkan iz Čačka. U ovoj rašomonijadi ima mnogo čudnih stvari. Pušica je najžešći protivnik stečaja, tvrdi da je dug staklare od 47 miliona evra fiktivan, a pre nešto više od dve godine ta potraživanja otkupio je Korp investment iz Beograda. U to vreme direktor te firme bio je izvesni Stanimir Prelić, a 16. decembra 2016. umesto njega na to mesto postavljen je upravo Pušica. Nekoliko meseci ranije u APR je promenjen i vlasnik Korp investmenta - izbrisan je Glas industri Cvetana Vasileva i umesto njega upisana zemunska Mitona, iako je u međuvremenu Glas industri otišao u stečaj. Pri tome je Milorad Pušica i direktor Mitone, a njen jedini vlasnik je Ivana Pušica, njegova ćerka. U APR-a se ne mogu naći finansijski izveštaji Mitone za dve prethodne godine, u 2014. nije imala nijednog zaposlenog, rashodi su joj za celu godinu bili samo 1.000, a poslovni prihodi - nula dinara! Još čudnije je što je Korp investment od 30. marta do 1. oktobra 2015. bio vlasnik 47,3 miliona evra vrednih potraživanja od staklare, a u toj godini nije imao ni dinar prihoda, dok su rashodi bili 157.000 dinara. Kao ni Mitona, ni Korp investment u 2014. i 2015. nije imao nijednog zaposlenog. Ako je Pušica i „zaboravio“ tu epizodu, mnogi se, naročito zaposleni u staklari, sećaju da je u novembru 2015. obećavao kule i gradove. „Garantujem da će SFS za godinu dana, ne duže, raditi punim kapacitetom, da nećemo nikom dugovati ništa“, tvrdio je. Godinu i po od obećanja da nikome ništa neće dugovati, staklara je zbog neplaćanja dugova gurnuta u predstečajni postupak, a član GO SNS sigurno razmišlja da li je bilo pametno što se svojevremeno javno hvalio da je lično „garant da će CPR Impeks sprovesti ugovor sa bugarskom stranom“. Očito je za ovaj dil bila potrebna garancija mnogo jačeg igrača, možda baš onog čiju milost sada očekuje poraženi iz duela dvojice funkcionera SNS-a. Očito je da to misle i zaposleni, koji su 26. maja uputili pismo (u to vreme premijeru) Aleksandru Vučiću i ministru policije Nebojši Stefanoviću sa zahtevom da spreče stečaj, a u suprotnom su najavili radikalizaciju protesta. Kroz staklaru je za kratko vreme prodefilovalo mnogo zanimljivih likova sa jakim političkim biografijama. Do 23. oktobra 2015. generalni direktor bio je Boriša Vuković, nekada visoki funkcioner JUL-a, savezni ministar za spoljnu trgovinu i predsednik Partizana. Zamenila ga je Verica Matković, supruga bivšeg ministra za industriju i direktora Železare Smederevo Dušana Matkovića. Ona je smenjena 25. aprila ove godine, pa ispada da je supruga bivšeg potpredsednika SPS-a pala kao jedna od prvih „žrtava“ u sukobu dva naprednjaka, Pušice i Adamovića. Na njeno mesto izabran je Nebojša Bogdanović, ali je samo desetak dana kasnije Privredni sud u Kragujevcu imenovao Sašu Jovanovića za privremenog stečajnog upravnika. Ne bi bilo dobro da se pokretanjem stečaja stavi tačka na još jednu tužnu priču o privatizaciji u Srbiji. Pravosudni organi trebalo bi da se izjasne i o optužbama koje razmenjuju dve sukobljene strane u staklari. Tek kada i sudski organi kažu svoju reč znaćemo da li je propast paraćinske fabrike režirao bugarski tajkun i da li su srpski trgovac oružjem i dva funkcionera SNS-a u ovom „filmu“ imali glavne ili epizodne uloge.