Đubre ne sme pasti

Neke odluke vlasti zaista ne ostavljaju mnogo prostora za tumačenje, a među njima je i ona skorašnja iz Novog Sada – naime, tamošnja Gradska čistoća je dodelila ugovor od gotovo šest miliona dinara preduzećima Ipsos i G4S kako bi njihovi zaposleni patrolirali gradom i nadzirali kontejnere. Ispostavlja se da je, po mišljenju vlasti, po društvo i državu najpogubnije kada se na inače besprekorno čistim kontejnerima nađe poneki grafit ili plakat. Dalji opis posla podrazumeva „reakciju u slučaju sumnjivih predmeta u blizini kontejnera“, šta god to značilo. Bačeni školski ranac ili ceger? Hoće li otvarati i ispitivati svaku stvar u kojoj, recimo, može biti eksploziv? Pripadnici će reagovati, kaže se, i slučaju požara, te ne bi trebalo da čudi ako se privatno obezbeđenje u dogledno vreme ne počne obračunavati s vatrogascima oko podele jurisdikcije i teritorije. Glavni razlog je, međutim, sprečavanje „neovlašćenog iznošenja smeća iz kontejnera“, što je vrlo pogodan eufemizam za sprečavanje beskućnika i ostalih „gubitnika tranzicije“ da nabave odeću, hranu ili, bože sačuvaj, kakvu-takvu zaradu. U situaciji u kojoj su prikupljanje sekundarnih sirovina i reciklaža bačene ambalaže glavni, a ponekad i jedini izvor prihoda sve većem broju naših sugrađana, unajmljivanje privatnog obezbeđenja koje nadgleda odbačene stvari mora se tumačiti što doslovnije – reč je o bahatom, malograđanskom obračunu sa sirotinjom. Ni građanima ne bi trebalo da bude svejedno kako tačno odlažu đubre, da li u fraku ili trenerci, slobodnim bacanjem ili s ramena, sami ili u sumnjivom paru, jer će patrole po svoj prilici i stil ocenjivati.