Politički Superbol

Specijalno iz Vašingtona Molim vas sklonite se. Ovaj hodnik mora biti prohodan. Gospodine, molim vas, ne smete snimati ovde. Ako snimate, morate biti iza konopca. Ne možete preskakati red, gospođo. Morate ići na kraj i sačekati da uđete kao i svi ostali. Ne, ne, ni novinari ne mogu preko reda. Morate imati propusnicu Senata inače morate čekati s ostalima, objašnjava policajac ispred sale 216 u Hart zgradi američkog Senata u kojoj je pokušavao je da održi red. LJude pred glavnim ulazom u prostoriju teško je bilo držati pod kontrolom. Počeli su da dolaze još tokom noći. Prvo stažisti u Senatu, mladi članovi političkih partija, koji znaju kuda mogu da uđu u zgradu u sitne sate, zatim obični ljudi, penzioneri, srednjoškolci, studenti, koji su još od tri, četiri ujutru počeli da kampuju pred vratima. U osam sati, dva sata pre početka, red se protezao od vrata, pa desetak metara uza zid iza konopca do glavnog hodnika, pa desno, pedesetak metara glavnim hodnikom pored kancelarija, pa opet desno nekih dvadesetak metara do sporednih stepenica i prelaza u susednu zgradu Senata, pa još pedesetak metara, uskim hodnikom pored narednog reda kancelarija, i onda desno kod toaleta, još nekih desetak, dvadeset metara. Između 400 i 500 ljudi čekalo je mirno da uđu u salu koja je mogla da primi maksimalno pedesetak posmatrača koji nisu akreditovani novinari ili članovi različitih delegacija. LJudi su hteli da prisustvuju istoriji - događaju koji bi mogao da dovede do prve smene predsednika u istoriji SAD: svedočenju bivšeg direktora FBI DŽejmsa Komija pred odborom Senata za obaveštajne poslove o neugodnim sastancima sa Donaldom Trampom, predsednikom SAD, čiji su saradnici bili i još uvek su pod istragom istog tog Biroa. Sve kablovske mreže uživo prenose šta se dešava u Hart zgradi. Barovi u Vašingtonu otvaraju se ranije. Služe se ruska pića i FBI-sendviči. „To je sendvič sa prženom piletinom, slaninom i ajsberg salatom“, otkrio je u izjavi za Glas Amerike, Erik Hajdenberger, vlasnik Šoove Taverne, recept. Ispred njegove kafane je red kao u zgradi Senata. Skoro 20 miliona ljudi je pred televizorima i čeka da se Komi pogleda sa članovima odbora Senata za obaveštajne poslove. Neko je izračunao da je američka ekonomija izgubila 3,5 milijardi dolara zbog toga što su ljudi izostali sa posla zbog ovog svedočenja. Ionako vruća atmosfera u Vašingtonu proključala je još dan ranije, kada je odbor, u dogovoru s Komijem, neočekivano objavio njegovu pisanu izjavu, kako bi ostavio što više vremena za razgovor uživo. U pažljivo napisanom dokumentu, bivši direktor je opisao pet od ukupno devet problematičnih situacija u kojima se našao sa tek izabranim predsednikom SAD. Koliko je to bilo neobično, Komi je ilustrovao poređenjem sa Trampovim prethodnikom. „Sa predsednikom Barakom Obamom sam dva puta razgovarao nasamo - jednom, 2015. da pričamo o politici sprovođenja zakona i drugi put, kratko, da se pozdravimo, krajem 2016. godine... Istovremeno, mogu da se setim devet konverzacija jedan na jedan sa predsednikom Trampom za četiri meseca - tri puta uživo i šest puta preko telefona“, napisao je Komi. Nije onda ni čudo što su se ljudi gurali da uđu u prostoriju i prisustvuju nastavku priče i nije čudo što je Senat otvorio još dve pomoćne sale u koje je postavio dodatne ekrane za praćenje svedočenja. „Molim vas sve da sednete i da se približite jedni drugima, da vidimo koliko mesta imamo, ako neko još hoće da uđe. Što se tiče svih vaših budućih pitanja, toalet je na kraju hodnika“, našalila se policajka u jednoj od pomoćnih sala, pokušavajući da nadglasa žamor. Ostali cupkaju nogama i gledaju na sat - već je prošlo deset, a ništa se ne dešava - prepričavaju jedni drugima detalje iz Komijeve izjave, prisećaju se svih tekstova iz novina, ko je šta rekao na televiziji, proveravaju na Tviteru da li je Tramp nešto napisao, čude se kako nije. U publici su i oni koji ga podržavaju i oni koji maštaju o skorom impičmentu. Svako želi da čuje nešto što će potvrditi njegovu stranu priče. Sva buka, međutim, zamire u momentu kada se na ekranima pojavljuje dva metra visoka figura bivšeg direktora FBI. Noseći debelu, kožnu fasciklu, okružen ljudima sa bubicama u ušima, pogledima stotinu ljudi iz sale i objektivima foto-reportera, Komi je seo na mesto za svedočenje. Na istoj stolici je sedeo već nekoliko puta, kada god je nekom odboru trebalo da objasni nešto iz delokruga poslova FBI. Sada je prvi put seo kao privatno lice. Bez ikakvog izraza na licu gledao je u tačku ispred sebe, dok su fotografi ispred njega pokušavali da ulove što bolji kadar. U sali odjednom kao da nema nikog. LJudi sede na ivici stolica i gledaju u ekran, dok Komi, nakon polaganja zakletve počinje svedočenje: „Kada sam postavljen za direktora FBI 2013. godine, razumeo sam da služim po volji predsednika... Razumeo sam da predsednik može da me otpusti iz bilo kog razloga, pa čak i bez ikakvog razloga. I onda, devetog maja, kada sam shvatio da sam otpušten, istog momenta sam otišao kući kao privatna osoba. Ali onda su krenula objašnjenja koja su me zbunila i veoma zabrinula“, rekao je. Bio je povređen što je kao razlog za njegovo otpuštanje, navedeno da je loše vodio FBI. „To su bile laži, prosto i jednostavno. Žao mi je što su zaposleni u FBI morali da ih čuju“, rekao je Komi. Priča koja je usledila dala je mnogo odgovora koji su bili potrebni američkoj javnosti, ali i otvorila brojna druga pitanja. Komi je ubeđen da je Tramp pokušao da utiče na istragu, ali ne može da kaže da je predsednik tražio da FBI u potpunosti odustane od postupka, kao što je republikanski senator, i bivši tužilac, DŽejms Riš rekao: „Da li znate ijedan slučaj da je osoba optužena za ometanje postupka a da je rekla da se `nada` nekakvom ishodu?“ Ometanje postupka je u čitavoj priči ključno jer je to, kako sada stvari stoje, jedini mogući razlog za pokretanje postupka opoziva (impičmenta) Donalda Trampa. „Mislim“, odgovorio je Komi, „to je predsednik SAD koji sedi sam sa mnom i kaže mi `nadam se to i to`. Ja sam to shvatio kao da on od mene želi da nešto uradim - odustanem od istrage protiv Majkla Flina (bivši Trampov savetnik za nacionalnu bezbednost). Nisam ga poslušao, ali tako sam ga shvatio“. Publika u sali, kao i publika u vašingtonskim barovima, reagovala je kao da posmatra dramu koja se snima uživo, čitava tri sata koliko je trajalo svedočenje, smejući se na neke potpuno apsurdne situacije do kojih je politička scena u Vašingtonu dovedena od kad se Donald Tramp uselio u Belu kuću. Sam Komi, gotovo tokom čitavog saslušanja nije promenio izraz lica. Na nekoliko pitanja nije hteo da odgovori na javnom svedočenju, zbog činjenice da je odmah po okončanju tog, otvorenog dela, bila zakazana zatvorena sednica istog odbora. Bivši direktor FBI nije promenio izraz lica ni po izlasku iz prostorije i dalje okružen ljudima sa bubicama u ušima, dok je prolazio pored pedesetak kamera i isto toliko novinara koji su u horu pokušavali da dobace neko pitanje. „Da li sada osećate olakšanje?“, pitao je najglasniji od novinara. Komi nije obratio pažnju. Lagano je prošao kroz hodnik i uputio se na zatvorenu sesiju.