Fontana

Nema mnogo događaja za koje možemo da kažemo da su prekretnica i da posle njih ne samo da više ništa neće biti isto, nego će čak i vreme moći da se deli na pre i posle njih. Prošle nedelje prisustvovali smo jednom takvom događaju, dešavanju koje ćemo pamtiti do kraja života. Pritom ne govorimo o postavljanju Maje Gojković za predsednicu upravnog odbora Agencije za zaštitu od jonizujućeg zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije, tu vest već danima pokušavamo da potisnemo. Pričamo, naravno, o otvaranju nove muzičke fontane na Slaviji. Veličanstvena fontana, najveća u ovom delu Evrope, čiji će vodoskok ići i do 16 metara, nije završila ni svoju prvu od mnogobrojnih generalnih proba, a već su se čule brojne kritike, najviše po - Vučiću toliko omraženim - društvenim mrežama. Ovde se još jednom potvrdila i drevna legenda koja kaže „ako nešto javno iskritikuješ više od tri puta, to će prizvati Aleksandra Vučića da na nacionalnoj televiziji objasni da nisi u pravu“. Nisu se tvitovi i fejsbuk-statusi o fontani pošteno ni rifrešovali, a Vučić je na RTS-u rekao da mu nisu jasni ljudi koji zameraju da fontani neće moći da se priđe i pitao se da li su ti ljudi mislili da će u njoj moći da peru noge. Ovaj komentar je jedna od prvih izjava predsednika Vučića, što može da bude i najava da će nakon suvoparnih premijerskih priča o budžetu i BDP-u, kao predsednik više govoriti o nešto laganijim temama, poput fontana i higijene. Nisu, međutim, kritike zbog postavljanja fontane usred najopasnijeg kružnog toka u zemlji bile jedine koje su mogle da se čuju. Mnogima su zasmetale i boje koje se noću smenjuju, za koje bi autor svetlećeg vodopada u Jagodini verovatno rekao: „LJudi, da niste malo preterali sa ovim, bole me oči“. Ništa ovde nije bilo prepušteno slučaju i svaka boja koja se menja na fontani ima neko skriveno značenje. One simbolizuju broj Vučićevih obećanja o boljem životu, broj stranaka koje je Maja Gojković promenila i broj stanova Siniše Malog. Tokom rekonstrukcije fontane, gradski menadžer Goran Vesić ostao je upamćen po, sada već, legendarnoj izjavi da svi građani kojima smeta muzička fontana mogu da je ne slušaju. Sudeći po prvim probama, biće veoma teško ne slušati muziku koja odande dopire, što je navelo građane iz okolnih ulica da pozovu komunalnu policiju i prijave buku. Iz komunalne policije su dobili odgovor da oni nisu nadležni za ovaj slučaj, što je dobro jer bi u suprotnom komunalci mogli u svom maniru da legitimišu, ili još gore, prebiju fontanu. Jedno od glavnih pitanja bilo je koja će se muzika puštati na fontani i odgovor smo dobili od Vesića, koji je najavio formiranje komisije muzičkih stručnjaka zaduženih za izbor pesama. Uslovi za konkurs su bili dobro poznavanje muzike i neinsistiranje na Bajaginoj pesmi „Pada vlada“. Ipak, jedan od najčešćih komentara bio je da živimo u zemlji u kojoj se deca leče SMS porukama i da je besmisleno dati skoro dva miliona evra za jednu muzičku fontanu. Kad malo bolje razmislimo, jeste nepotreban trošak i te pare su mogle da se pametnije ulože, u nešto od čega bi više građana imalo koristi. Poput, recimo, još dve Tomine crkve.