Промени језик   Sitemap   Верзија за штампу   21.08.2017. 08:21
 НАСЛОВНА    АРХИВА    САДРЖАЈ      ПРЕТПЛАТА    E-ПРОДАЈА   НИН трибина   КОНКУРС 
 
Језик
Причам ти причу

Милован Мића Данојлић свима је знан као песник, есејиста и преводилац. Ни лингвистика му није страна, а с обзиром на књигу „Мука с речима“ (1977) и на чињеницу да је био лектор за српскохрватски на Универзитету у Поатјеу. Члан је САНУ од 2000. године, али га на састанцима Одељења за језик и књижевност не виђамо тако често, будући да најрадије борави у својим родним Ивановцима код Љига или у својој другој домовини, Француској.

Пред почетак последњег састанка нас неколицина почели смо да разговарамо о речима које се погрешно употребљавају. Чувши то, пришао нам је Данојлић и рекао да њему највише смета стално замењивање глагола говорити глаголом причати. Одмах сам се сложио с њиме, али разговор нисмо могли да наставимо, јер је тог тренутка почео састанак.

Да би било јасно о чему је реч, подсетимо да је у већини речника причати дефинисано као „приповедати, усмено казивати“, а да је главно секундарно значење „разговарати“. То се односи пре свега на неформалан, фамилијаран разговор, што потврђује и изведеница попричати, као и погрдне употребе у реченицама као „Ма шта причаш!“ или „Не причај којешта!“ Последњих година, људи све више причају, и онда када бисмо очекивали да говоре. Много је примера као „О чему сте причали на јучерашњој седници Савета?“ или „Болесник је дошао свести, али још не може да прича“. Још горе је кад се причати употребљава у смислу „владати неким страним језиком“, нпр. „Она прича немачки, али писмо не би умела да напише“ или „Јеси ли чуо кинеског амбасадора како добро прича српски?“

На моје изненађење, два дана касније стигло ми је писмо од Данојлића, а у њему и његов чланак објављен у листу „Печат“ 12. маја, под насловом „Произвољна употреба речи“. У пропратном писму стајало је: „Ја сам у више наврата писао о ружној навици потискивања глагола говорити, и општој превласти глагола причати, без успеха. Ваљда је ово време обезвређивања и разводњавања у многим областима живота, рада и мишљења, па се и говор нашао на удару... Остаје још да се промени наслов оног Исидориног огледа, Говор и језик културна смотра народа. Причам ти причу, док говеда ричу... Овде није у питању граматичка погрешка, овде је на делу грешка у осећању, у мишљењу, у живљењу.“ Још о овоме следећег пута.



Иван Клајн


Share on Facebook 

Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар

Приступ за чланове
  Корисничко име
  Лозинка
 
  Запамти ме на овом рачунару
Постаните члан! Региструјте се овде
Изгубили сте Лозинку? Кликните овде
Мисли
bg

Милан Влајчић, филмски и књижевни критичар

Верујем да их (чланове жирија на Стеријином позорју) нико није звао, али имаш малог Вучића у глави и знаш како да обезбедиш да те нико после не зове.

Прочитајте све мисли
bg