Najteža reč

Izraelski književnik David Grosman i DŽesika Koen, prevodilac njegovog novog romana pod naslovom Konj ulazi u bar, dobitnici su ovogodišnje Međunarodne Bukerove nagrade, priznanja koje se dodeljuje za fikcijsko delo prevedeno na engleski jezik i objavljeno u Velikoj Britaniji. Još u finalu saznali smo da je glavni junak stendap komičar. Publika dolazi u klub, u izraelskom gradiću, i očekuje dobre šale, ali dobija nešto drugo, gledajući na sceni pedesetsedmogodišnjeg tipa u kaubojkama. Čemu se smejete, idioti, upitaće ih, pa štos govori o vama, da bi odmah nasrnuo i na samog sebe. „Humoristički roman iz pera Davida Grosmana?“, napisao je kritičar Gardijana. „To bi bilo kao da Den Braun piše istoriju umetnosti, a Lidija Dejvis romantičnu komediju.“ Upozorio je čitaoca da knjiga baš nije laka i smešna. Glavni junak doživljava lom. Puno toga znamo o piscu, autoru jedanaest romana, prevedenih na trideset šest jezika. No, kako je nagrađenom prevodiocu u celoj priči... Rođena je u Engleskoj, s porodicom se preselila u Jerusalim kad joj je bilo sedam godina. Sad živi u Denveru, u Americi. Koja je reč bila najteža dok je prevodila roman Konj ulazi u bar? „Bila je jedna zanimljiva i problematična reč“, odgovara DŽesika Koen za NIN. „Siroče, na hebrejskom, može da označava nekoga ko je izgubio i oca i majku, ali u isto vreme i čoveka koji je izgubio jednog roditelja. Pomenuti pojam veoma je bitan u knjizi; priča govori o junaku koji zna da je umro jedan od njegovih roditelja, ali ne zna koji...“ Dakle, na hebrejskom, jeste siroče. „Međutim, u engleskom jeziku, reč orphan, barem na način kako se obično koristi, označava nekoga ko više nema nikog.“ Objašnjava da je bilo teško pronaći način da se jezička zagonetka reši tako da ne zbunjuje čitaoca i da ne deluje čudno. „Nisam sigurna kako je u Srbiji, ali kada sam razgovarala s drugim prevodiocima ovog dela, saznala sam da se pojavio sličan problem“, kaže za naš magazin dobitnica Međunarodnog Bukera.