Krivi što su dobili batine

Kad krenu batinaši na dan ustoličenja predsednika Srbije Aleksandra Vučića na sedmu silu, to kao da se nije ni dogodilo. Predsednik veruje da ne postoji granica boli koju srpsko novinarstvo danas ne može istrpeti. Mi, novinari da smo niko i ništa. Krhotine nekadašnjih supervizora vlasti. On tu ništa manje-više ne može dodati od onoga što nam je dao, a mi primili. Još poneka uvreda, primena sile, a onda izvinjenje, kao brutalni izraz cinizma umesto odgovora države (ako je ima) na napade na novinare i foto-reportere u danu njegove inauguracije. Snimci nabildovanih, istetoviranih momaka koji neke od naših kolega drže za vrat, okruženih masom pristalica SNS, kruže interno. Jer, unapred se zna da nema pravde protiv Vučićeve paravojske, momaka sa živopisnim dosijeima sa navijačkih tribina. Dobro, Vođa se izvinio. Kako to izvinjenje glasi? „Izvinjavam se u ime onih koji su hteli da provociraju na tim skupovima i novinarima koji su te provokacije hteli da snime, naročito se izvinjavam. Izvinjavam se i onima koji su dolazili zakonito i nezakonito”. Za Vučića „nigde nikakve tuče nije bilo, nema ničeg prijavljenog policiji“. Kao i obično sve što mu se ne dopada da vidi, nije se dogodilo. Kakva sila! Kakva moć demokratije, koju čuvaju istetovirani batinaši od novinara i foto-reportera Insajdera i Vajsa dok pokušavaju da fotografišu grupu krupnih momaka koja je polomila transparent protiv Vučića koji su nosili učesnici skupa „Sedam zahteva“ u danu u kome je postao predsednik. Kakav prizor. Novinari opkoljeni batinašima koji im prete da im ni policija ne može pomoći! Jasno je da je Vučićeva paravojska imala odrešene ruke da uradi sve da dan ustoličenja oslika idealnim. NJegova Srbija, njegov grad, njegovi mediji. Dok je njegova parapolicija u civilu bila spremna na primenu sile kao razjareni pitbulovi, policajci koji to jesu, pravili su se da to nisu. I da ih se situacija na terenu uopšte ne tiče. Šta je radila novinarka Danasa Lidija Valtner tog dana? Ugledala je, naslonjenog na ogradu, čoveka sa transparentom koji ne ide u prilog Vučiću. Razgovarali su kratko. A kada je podigla telefon da slika čoveka, nabildovani momak joj je prišao uz pretnje da će joj slomiti telefon. Prišao je i policajac u civilu. Upitao šta se dešava, dok je čovek s kojim je Lidija razgovarala vidno drhtao. Jedan od „razbacanih“ momaka uhvatio je čoveka za vrat, drugi je obgrlio Lidiju rukama oko ramena, ispod vrata, i podigao sa zemlje, noseći je sve do Pionirskog parka. Ko će biti priveden pravdi posle svega? „Mislim, niko“, kaže za NIN glavni urednik dnevnika Danas Dragoljub Petrović. NJegova teza je da bi u tom slučaju bila razotkrivena veza između tih nabildovanih i istetoviranih likova, i organizatora skupa a to je SNS. „Ako bi ih otkrili, morali bi da kažu ko ih je angažovao. A meni se čini da su to neke navijačke strukture. Čuo sam od drugara da je nekima video čak tetovaže sa grbovima fudbalskih klubova. Ko njima upravlja? Ne znam, neka nevidljiva sila koja upravlja svim i svačim u našem društvu“, kaže Petrović dodajući da je i ovo Vučićevo izvinjenje cinično jer je postavio pitanje šta su novinari radili na kontramitingu. „Bilo je to novo ruganje medijima“, kaže Petrović. Brankica Stanković, urednica Insajdera, kaže za NIN da očekuje da će napadači na novinare biti pronađeni i sankcionisani. „Ne znam da li uopšte neko stoji iza njih ili su u pitanju osobe koje su sebi dale za pravo da zavode red po njihovim pravilima. U slučaju novinarke Insajdera nije bilo fizičkog napada već su u pitanju bile pretnje. Grupa je opkolila nju i kolege iz Vajsa i poručila im da ne može da im pomogne ni policija ako to izađe u javnost. Naša novinarka je to prijavila policajcima koji su bili na licu mesta ali reakcija je usledila tek dva dana kasnije kada je Tužilaštvo pozvalo novinare da daju iskaz“, kaže Stankovićeva.