Neću da budem Vučićeva marioneta

Poslednju utakmicu odigrao je 2009. u Rusiji. U politici je već devet godina. Polako zaboravlja kako je to bilo u sportu. Vaspitavan na drugačijim pravilima nego što vladaju u politici. „Mislim da je cena previsoka, u stvari. Pre ili kasnije provuku vas kroz blato“, kaže. S ljudima u toj branši teško je komunicirati na osnovima na kojima je odrastao kroz sport. Nije ni sport potpuno čist, ali Aleksanadar Šapić, kandidat za gradonačelnika Beograda i predsednik opštine Novi Beograd, veruje da u sportu važi prilično jasna jedinica mere, moraš da radiš, imaš rezultat i taj rezultat u kontinuitetu da ponavljaš. Ukoliko toga nema, eliminišu te. „Imam potrebu za produktivnošću, da kada se okrenem iza sebe vidim nešto. Dva posađena cveta su dva posađena cveta. Ali ako svaki put kada posadim dva cveta oni uvenu, nisam baš za baštovana. ’Ajde da probam nešto drugo. Ali ljudi u politici to ne prihvataju“, kaže Šapić za NIN. Pa dobro, čiji ste? Miloša Šapića, moga oca. On me napravio. Kažu da ste čovek SNS? Objasnite mi tačno šta to znači? Čovek sa logističkom podrškom SNS, njihov prikriveni kandidat za gradonačelnika? Kako ste to zaključili?! Jedan argument mi treba. Na čelu ove opštine sam evo šest godina. Bio sam u koaliciji sa LDP, DS, SPS, strankom Rasima LJajića. Danas sam u koaliciji sa radikalima i manjinskom podrškom DS. A da li znate ko je opozicija? DJB i SNS zajednički, kao udružena opozicija u novobeogradskoj skupštini, nastupaju protiv mene. E sad, kada vam sve to kažem, pitam, a kako smo došli do zaključka da sam kandidat SNS? Znate li gde je prvi odbor napravljen kada se SNS odvojio od radikala? Na Novom Beogradu. Gde je centrala SNS? Na Novom Beogradu. Odakle su njihovi najuticajniji članovi? Sa Novog Beograda. I baš na toj opštini nikada nisu bili na vlasti. Da li sam razgovarao sa SNS-om? Jesam. Razgovarao sam sa svima koji su prešli cenzus. I, da li sam prihvatio njihove uslove? Nisam. Da li ću sutra prihvatiti bilo čije uslovljavanje u slučaju izbora gradonačelnika? Neću. Da li ću svima ponuditi da razgovaramo na temu lokalne politike? Hoću. E sad, izvolite, pitajte. Vrlo dobro znate da se ništa ne dešava nekontrolisano, iz tog razloga vas pitam? Ako ste autentični, nezavisni, kako opstajete? Kada sam izašao iz DS, iako sam imao dovoljan broj odbornika koji su prešli kod mene, sa SNS sam mogao da napravim većinu na Novom Beogradu. Ali nisam. Pokušavate već treći put sugestivno da nametnete vaš stav. A znate li da sam u vaterpolo savezu 2013. izgubio od Zorana Babića? Tada sam im rekao da su sami doneli odluku da o njima odlučuje politika. Babić je izašao posle mesec dana iz saveza a oni su i danas puni finansijskih problema. Možemo da pričamo o raznim stvarima u društvu, ali ne želim, već o onome za šta sam dobio poverenje Novobeograđana. To vas čuva, to što ne komentarišete bolne tačke našeg društva? Ne znam šta me čuva ali ponavljam: ovde sam da budem pitan i odgovaram za način na koji vodim novobeogradsku opštinu. I ne dozvoljavam napade kako od Dosta je bilo, tako ni od Vesića koji je verovatno kandidat za gradonačelnika SNS. Braniću i Novi Beograd i sebe. Kažu da je Vesićev napad fingiran? Jer da sistem u političkom životu tako funkcioniše? Onda je sve fingirano, i ovaj razgovor i život. I onda, šta god da izgovorim možete da kažete da je fingirano. Moguće, šta god da kažem ne veruju, jer tako funkcioniše politički svet, sve što kažeš nije istina, ali ja to ne mogu da promenim. Na kraju krajeva, doći će izbori, ljudi vide šta sam uradio, pa će reći, ovaj Šapić nema pojma. Isti je kao i svi, i neće glasati za mene. Pokušavam delima a ne rečima, naročito ne napadima na druge, da stanem iza onoga što govorim. Kod nas poslednjih 30 godina vlada stav da ko pobedi na nacionalnom nivou ima pravo da koristi sve nivoe vlasti. Pa što ne napravimo takav sistem da premijer ili predsednik sedne u svoj kabinet jedan dan i napravi spisak svih funkcionera u državi i na lokalnom nivou. Hoću da vam kažem, ne interesuje me kako se ponašaju stranke, spreman sam sa svakim da razgovaram, a oni isti koji se kao bore da sva vlast ne bude u rukama jednog čoveka, kažu mi - to ne može tako da funkcioniše. Samostalno upravljanje gradskom opštinom ili gradom? Tako je. Ne znam. Možda se moja filozofija završava na Novom Beogradu. Ali sačekaćemo i te beogradske izbore pa ćete, ukoliko pobedim, doći da mi kažete da li sam ostao dosledan i čiji sam čovek. Identično je bilo pre novobeogradskih izbora. „Ne bi mogao da ostaneš tu, već si dogovorio sa SNS daćeš im opštinu“. Rekao sam ni sa kim se ništa nisam dogovorio, ali ću razgovarati sa svima, pa i sa SNS, jer oni su svi predstavnici Beograđana, naših komšija. Ušli ste u politiku da biste došli do pozicije menadžera? Tako je. Uvek me zanimala samo lokalna politika. Nisu građani glasali za predsednika opštine da odlučuje da li će Kosovo da bude nezavisno, da li ćemo u NATO ili sa Rusima. Imam političke stavove kao i svaki građanin, ali ne želim da ih iznosim jer to nema veze sa poslom kojim se bavim. Ne želim da ljudi o meni donose sud na osnovu toga koga podržavam za predsednika. Na Novom Beogradu je svima bilo ponuđeno da krenu mojim putem. Prišla je SRS i DS manjinskom podrškom. DJB su rekli da ko razgovara sa SRS i SNS s njima nema šta da pregovara. Tu vrstu uslovljavanja nisam mogao da prihvatim. SNS je došao sa spiskom funkcija koje žele u opštini. Odbio sam. Rekao sam da su Novobeograđani meni dali poverenje, a da budem nečija marioneta nemam nameru. Pa ili ovako ili nikako. Neću prihvatiti ničije uslovljavanje ni ako dobijem poverenje ljudi za gradonačelnika Beograda. Ali oni koji su spremni da sa mnom na čelu vode Beograd u interesu Beograđana, doborodošli su. Ko prihvata, prihvatio je moja pravila. Zašto bih nekog žigosao, samo zato što jedan veruje da je Vučić najbolje rešenje, a drugi da je to Janković. Ali da se dogovorimo oko prioriteta, koju ćemo školu da sredimo, gde da napravimo igrališta za decu…. Ili, što bi rekao Slaviša Lekić: „Imamo problem: u Tiršovoj se čuje muzika, ali se ne vidi fontana. Plaču deca“? Fontana je u redu, ali ne kao prioritet. Ne možemo u drugu krajnost jer koliko ima bolnica koje gradska vlast ne može da sredi, imamo ministarstva. Po toj logici, ’ajde da ukinemo sport, kulturu, pozorište. Kad god platimo 500 dinara kartu, e možda tih 500 dinara je moglo da izleči neko dete. Moramo da živimo. Lično, nikada ne bih stavio fontanu kao prioritet. Ali, građani vide sve i glasaće, i kako odluče, tako će im biti. Ko sam ja da im objašnjavam šta je za njih najbolje. Ako pričamo o personalnim rešenjima, imam veoma dugačak spisak ljudi iz raznih stranaka sa kojima sigurno neću ništa raditi. Siniša Mali? Ne želim da izgovorim ime, ali postoji spisak ljudi sa kojima ne bih ni cveće sadio, a u svim strankama su, ne samo u SNS, ili u DS. Ne želim da obeležavam neku organizaciju za koju glasaju naše komšije i da im ne dam priliku da stanu iza moje lokalne politike. A istorija mog rada na Novom Beogradu je pokazala da nisam spreman na kompromise, ni kada je 2014. SNS pravio vladu uz glavnu disciplinu prekomponovanja vlasti po Srbiji. I nemojte da mislite da nismo bili pod napadom u pokušaju da se i ovde prekomponuje vlast. Da li to nisu uradili namerno ili slučajno, to ne znam. Znate li kako je upravljao gradom Vesić, ili Crvenom zvezdom, ili znate li nešto o fingiranim ugovorima sa Agrobankom? Svi zvezdaši znaju. Što se tiče Vesića, prvi je krenuo da me napada, ali, jasno vam govorim, neću u blato s njim. Sve čime se bavio 20 godina je propalo. Tačka. Nisam sedeo u upravi Zvezde, znam samo posledice. Znam da je KK Zvezda doveden pred stečaj, da je FK bio na 50 miliona evra duga kada ga je napustio. Ne biste rušili Savamalu? Nikada ne bih rušio suprotno zakonu. Pošto me je Vesić optužio i rekao - a šta je sprečavalo Šapića da ruši?, rekao sam da mi ne možemo da rušimo suprotno zakonu dok ne dobijemo pravosnažna rešenja. Šta ste uradili na Savskom nasipu? Srušili smo za sedam dana sve objekte koji nisu u procesu legalizacije. Ali ne i Nikolićevu vikendicu, odnosno njegovih sinova? Da jesmo, bili bismo fantomi iz Savamale. On je zaštićen zakonom dokle god je njegov predmet u gradskom Sekretarijatu za legalizaciju. Može sve kada moćnici hoće, kao po tužbi ministra Stefanovića protiv NIN-a? Može i Sekretarijat za legalizaciju da donese odluku za dva dana. Od 200.000 objekata u Beogradu odbili su samo predmet mog rođaka i to ekspresno. Vidite da može. Novi Beograd vam je oblepljen sramnim plakatima o Jankoviću? To što je urađeno Jankoviću je sramota. Ali Novi Beograd su poslednjih dana preplavili i sramni leci i o meni, a ne samo o Jankoviću. Slično je bilo i pred opštinske izbore. Ubacivano je lažno pismo sa mojim potpisom. To je ozbiljno krivično delo. Ta pisma su ubacivali u sandučiće građana. Ko? Ne znamo ni danas. Ali su napisali kao da se ja ispovedam kako ću sa Pajtićem da pravim koaliciju, zagrljeni nas dvojica. Video sam i na Vračaru lažne letke. Verujem da to izaziva gađenje i odvratnost među građanima. Stizale su lažne SMS poruke pred izbore. Gnušam se takvih stvari, ko god da ih radi. Gnušate li se činjenice da Srbija postaje privatno preduzeće jednog čoveka? Uvlačite me u nešto što ne želim da komentarišem, iako mislim da ne treba Srbija da zavisi od jednog čoveka. U zavisnosti od kapaciteta lidera, oni su više ili manje odlučivali o svemu. To je pogrešno. Borac sam u želji da sistem razložimo od opština preko gradova do ministarstava i vrha države. Svako da snosi odgovornost za ono što radi i da jedan čovek ne odlučje o svemu, ko god da je. Idemo u Evropu, strane banke ubiru profite, pojedinci se bogate, a nacija siromaši? Svaki narod dobije vlast kakvu zasluži, narod izabere sam. Ko sam ja da objašnjavam narodu šta je za njega najbolje. Moj život ipak nije bio život prosečnog građana. Mlad sam otišao od kuće, obezbedio egzistenciju, prošao svet, naučio jezike i bilo bi nefer da sebe stavljam u situaciju nekoga ko 90-ih nije mogao da se prehrani. Samo pokušavam da pokažem kako bih ja rešavao stvari. Možda se jednog dana budem kandidovao za premijera ili predsednika, e onda ćemo da pričamo o tim stvarima. Verovatno se to neće desiti, pošto nisam siguran ni na ovom nivou koliko ću da ostanem, jer svaki dan imam sve veću gadljivost prema ljudima s kojima komuniciram. S njima teško postižete dogovore. I to je moj problem, strahovit. Susrećem mnoge ljude u politici sa kojima ni kokice ne bih držao ispred Hale sportova, a ne radio nešto više. ’Ajde nušićevski opišite šta ih karakteriše? Nušićevski ili ne, imam svoju filozofiju ko je u poslednjih 20, 30 godina završavao u politici. Oni koji nisu uspevali u oblasti kojom su se bavili, koji su pokušali svugde a nisu uspeli nigde, ušli su u stranku. I onda čeka da njegovi dođu na vlast pa da on odlučuje o sudbini onih pored kojih nije uspeo. Taj koji nije bio dobar ni književnik, ni glumac, ni inženjer, ništa, on odlučuje o sudbini uspešnih. Kada ih pitate šta ste vi radili, u čemu se dokazali, ne znaju šta da kažu. Ne delim ljude prema profesiji. Ali jednako cenim vrhunskog pekara kao i vrhunskog inženjera. Dao bih pre i tom vrhunskom pekaru priliku da nešto ozbiljno radi u zemlji nego onome ko nije bio ništa. To su oni bezlični, e oni su na vlasti 30 godina. Nikad nisu bili ni najlepši, ni najjači, ni najpametniji, ni najvredniji, ni najduhovitiji, e oni su ušli u stranku i čekali svoj momenat. U drugim zemljama ne možeš da se baviš ovim poslom tek tako, moraš da imaš neku preporuku iz prethodnog života, makar da si najbolji spasilac na bazenu. Ne prosečan, najbolji. Eto, to mislim da je naš problem, ali nefer bi bilo reći da je to počelo pre pet godina. Svakom od nas kulturološki neko manje ili više prija. Ali pokušavam da ne donosim sud na osnovu toga da li mi je neko kulutrološki blizak ili ne. ’Ajmo sud da donosimo na osnovu rezultata. Ovde se lako manipuliše, dođe simpatičan, duhovit i opstaje 15 godina. Šta je uradio? Ništa. Nema veze, ne iritira, dobar je, šta fali? Zdravko Mamić u Dinamu ni po čemu mi nije simpatičan, ali je napravio fudbalski klub najuspešniji u ex-Yu poslednjih 20 godina. Pojeo je i Zvezdu, i Partizan, i Hajduk. Ima budžet svake godine astronomski, prodaje fudbalere za 50, 70 miliona evra. E, voleo bih da se mi tako odnosimo, a ne u odnosu na to je li neko za Vučića, Jankovića… Da li vam odgovara ono što vidite na Novom Beogradu? Ako ne, nemojte ljudi da glasate za mene. Ne dajem predizborna obećanja, neozbiljno je. Mogu da obećam šta hoću. Srpska politika trpi sve. Ali ne želim da lažem, ne želim sutra kada odem iz politike da se na pijaci skrivam pred bilo kim. Kada se sretnete s Vesićem, šta mu kažete? Nisam ga dugo sreo. Ako ga sretnem, reći ću mu: „Sram da te bude što javno iznosiš laži o opštini i meni.“ Šta ćete za fontanu da mu kažete? Kome je otišlo onih 1,8 miliona evra? Ko je izvršilac radova? Da sam ja odlučivao, tolike pare nikad ne bi otišle u fontanu. Beograd na vodi? Za pohvalu je da je raščišćeno nešto što nije 50 godina. Da li bih to poklonio kako je uradila Vlada? Ne. Raspisao bih tender, ali se možda niko ne bi javio pet puta, pa bih ispao glup, i zaključio da treba da se pokloni uz uslov da investira. Ali to nikad nećemo saznati. Verujem i da je arhitektonski moglo da se nađe bolje rešenje. Šta je tu uradio Siniša Mali, ili njegov brat ili brat Vučića ili Vučić? Ispoštovan je zakon, donet leks specijalis na nivou republike, Skupština digla ruku većinski. To je bila odluka ove vlasti i tu je kraj. A da li je Beograd na vodi dobra stvar, sud neka donesu Beograđani. Građani nose krst vlasti kojoj su dali poverenje. Kao što ja nosim krst svog oca koji me odgajao. Ko gradi i restaurira po Beogradu dok narod grca u beskrajnom siromaštvu? Ko to našim parama gradi i ubira profit dok se deca leče SMS-ovima? Nisam u gradskoj vlasti. Imao bih ipak druge prioritete. Dobro bi ga počistio pre svega, mi možda nikada nećemo moći da imamo investicije Berlina, NJujorka, ali sam apsloutno siguran da Beograd može da bude savršeno čist i sređen grad. Uveo bih novi način komunalnog reda. Ili biste uveli novi sistem, svako da se ugradi za nove mehanizme kontejnera? To nećete znati dok ne dobijem priliku da pokažem. Ali kako ćete protiv sistema u kojem je na primer Maja Gojković na čelu Agencije za zaštitu od zračenja? Ne mogu o stvarima koje se ne tiču mog rada, nemojte da se ljutite. Oko porodice iseljene zbog duga od 6.500 evra iz stana sa detetom obolelim od cerebralne paralize? Moralo je drugačije da se priđe, u najmanju ruku da pokuša da se nađe drugi smeštaj za te ljude. Izbacivanje je uvek nehumano. Ali sa druge strane, računi moraju da se plaćaju. Od čega ako država nije obezbedila posao za sve? Ovo je najgora demagogija koju izgovarate. Čekajte, demagogija su i dva samoubistva radnika u Goši? Ako nemam novca, treba da uđem u radnju i ukradem nešto?! To ne! Ne želim da proklamujem rešenja za ekonomsku politiku Srbije. Pokušao bih i za te radnike da nađem rešenje na sve moguće načine. Dovoljna je socijalna pomoć za one koji nemaju posla da bi plaćali račune? Ali to je država, mi ovde ne govorimo o državi. Kako ćete fukcionisati kao gradonačelnik glavnog grada države koja ne postoji? Kako vi živite u državi koja ne postoji? Šta radite u zemlji koja ne postoji?! Evo jedno privatno pitanje: mazohista ste? Postoji zemlja, ali ne i sistem koji čini državu i, eto, plačem kada kolege ostaju bez posla i nemaju čime da prehrane decu ili plate račun. Plačete? Da. Nemam način da im pomognem. Imate li vi? Toliki pritisak i bes na instutucije, državu, razgovarate sa mnom kao da sam kralj Milan ili neki od srpskih vladara koji je poslednjih 200 godina učestvovao u izgradnji institucija. Pokušavam sve vreme da vam kažem da ću učiniti sve što je do mene, ali ne želim da dajem obećanja, želim da vidite rezultat, verujete mi, nemam drugi odgovor. Besni ste kada vidite nekoga ko je van sistema, kao Duda Ivković, kada ga šikaniraju po nalogu ljudi iz sveta politike? Naravno! Pre četiri godine bio sam omalovažavan gore nego Duda Ivković. Ne poredim Dudu sa mnom ali da li ste nekoga pitali o meni tada? Ili o Milanu Guroviću, bez obzira na to što je imao politički stav suprotan Dudinom? Svaki sportista ima pravo da glasa za koga hoće. Lako je manipulisati emocijom, naročito u nesrećnoj zemlji kao što je Srbija i lako je komentarisati teme koje vam odgovaraju i onda se skloniti. Ne želim da govorim o temama na kojima bih da profitiram, braniću uvek i Dudu i Gurovića, kao i svakog sportistu koji ima pravo da iskaže svoj politički stav a da ne bude provučen kroz medijsko blato. Sport me je naučio da simpatija prema nekom igraču ne sme da utiče na igru na terenu, jer trpi rezultat. Refleksna radnja baciti loptu čak i onome koga… Ne, moja refleksna radnja je da dam gol.