Tajne iz mikrotalasne

Jedan opširan novinski članak, popularni Longreads, obeležio je prošlu nedelju. Novinar Metju Šer sreo se na Menhetnu s Čelsi Mening i napravio profil-intervju za NJujork tajms, prvi pošto je najintrigantnija „zviždačica“ našeg doba izašla iz zatvora, prethodno promenvši pol. Odslužila je sedam od trideset pet godina kazne na koju je osuđena zbog obelodanjivanja diplomatskih i vojnih tajni, vezanih za ratove u Avganistanu i Iraku. Premda je sada puno toga svedeno na 140 tviter slova, čini se da je oživelo magazinsko novinarstvo iz šezdesetih i sedamdesetih: Kapot, Majler, Tompson, DŽoun Didion išli su na teme vešto koristeći literarni pristup. „Mislim da je novi žurnalizam svakako otvorio ljudima oči u pogledu onoga što se može uraditi u medijima“, kaže Metju Šer, pisac profila Meningove, u razgovoru za NIN. „Ti možeš da budeš u priči, da budeš deo svega! Siguran sam da je pozajmljivanje romanesknih tehnika pomoglo novinarstvu.“ Zašto je Šerov tekst blizak literaturi? Naš sagovornik, koji je pri ulasku u stan Čelsi Mening morao da odloži laptop u mikrotalasnu, primetio je u sobi modernu konzolu za igranje video-igara. Kasnije je saznao da je još kao dete, igrajući igricu Sims, Bredli Mening koristio svoje buduće ime Čelsi. Opisao je krize, pokušaj samoubistva, vreme u zatvoru, u Kuvajtu; prašinu što se kovitla i spolja uvlači među zatvorenikove zube. Saznali smo da u zatvorskoj praznini, kad postoji prozor, posmatranje vremenskih prilika postaje pravo pozorište. Kako piše? „Dug proces. Može da traje tri, četiri meseca“, odgovara Metju Šer. Počinje s istraživanjem onoga što je već urađeno, potom planira intervjue i započinje putovanje. „Deo s pisanjem je najkraći. Kada je reč o tekstu o Meningovoj, za pisanje mi je bilo potrebno deset dana. Za prvu ruku!“ Posle počinje ispravljanje. Dvadeset, trideset krugova uređivanja priče. „Sve vreme tekst se menja, do momenta kad prva verzija više ne može da se prepozna.“